Izvor: Večernje novosti, 23.Nov.2013, 19:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đoković: Tenis mi je spasao život

AKO je neka zemlja prolazila kroz muke, nedaće, gde se narod patio, ali je uvek izlazio jači iz svega, a u isto vreme uspevao da očuva sport kao jednu od najvećih vrednosti države, to je svakako Argentina. Zato su mediji u ovoj zemlji u subotu pažljivo pratili i slušali reči Novaka Đokovića o situaciji u kojoj je odrastao, uz NATO avione koji su parali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nebo nad Srbijom i stalno bombardovanje.Naš najbolji teniser, koji se nalazi u Buenos Ajresu, na oproštajnom meču Davida Nalbandijana, objasnio im je da ga sve te okolnosti nisu sprečile da postane šampion, najviše zahvaljujući porodici, čistoti sporta, bliskim ljudima i ljubavi prema tenisu.- Rat je uticao na to da se više posvetim sportu. Rat je nešto što nikome ne bih poželeo da doživi, sva ta razaranja, gubitak porodice, prijatelja, napadnuta zemlja kojoj kasnije treba mnogo godina da bi se oporavila. Pre ili kasnije, svaki čovek oseti posledice tih nemilih događaja. Ali, pozitivna strana, ako to može tako da se nazove, jeste da nesreća spaja ljude i pomaže im da pronađu snagu u sebi da prevaziđu sve prepreke. U ratovima nema pobednika, rat donosi samo loše stvari po čovečanstvo. Iz tog razloga, bavljenje tenisom je za mene bilo nešto poput blagoslova.ELASTIČAN SAM ZBOG SKIJANjA JEDNA od Novakovih karakteristika u igri je i neverovatna elastičnost na terenu. - Sa svojim kondicionim trenerom, od 15. godine, uvek sam radio na dinamičnim pokretima, jer znam da je klizanje veoma važno za kretanje. Pokušali smo da analiziramo zašto to stalno radim. Rekao mi je da je to što sam rastao na planini i mnogo se skijao kao mali uticalo na moje kretanje na terenu, i to je istina. Skijaši su vrlo elastični, fleksibilni, imaju snažne noge i izdržljive gležnjeve.Sport je Đokoviću pomogao da se izoluje od brojnih negativnih stvari.- Tenis mi je dao toliko mnogo u životu. U mojoj porodici niko pre mene nije igrao tenis. Kada su mi bile četiri godine, voleo sam da gledam mečeve na televiziji. Moji roditelji su tada držali restoran na Kopaoniku, u čijoj blizini su bila tri teniska terena. Pratio sam njihovu gradnju i prosto sam se u njih zaljubio. Moja ljubav prema ovom sportu je ogromna. Na neki način, tenis mi je spasao život.Stvari su se poklopile na najbolji mogući način po našeg šampiona.- Imao sam mnogo sreće da imam oca koji je mnogo verovao u mene i u moje sposobnosti. Tokom čitavog detinjstva bio sam okružen ljudima koji su znali mnogo o tenisu i koji su mi davali snage da postanem ono što sam danas. Dolazio sam iz zemlje u ratu, sa ekonomskom krizom, gde je bilo praktično nemoguće da postanete profesionalni teniser. Međutim, sport mi je dao sve, čak i više od uspeha koje sam ostvario u njemu. Sport mi je omogućio da putujem po svetu, upoznajem nove ljude, i za mene najveće vrednosti u životu jesu da čovek ima i neguje prijateljstva i dobre odnose sa ljudima - zaključuje Đoković. EVOLUCIJAZA mnoge je ovo najbolja epoha modernog tenisa.- Imam 26 godina, tako da teško mogu da procenim da li je ovo najbolji tenis u istoriji, jer ne pamtim tenis iz vremena Borga, Konorsa, Mekinroa. U vreme kada sam ja počeo da igram tenis, vladali su Sampras, Agasi, Edberg. Tenis je evoluirao i danas je fizički mnogo zahtevniji. Svaka generacija ima svoje šampione, koji su ostavili veliko nasleđe, pa ih se ljudi rado sećaju i cene te trenutke. Sećam se da je moj idol u detinjstvu bio Sampras, i oduševljavale su me partije koje je pružao protiv Agasija.

Nastavak na Večernje novosti...