Izvor: Blic, 19.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na bombi
Život na bombi
Šta je to što ljude tera da žive na obroncima vulkana Vezuv koji može svakog časa da se aktivira? Zbog čega ljudi nisu naučili lekciju iz prošlosti i nastavljaju da žive na jednom od najopasnijih mesta u svetu?
Filipo Alaija je imao svega deset godina kada se dogodila poslednja erupcija na Vezuvu.
'Iako sam bio mali, dobro se sećam erupcije. Lava je nezaustavljivo išla prema gradu. Stariji dečaci koji su želeli da se pokažu kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mangupi palili su cigarete na užarenu lavu. To je bilo daleke 1944. godine. Drugi svetski rat još nije bio završen, savezničke trupe na čelu sa Amerikom su pomagale narodu da pobegne iz džepova okruženih lavom', kaže Filipo, stanovnik San Sebastjana al Vezuvia, jednog od čak 18 naselja koliko ih ima na obroncima vulkana.
Njegov grad je tada pretrpeo velika oštećenja. Uništena je crkva iz 18. veka u centru grada.
Stanovnici San Sebastjana kao i većine drugih naselja vratili su se u opustošen grad posle erupcije i krenuli ispočetka. Izgradili su nove domove koristeći devet stopa visoke naslage okamenjene lave kao građevinski materijal.
Više od 600.000 Italijana živi na obroncima Vezuva, ignorišući erupciju vulkana iz 1944. i onu mnogo goru kada je lava progutala Pompeju ‘79. godine. San Sebastjano, mali gradić na 1.280 metara nadmorske visine, ponovo je izgrađen i idiličan život je ponovo počeo, ali niko ne zna do kada... Upravo ti, idealni uslovi za život su najverovatnije ono zbog čega ljudi ovde žive, zbog čega su srećni. Plodno zemljište idealno je za gajenje vinove loze od koje se prave kvalitetna vina, paradajz je ovde najkvalitetniji u čitavoj Italiji, vazduh je čist, nema smoga i pre svega pogled je spektakularan.
Na drugoj strani, ovi stanovnici žive na tempiranoj bombi, a vulkanolozi tvrde da nova, erupcija katastrofalnih razmera može svakog časa da se dogodi iako nema znakova da je vulkan živ i da se u njegovom krateru dešavaju promene. Aktivnost vulkana se danonoćno prati, a kao čuvari života stoje stare kamene zgrade koje su poslednjih 150 godina zaustavljale lavu.
Stara opservatorija je pretvorena u muzej, a naučnici sada imaju modernu laboratoriju u Napulju, odakle se meri temperatura u krateru i prati svako eventualno pomeranje zemljišta. Na obroncima kratera su postavljeni senzori koji će u kontrolnoj sobi upaliti alarm ukoliko dođe do katastrofe. Takođe se meri i nivo vode u bunarima na obroncima vulkana. Ukoliko ti bunari presuše kao 1631, sigurno će doći do erupcije jer je to znak da dolazi do oticanja u zemljinoj kori.
Naučnici veruju da će uz pomoć savremene opreme obezbediti dve nedelje vremena za evakuaciju stanovništva pre erupcije. Planovi za evakuaciju odavno su spremni. Ugroženo područje prvo napuštaju deca, žene, starci i bolesni, dok će glave porodica ostati do poslednjeg trenutka da štite svoju imovinu. U poslednjem trenutu predviđeno je da policija i vojska izvuku preostale. A. Petrović
