Izvor: Blic, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma EU pa proširenje
Reforma EU pa proširenje
EU mora da bude politički, ekonomski i institucionalo preuređena i sposobna da primi nove članice da bi se mogao nastaviti proces proširivanja, jednoglasan je zaključak lidera EU na juče okončanom samitu u Briselu.
To može biti loša vest za buduće članice, posebno kandidate Hrvatsku i Makedoniju jer datum njihovog prijema neće zavisiti samo od njihovog ispunjenja standarda EU, već i od brzine procesa na koji ne mogu da utiču >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - reformisanja Unije.
U zvaničnom saopštenju sa samita ne navodi se eksplicitno da će dalje proširenje EU (nakon što Bugarska i Rumunija 1. januara 2007. uđu u Uniju) biti uslovljeno institucionalnim reformama. Međutim, od svih zemalja zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija), samo Hrvatska i Makedonija imaju zvaničan status kandidata za prijem. Pregovori o prijemu Makedonije u EU nisu još ni počeli, dok se prijem Hrvatske ne očekuje pre 2010. To bi trebalo da ostavi dovoljno vremena za reformu institucija unutar EU, pre svega za konačnu odluku o budućnosti Ustava, koji je ratifikovalo 18 zemalja, iako su ga Francuzi i Holanđani odbacili 2005. na referendumu.
Žose Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, rekao je da će zemlje koje žele da uđu u Uniju morati striktno da ispoštuju postojeće uslove, a koliko će proces prijema trajati, zavisiće od reformi institucija EU.
Iako neće biti popusta za zemlje koje žele da uđu u porodicu evropskih država, lideri EU tvrde da novi kriterijumi nisu usvojeni i da su vrata Evrope ostala otvorena.
- Dosadašnja proširenja EU bila su uspešna. Danas smo zacrtali mapu kako bi i u budućnosti proširenja Unije bila uspešna. Veoma je važno da zemlje kandidati za prijem ispune sve obaveze i da je Unija u stanju da funkcioniše efikasno, kako bi se dalje razvijala - rekao je Mati Vanhenen, premijer Finske koji je predsedavao samitom.
Predsednik Evropskog parlamenta Hosep Borel bio je nešto konkretniji:
- Pre reformi institucija nema budućeg širenja EU. To nije način da se uspori proces proširenja, već podstrek da se učvrsti saradnja među državama članicama po ovom pitanju - rekao je Borel.
Premijer Finske istakao je i da su se lideri svih zemalja članica dogovorili da su reforme neophodne i da čitav tekst ustava ne može biti odbačen. Upravo će reforme institucija biti jedna od glavnih tema kojima će se Nemačka pozabaviti u prvih šest meseci 2007. kada od Finske preuzme mesto predsedavajućeg. U zaključcima samita EU naglašava se da strategija proširivanja utemeljena na 'učvršćenju, uslovnosti i komunikaciji', što predstavlja temelj novog jednoglasnog dogovora o proširivanju.
'Komunikacija' je potreba da se i građanima država EU objasni da proširivanje celoj Uniji donosi političku i ekonomsku korist i uvećava stabilnost i bezbednost celog kontinenta.
A. Petrović
