Izvor: Politika, 02.Dec.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tenis je francuska reč sa srpskom dušom
Danas, u Beogradskoj areni, počinje jedan od najznačajnijih sportskih događaja u našoj zemlji ikada – igra se 99. finale Dejvisovog kupa. – U 14 časova Tipsarević – Monfis, zatim Đoković – Simon
Dok su se u Beogradskoj areni ispred srebrne „salatare” ređali govornici, Šveđanin Stefan Franson, vrhovni sudija na 99. finalu Dejvisovog kupa između naše i francuske teniske reprezentacije, strpljivo je čekao svoj red. Između prstiju je vrteo žute >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << loptice. U njegovim rukama bila je odluka kojim susretom danas u 14 časova počinje jedan od najznačajnijih sportskih događaja u našoj zemlji ikada.
Slobodan Živojinović, predsednik Teniskog saveza Srbije, Žan Gašasen, njegov kolega u francuskoj federaciji, Italijan Frančesko Riči Biti, glavni čovek Međunarodne teniske federacije, i Vladimir Marković iz srpskog ogranka velike pariske banke, koja je dugogodišnji vodeći sponzor Dejvisovog kupa, održali su pitke pozdravne reči, ali se s nestrpljenjem iščekivalo da ustane stasita figura s naočarima. Franson je stavio loptice u elegantni pehar na visokom postamentu, jedno od najuglednijih znamenja u sportu, koje je vuklo poglede neodoljivo blistajući pod dvoranskim svetlima.
Tipsarevićev odgovor Monfisu
U loptici koje se latio bila je cedulja s imenom Gaela Monfisa. Označeno je tako da za prvi meč velikog finala sablju paše Janko Tipsarević. Selektor Bogdan Obradović i njegov uticajni savetnik Nikola Pilić su se opredelili da pouzdanog soldata našeg tima pošalju na megdan najvećoj francuskoj uzdanici. Posle duela u kojem će Tipsarević da gori od želje da načini još jedan svoj podvig i postigne jednu od najvrednijih pobeda u karijeri sastaju se naš vodeći as Novak Đoković i Žil Simon.
Vatra između Tipsarevića i Monfisa počela je da pucketa na potonjim pres-konferencijama dva tima. Prvu su održali Francuzi. Tamnoputi teniser atletske građe, valjda potpuno siguran u sebe, rekao je da će njegova upadljiva prednost da bude to što će naš igrač da podlegne pod teretom nervoze. Kad je Tipsarević obavešten kako mu suparnik gleda na današnji okršaj, pomalo se našao u čudu.
– A on neće da bude nervozan? Ako Monfis smatra da ću ja pred 18.000 srpskih navijača da igram pod nervozom, a on da ostane hladan kao led, onda svaka mu čast. On je vrhunski teniser, koji je igrao dobro i u Dejvis kupu, ali ne treba da zaboravi da je francuska reprezentacija na sva tri meča ove godine bila domaćin – ukazao je naš igrač na to da je njegov protivnik taj koji treba da brine brigu oko publike.
Na našem kantaru merena je dilema – treba li u vatru gurnuti Tipsarevića, koji u reprezentaciji igra preko mogućnosti, ali u potpunom skladu sa svojim umećem, ili Troickog, koji je vidno klonuo duhom posle poraza na prvom meču u polufinalu s Česima, a na potonjim turnirima je igrao u kontinuitetu bolje nego ikada. Veće u stručnom delu našeg tima je odlučilo kako je odlučilo, priželjkujući da danas bude jedan od onih dana Tipsarevićevog velikog nadahnuća i junačkog držanja. Taj meč pretenduje da zadovolji draž i posebnost Dejvisovog kupa, da traje dugo i da uzbuđenjem zahvati tribine i da nam, na kraju krajeva, donese vođstvo.
Đokovićeva pobeda se ni pod kakvim okolnostima ne dovodi u pitanje i to ne samo u današnjem susretu sa Simonom, nego i prekosutra, kad se u 13 časova bude sastao sa Monfisom. Naš najbolji teniser, igrač najviše klase, deluje autoritativno u odnosu na oba svoja protivnika, a to će da potvrdi i na terenu. Francuzi su se opredelili da poštede Mišela Lodru napora i u singlu, a Simona i da žrvtuju da namuči Đokovića po cenu poraza. Kad ovaj francuski igrač, koji je posle oporavka od povreda podizao formu u smiraj sezone, deluje punom snagom, do izražaja dođe i njegova neiscrpna upornost. Naš as treba to da seče u korenu, kao u Pekingu nedavno.
