Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u Evropu "preko plota"
Prijem Bugarske i Rumunije za nas znači i ohrabrenje i otrežnjenje
TEMA DANA
Vest da je Evropska unija prelomila da u svoje redove primi Bugarsku i Rumuniju, odnosno da će i zvanično, najverovatnije od 1. januara sledeće godine, stići i na istočnu granicu Srbije, ali i da će se tu, najverovatnije zaustaviti izvesno vreme, ima i dobru i lošu stranu. Odluka o uslovnom prijemu naših suseda u EU može za nas da znači i ohrabrenje i otrežnjenje. Međutim, odluka o njihovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uslovnom prijemu u članstvo (pominje se i mogućnost primene sankcija i tri godine posle prijema, ako u tom periodu ne primene sva pravila EU) otvara i niz novih nedoumica, a najava da će Unija posle ulaska ove dve države u EU da prekine sa proširenjem, dok se ne donese odluka o evropskom ustavu, izaziva još veću neizvesnost. Ne samo kod nas, već i kod drugih zemalja našeg regiona koje su i dalje u redu za članstvo.
Imaju što mi nemamo
A činjenica da su samo pre nekoliko godina Rumunija i Bugarska bile daleko siromašnije i neuređenije zemlje od nas i da se mi sećamo Rumuna i Bugara "kao nekih siromašnih rođaka" izazivaće, verovatno, kod naših građana određene komentare, pa i poput onog da, "eto, ako su oni ušli u EU, onda to nije bogati klub država".
Izgleda da je baš to tačno: kada Rumunija i Bugarska budu ušle u EU, biće najsiromašnije nove članice Unije. Milica Delević-Đilas, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu ukazuje, pak, na to da EU "nije klub bogatih država, već klub uređenih država", da je sada naglasak na uređenosti, predvidivosti, zadovoljavanju nekakvih kriterijuma, uz pretpostavku da će sa tim doći i ekonomski prosperitet.
Evropska komisija, koja je sada preporučila prijem Bugarske u članstvo (konačna odluka očekuje se sledećeg meseca) upućivala je, inače, ozbiljne primedbe na račun tamošnjeg pravosuđa. Zbog toga je ova zemlja u dva navrata morala da menja i ustav.
Ako bismo izuzeli naš problem sa Hagom, i ako ne bi bilo rasprave oko toga da li želimo u EU, onda, prema rečima Tanje Miščević, direktora Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, Srbija ne zaostaje za ovim susedima. Ona tvrdi:
– Što se tiče naših administrativnih kapaciteta, naših ekonomskih reformi i naših sposobnosti, one se uvek navode kao izuzetne.
Zapravo, naši ekonomski pokazatelji, ne samo prema oceni domaćih stručnjaka, već i Svetske banke, ne zaostaju za pokazateljima ovih dveju država, čak ih "i pretiču".
– Ali, oni imaju nešto što mi u ovom momentu nemamo. Prvo oni imaju sigurnost članstva, koje im daje sigurnost investicija – navodi ovaj naš sagovornik i dodaje da su te zemlje u prednosti i zbog toga što mogu da koriste pretpristupne fondove EU.
Da li ove zemlje, ipak, ulaze u EU "kroz iglene uši"? Miščević odgovara odrično, napominjući da nijedna država ne može u potpunosti da ispuni propisane uslove, ali i da nijedna država koja je ušla u EU pre dve godine ili sada ne može da se poredi sa jednom Nemačkom ili Engleskom.
"Tvrđava Evrope" i njeni standardi
Ipak, odluka o uslovnom prijemu ove dve države otvara, prema mišljenju Radovan Vukadinović, profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, i niz novih dilema. Prva je, "da li je EU na ovaj način i praktično prihvatila stvaranje nove Evrope sa tzv. koncentričnim krugovima i sa više brzina". Naime, i do sada se osećalo da između ravnopravnih i jednakih država članica, postoje "ravnopravnije i jednakije" i da su se u prvom krugu nalazile tzv. stare članice, a da je drugi krug rezervisan za deset uglavnom istočnoevropskih država koje su primljene 2004. godine.
– Odlukom o uslovnom prijemu Bugarske i Rumunije, otvoren je i treći krug, u kojem će se nalaziti uslovne članice. Uslovnim državama članicama ne samo što nisu priznata sva prava koja uživaju stare članice, već im je stavljeno do znanja da se i njihovo članstvo može preispitivati. Stoga se postavlja pitanje da li države zapadnog Balkana mogu da računaju samo na mesto u ovom poslednjem krugu – ističe on.
Delević-Đilas primećuje da je sve oštriji zahtev da se postavljeni uslovi za ulazak u EU ispune i prenosi nam kako se i glavni hrvatski pregovarač žalio da Hrvatskoj, recimo, ne pomažu slovačka iskustva iz procesa pregovaranja, jer je proces postao znatno stroži.
Druga dilema se, zapravo, odnosi na sposobnost i želju EU da nastavi proces širenja. Ukoliko taj proces bude zaustavljen i odložen za određeno vreme koje je oročeno usvajanjem ustava za Evropu, kako je predložio Žoze Manuel Baroso, to će, prema Vukadinovićevim rečima, svakako obeshrabrujuće delovati na naša očekivanja o skorom i brzom ulasku u EU. Takođe, izmeštanje spoljnog zida tzv. tvrđave Evrope na neposredno susedstvo može da oteža ekonomske uslove poslovanja jer će i nove članice već od početka naredne godine biti u obavezi da u potpunosti sprovode standarde EU.
-----------------------------------------------------------
Zastoj dobar i za nas
Tanja Miščević smatra da poziv Barosa na unutrašnju institucionalizaciju EU ne treba da nas brine, s obzirom na to koliko smo mi udaljeni od EU. Naprotiv. I za nas je, kaže, to dobro, jer, kada budemo ulazili u EU, onda ćemo ući u reformisanu, organizovanu Uniju, sposobnu da funkcioniše.
Ocenjujući da EU još nije "progutala" ni prethodno proširenje od deset članica i da sada na red dolaze Bugarska i Rumunija, a tu je onda i šest država zapadnog Balkana plus Turska i da "sve to zajedno ne stvara baš pozitivnu sliku o budućim proširenjima", ona objašnjava da je još ranije bilo jasno da do proširenja, posle Bugarske i Rumunije, ne može da dođe, a da se ne promeni osnivački akt EU i usvoji nova budžetska perspektiva. Prosto, budući da je u EU sve proračunato prema 27 država članica (i institucionalne strukture i način odlučivanja, broj članova unutar svakog od organa, kao i budžet, ona ne zna šta bi radila u situaciji u kojoj bi barem samo Hrvatska (koja je definitivno najbliža članstvu) postala članica, pa im je zbog toga potreban novi akt i nova budžetska perspektiva, navodi Tanja Miščević.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 29.09.2006.]
