Izvor: Politika, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene klime prete planeti
Prema izveštajima agencija
Valensija – Dok se planeta Zemlja sve brže približava toplijoj klimi, najnoviji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) upozorava na dolazak neizbežnih ljudskih patnji i pretnju od istrebljenja nekih vrsta, kao i na to da vlade moraju mnogo više da učine u borbi protiv globalnog zagrevanja.
"Ovaj izveštaj biće formalno predstavljen na konferenciji UN o klimatskim promenama na Baliju", rekao je generalni sekretar UN Ban Ki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mun delegatima više od 130 zemalja na upravo završenoj međunarodnoj konferenciji u Valensiji i pohvalio ih zbog zauzimanja autoritativnog stava u odnosu na rizike koje nose klimatske promene.
Mogući uticaj globalnog zagrevanja "toliko je ozbiljan i dalekosežan da samo hitna, sveobuhvatna, globalna akcija može da spasi i da očuva najdragocenija blaga naše planete. Celo čovečanstvo mora da preuzme odgovornost za ova bogatstva", dodao je Ban, pošto je na skupu predstavljena četvrta i završna verzija Panela za ovu godinu.
"Danas su svetski naučnici govorili jasno i jednoglasno i očekujem da će na Baliju svetski političari učiniti isto."
Istakavši da su Sjedinjene Države i Kina dve zemlje koje su najzaslužnije za emitovanje gasova iz staklenih bašta, generalni sekretar u isto vreme je pozdravio inicijative obe države i apelovao da učine još više.
"Nadam se da će Sjedinjene Države i Kina imati konstruktivnije uloge već sledećeg meseca, sa početkom konferencije na Baliju", izjavio je Ban na konferenciji za novinare.
Na sastanak IPCC-a u Valensiji generalni sekretar UN stigao je sa puta po Antarktiku i Južnoj Americi, gde je obišao glečere i tropske šume Amazona koje uništava globalno zagrevanje.
"Ono što sam video zastrašujuće je kao naučnofantastični film. Štaviše, strašnije je jer je stvarno", zaključio je Ban.
Naučnici i zvaničnici vlada Međuvladinog panela za klimatske promene, sačinjenog od 130 država, saželi su otkrića izneta u tri izveštaja na više od 3.000 stranica objavljenih ove godine, a u vezi sa rizicima globalnog zagrevanja.
Delegati su tokom proteklih šest dana u Valensiji žučno raspravljali o sadržaju finalnog, sažetog dokumenta IPCC-a, prezentiranog na 26 stranica, koji bi trebalo da podstakne vodeće svetske političare da tokom ekološkog samita, koji se sledećeg meseca održava na Baliju, preduzmu konkretne korake i akcije za smanjenje opasnosti od posledica globalnog zagrevanja.
U izveštaju Panela ukazuje se, između ostalog, i na sve veće probleme koje izazivaju povećanje temperature vazduha, porast nivoa i zagrevanja okeana i smanjenje ledenih površina na polovima naše planete, što bi moglo da ima katastrofalne posledice po čitavo čovečanstvo.
Takođe se podseća i na dokaze o tome da najveću štetu od klimatskih promena trpe siromašni i najstariji stanovnici Zemlje.
Kako je naglasio Ban Ki Mun, nov globalni sporazum za borbu protiv štetnih posledica klimatskih promena trebalo bi siromašnim zemljama da pomogne da se što pre okrenu upotrebi čistijih energetskih izvora i prilagode klimatskim promenama.
Dok će se početkom dvadesetih godina ovog veka u Africi verovatno čitavih 250 miliona ljudi suočiti sa nestašicom vode, u izveštaju se upozorava na to da će u isto vreme ogroman broj stanovnika azijskih velikih gradova imati probleme sa poplavama.
U pomenutom periodu u Evropi će se sve više smanjivati broj stanovnika, dok će Latinsku Ameriku zahvatiti jaki toplotni talasi i problemi sa snabdevanjem vode.
Kako su najavili zvaničnici UN, novi globalni plan za smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu trebalo bi da bude usvojen do 2009, što bi omogućilo nastavak borbe protiv globalnog zagađenja čovekove okoline, koja je utvrđena sporazumom iz Kjota usvojenim 1997, a koji važi do 2012.
Za razliku od Sjedinjenih Država, najvećeg emitera štetnih gasova u svetu, Kine i Indije, dve ekonomske sile sa brzim razvojem, koje uz Japan i Rusiju pripadaju grupi najvećih globalnih zagađivača čovekove okoline koje su odbile da se priključe sporazumu, Protokol iz Kjota svesrdno su podržale zemlje članice Evropske unije.
[objavljeno: ]
