Izvor: Politika, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi i krivi procesi
Kako je strankinja iz Srbije dobila na sudu presudu u svoju korist protiv bogatog Amerikanca Ova američka sudska storija, po svim prognozama, morala je da se završi nepovoljno po mene, jer kako su predviđali ovdašnji prijatelji, poznanici i eksperti u sudaru vlasnika i stanara po pravilu pobeđuje onaj prvi, jači i bogatiji. I kada je crni korpulentni sudija Judžin Volf ušetao u sudnicu 303, merilendskog okružnog suda, dok je gazda namršten stajao sa desne strane, a ja kao optužena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za klupom s leve, pomislila sam da je možda bolje bilo da sam u prethodnoj fazi pristala na nagodbu i odvojila bar polovinu od tražene sume za "uništenu mrežu za komarce", "ukradenu najlon zavesu u kupatilu", "oštećen pod"...
Svi zajedno, i moj materijalni svedok (prijateljica srpskog porekla koja je bila prisutna prilikom primopredaje stana), morali smo da se stojeći, uz podignutu desnu ruku svečano zakunemo na istinu. A onda je reč data gazdi. "Moja svojina je ugrožena", rekao je gazda, "a ja to ne mogu drukčije da nazovem nego svojim pravim imenom 'krađa'", grmeo je gazda prvih nekoliko sekundi dok ga svemoćni afrički Amerikanac Volf nije prekinuo. Na ovom sudu ne uzimaju se u obzir nikakva predavanja, nego recite lepo šta ste uradili sa depozitom koji su vam stanari ostavili još pre dve godine... Gazda se meškoljio, "nije razumeo pitanje" i na kraju je rekao da ga je potrošio još i pre nego što su stanari ("oboje su pušači") izašli iz stana.
Sudija ga je za tih desetak minuta dok se gazda trudio da ocrni svoje bivše stanare još dobro ispreskakao, dok nije izrekao svoju presudu: vaš zahtev je potpuno neosnovan, vi ste, a ne stanari, prekršili zakone Merilenda, tako da presuđujem protiv vas, rekao je Volf, a da se branjenica sa desne strane ni njen materijalni svedok nisu ni oglasile. Nije znao, a nije ga ni interesovalo, ni ko smo, ni odakle smo, a presudio je kao na filmu kad pravda pobeđuje, u našu korist.
Abdulahovi gresi
Oduševljena ovim ishodom, uz mnoštvo hvalospeva "pravnoj državi", oslušnula sam radio u kolima, dok me je prijateljica "nesuđeni svedok" žurno vozila kući, jer je već dobro kasnila na posao. Na državnom nacionalnom radiju emitovane su ispovesti američkih građana koji su posle 11. septembra imali sasvim drugačiji susret sa državnim institucijama. Tema je bila nešto kao: šta se promenilo u vašem životu i da li ste bili diskriminisani posle terorističkog napada pre pet godina. Već nedelju dana uoči petogodišnjice najdokumentovanije tragedije u ljudskoj istoriji (kako teroristički napad 11. septembra karakterišu mnogi mediji) traju razgovori o tome kako se i koliko Amerika promenila od tog datuma. Izveštači su našli izvesnog Amerikanca Abdulaha i drugog čije ime nije otkriveno, ali je rečeno da je od 1970. američki državljanin pakistanskog porekla i ugledni psihijatar. Abdulaha su dve godine posle jedanaestog septembra agenti Ef-Bi-Aja presreli na aerodromu Dales u Vašingtonu dok se čekirao za put u Saudijsku Arabiju gde mu živi mnogobrojna porodica. Saopštili su mu da je uhapšen, stavili mu lisice na ruke, i kao najgoreg kriminalca, sproveli ga kroz prometnu dvoranu ove avionske luke, na očigled zaprepašćenog sveta. Nešto kasnije uspeo je da sazna da je on "materijalni svedok". To je, kako objašnjava novinar, osoba za koju se procenjuje da može da pruži dragocene podatke prilikom nekog suđenja, a postoji bojazan da se neće pojaviti na sudu. Abdulaha su odveli u najstrože čuvani zatvor, tamo su ga mučili pitanjima o Bin Ladenu i teroristima. Noge su mu bile u lancima. Ništa o svemu tome nije znao, a pušten je posle mesec dana bez ikakvog objašnjenja.
Nedavno je pred Senatom direktor Ef-Bi-Aja davao svoj izveštaj, pa je nesretni Abdulah bio u prilici da čuje svoje ime i prezime. Pomenut je kao primer kako je efikasno služba koristila instituciju "materijalnog svedoka" kako bi preduhitrila nove napade.
Kako ih psihoanalizirate
Pakistanskom psihijatru agenti su zakucali na vrata u oktobru 2001. Imao je 65 godina kada se našao u tamnici sa najgorim kriminalcima. Dok su ga sa lancima na nogama ispitivali "kako uspeva da teroristima ulije u glavu da treba da izvrše samoubistvo", objasnili su mu da je i on "materijalni svedok". Niko mu se nikad nije izvinio što je u poznim godinama bio primoran da čami u tamnici bez ikakvog razloga. Osim ako u Americi nije u toku lov na veštice, dodaje ovaj psihijatar.
Ovi svedoci, a još je prema nekim podacima bar sedamdeset njih na sličan način zaglavilo u najgorim tamnicama, nisu nikad pozvani na sud da svedoče, iako je to bio izgovor za njihovo hapšenje. Svi sem jednog su muslimani.
Za Nacionalni javni radio, inače poznat po slobodoumnim prilozima i oštrim kritikama američkih institucija, rekli su da posle 11. septembra žive u strahu i da se osećaju kao obeleženi ljudi.
Slušajući sve to, moja tiha prijateljica, nesuđeni svedok u parnici sa drčnim bogatim gazdom, bila je zadovoljna. Jeste da je zakasnila na posao, i da će ta dva sata morati da odradi za vikend – ali je bar niko nije zarobio, niti joj stavio lance na noge.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 18.09.2006.]
