Izvor: Blic, 16.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Autopsija“
Kustos izložbe: Dejan Sretenović; tekstovi:Dejan Sretenović i Branimir Stojanović; Salon MSU
Ima tome četiri decenije: od kada je Đulio Karlo Argan, teoretičar i istoričar umetnosti, izneo tezu da nastupa smrt umetnosti. Prof. Argan, naravno, nije mislio da umetnosti više neće biti, već da će usvojiti neumetnička sredstva izražavanja radi efikasnijeg ispoljavanja stavova (o društvu, individui, svojoj svrsi).
Malo potom, krajem sedamdesetih, na sceni se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojavljuje grupa „Autopsija", depersonalizovani umetnički projekat usredsređen na muzičku i likovnu kulturu. Okuplja autore različitih profesija oko multimedijalnih projekata. Ovakva praksa je započela u Londonu, u osamdesetim je nastavljena u umetničkim centrima bivše Jugoslavije, a od devedesetih deluje iz Praga.
Njeni stavovi izlagani su u Studentskom kulturnom centru, onda kada je prednjačio s angažovanim protokolom, a 2005. godine predočeni su na izložbi „Rubne posebnosti" u Varaždinu, zapravo u kolekciji konceptualne umetnosti koju je sakupio Marinko Sudac, što nije nikakva slučajnost jer grupa i jeste iznikla iz levo orijentisanog konceptualizma koji se raspršio jačanjem egã. Namerno ostajući anonimna, „Autopsija" preuzima delove (semplove) iz muzičkih tekovina (klasike, rokenrola, panka, napeva...), a potom i vizuelne kulture, i pomoću njih saopštavanja svoje poruke.
Poruka „Autopsije" sadržana je u njenom nazivu, dakle seciranju „leša" odnosno kulturnih tekovina, u cilju sagledavanja da one nisu donele ni slobodu ni boljitak. Otud i negiranje produkcije i otud izložba s podnaslovom „Ogledalo uništenja" na kojoj su kseroksi, sitoštampa, kompjuterski otisci... sve što košta malo ili ništa te ne može biti u fokusu potrošnje, ali jeste u fokusu prozrenja laži. „Otkrili smo vlastitu okrutnost. Ogromno, ustrojeno zverstvo čitave kugle zemaljske". (iz jedne poruke)
