Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Dec.2014, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agonija glečera na Andima (VIDEO)
"Na žalost nemoguće je bilo šta učiniti, mnogo glečera će nestati", gorko je konstatovao Bolivar Kaseres, ekvadorski stručnjak koji već 15 godina prati rapidno topljenje andskih glečera pod uticajem klimatskog otopljavanja.
Ovaj zabrinjavajući problem je u središtu međunarodnih pregovora koji su započeli u ponedeljak u Limi, tokom kojih bi 190 delegacija iz celog sveta trebalo da, za dve nedelje, postave smernice sporazuma o ograničavanju globalnog porasta temperatura.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />
Nekoliko hiljada kilometara od Lime, vulkan Antisana, koji se uzdiže na visinu od 5.700 metara, na jugo-istoku ekvadorske prestonice Kito, mesto je Kaseresovih istraživanja. Ovaj sručnjak ekvadorskog Instituta meteorologije i hidrologije (Inamhi) se već 16 godina redovno penje na ugašeni vulkan čiji je vrh prekriven snegom. Ali, da bi prikupio podatke o snegu, svaki put mora da se popne malo više.
"Zaista je impresivno koliko se, za samo nekoliko godina, ledeni pokrivač smanjio", rekao je Kaseres AFPu.
Na 600 metara od vrha Antisane, sneg već počinje da se pretvara u vodu. Nešto niže su to već potoci.
Led pokriva oko 1.700 kvadratnih kilometara na Andima. Glečera, osim u Ekvadoru, ima i u Boliviji, Kolumbiji i Peruu.
Krajem 1980-ih, u Ekvadoru je bilo 92 kvadratna kilometara pod ledom, dok je 2010. ledeni pokrivač iznosio svega 42 kvadratna kilometra.
"Ove godine će pasti na 38", tvrdi Kaseres.
Naučnici objašnjavaju ovaj fenomen cikličnim promenama u prirodi, ali i klimatskim otopljavanjem izazvanim ljudskim aktivnostima. Od početka 20. veka, temperatura je porasla za 0,8 stepeni, pogađajući najviše glečere.
"Ono najgore se odvija na polovima, ali u tropskim planinama posedice su, takođe, dramatične", objašnjava Olivje Dangl, direktor francuskog Instituta za istraživanje razvoja (IRD).
U Boliviji, "večni" snegovi na Čakaltaji, nedaleko od La Paza, nestali su još 2010. Ovaj masiv, visok 5.400 metara, posedovao je nekad najvišu skijašku stazu na svetu.
U Peruu, gde se nalazi 71 odsto andskih tropskih glečera, nekoliko njih, kao što je Pastoruri, polako nestaju, te predstavljaju potencijalnu opasnost. Naime, nastalo je više od 1.000 laguna koje, zbog seizmičke aktivnosti, prete da se preliju.
Nedavna studija peruanske Nacionalne agencija za vodu (ANA) pokazala je da je usled klimatskog otopljavanje došlo do topljenja 40 odsto površine glečera u toj zemlji u protekle četiri poslednje decenije.
Situacija nije bolja ni u Kolumbiji gde je jedno prošlogodišnje istraživanje pokazalo da je od ukupnog broja glečera popisanih 1850. preostalo svega 16 odsto.
Svojim otapanjem, glečeri ne utiču samo na povećanje nivoa mora - od 24 centimenatara prema istraživanju iz 2011, već i na dostupnost slatke vode kao i na tok i sastav reka.
"Glečer se obično vidi kao rezervoar vode, ali ekolozi znaju da u rekama koje ti rezervoari pune postoje vrste koje imaju značajnu funkciju", naveo je Dangl.
Mnogo manje poznate od belih, polarnih medveda, kojima takođe preti istrebljenje, razne vrste muva i žaba su na udaru zbog topljenja glečera.
"Kada se neki glečer istopi, to je kao kada neka boja nestane na paleti slikara, u ovom slučaju prirode. Svaka boja označava jedinstveni ekosistem", sumirao je Dangl.