– Očekivali smo da njihov izbor za drugi singl bude Simon. Nas dvojica smo uvek igrali duge i neizvesne mečeve, osim nedavno u Kini. Moje je da budem agresivan i da od samog početka kontrolišem događaje na terenu – kazao je Đoković.
Pala je i odluka da Troicki bude saigrač Nenada Zimonjića u dublu (sutra, 15 časova) protiv bivših vimbldonskih šampiona Lodre i Arnoa Klemana. Trociki u šali kaže da je njegovo da sluša majstora kakav je u igri parova Zimonjić, a naš najiskusniji reprezentativac je izjavio:
– Francuski par je uigraniji i ima više iskustva. Osvajao je i najvrednije trofeje. Naš adut može da bude što ne poznaju igru Troickog u dublu koliko se mi poznajemo međusobno, bilo da sam u paru s njim ili s Tipsarevićem. U svakom slučaju moraćemo dobro da serviramo i da budemo pripravni na njihov servis.
Gašasen ističe srdačni doček
Na ceremoniji žrebanja je Živojinović, možda i s dozom ironije, obećao gostima da će lično da se angažuje da se osećaju ugodno u našem glavnom gradu. Predsednik našeg saveza, govoreći pod utiskom „crnih slutnji” Gašasena i francuskog selektora Gija Foržea o domaćoj publici, uveravao je sumnjičave „galske petlove” da će „predivni navijači koje imamo sportski da pozdrave svaki vanserijski poen protivničkog tima”. Francuzima je poželeo sreću uz sportsku krilaticu „neka pobedi bolji”.
Reč je posle njega uzeo omaleni Gašasen.
– Zahvaljujem domaćinu na srdačnom dočeku, a pre svega zahvalnost dugujem svom kolegi i prijatelju Živojinoviću. Obraćam vam se s mnogo osećanja. Francuska u Beogradu igra 16. put u finalu, ali prvi put od kako sam na čelu saveza. Druga mi je godina mandata, a baš u vreme dok predvodim našu tenisku federaciju imamo priliku da osvojimo vredni trofej deseti put. Uz to, finalisti nismo bili već osam godina. S ponosom ističem da francuski tim krasi solidarnost i fantastičan duh, koji su najveći aduti protiv opasnog srpskog tima. Znam da je domaćin nepobeđen u Beogradskoj areni, ali podsećam da smo dva poslednja trofeja uzeli kao gosti (u Melburnu 2001. i u Malmeu 1996 – prim. aut.).
Francuska teniska reprezentacija ima puno pravo da se i u našoj kući vlada kao velesila. Ona ima dugu tradiciju u tenisu, ima galeriju nezaboravnih asova, ima „Rolan Garos”...Na kraju krajeva i koren reči tenis je njen (od tenez). „Tene” što znači „drži” bilo je, kažu stare knjige, upozorenje koje je igrač davao svom protivniku kada mu je slao lopticu. Dok je Francuska potkraj XVIII veka bila u vrtlogu revolucije i sopstvenih državnih nemira, Englezi, koji su na njenom tlu bili očarani igrom s usklikom „tene”, iskrali su joj se i odneli je preko Lamanša. Tenis je tek na Ostrvu postao „beli sport” i gotovo nacionalno obeležje.
A koliko su Francuzi u predratnom dobu držali do Dejvisovog kupa, govori i njihovo predratno rivalstvo s Amerikancima, koji su ih dva puta tukli u Filadelfiji (1925, 1926), a onda su im ovi vratili milo za drago na istom mestu (1927) i zatim im još četiri puta delili lekcije u „Rolan Garosu” (1928, 1929, 1930, 1932).
Ima priča da je osnivač uglednog takimičenja Amerikanac Dvajt Dejvis posetio jednom američkog ambasadora u Parizu. Ovaj je u njegovu čast priredio prijem za poslanike francuske skupštine. Kada im ga je predstavio kao bivšeg američkog ministra odbrane i potonjeg diplomatu, deputati su to primili kao da je lanjski sneg. Kada je zatim rekao da je pred njima osnivač teniskog takmičenja u kojem prevlast imaju Francuzi, dobio je gromoglasni pljesak.
Bilo je to romantično doba francuskih slavnih teniskih „musketara”. Danas, 110 godina posle Dejvisovog odlaska u bostonsku juvelirnicu sa zahtevom da mu se napravi „salatara”, čuveni trofej je pred našim očima. U Beograd su ga doveli srpski junaci koji su tenisu dali neku drukčiju dušu.
G. Anđelić
objavljeno: 03.12.2010.
Pogledaj vesti o: Beogradska Arena
.jpg)
