Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazi, snima se – sve
Policajci u Los Anđelesu otvorili front protiv paparaca kao „remetilaca javnog reda”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, januara – Prolaznike na Menhetnu opčinjava spektakularna arhitektura, a ovih dana im pažnju privlači i građenje 19-spratnice, na uglu 11. avenije i 24. ulice, koja će biti još jedno njujorško „čudo neviđeno”. Njeni stanari uživaće privilegiju da im garaže budu uz stanove i na visinama. Za dopremanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kola poslužiće specijalni lift"
Šta će im taj nepotrebni luksuz? Nisu valjda toliko poludeli za automobilima da žele da ih u svakom trenutku imaju nadohvat ruke – takođe se pitaju znatiželjnici.
Ništa od toga, tvrdi marketinški menadžer palate Lionard Stejnberg. Po njemu, garaže su pripojene uz stan da bi se ostvario san ljudi iz „visokog društva” da budu – neuhvatljivi za paparace, fotoreportere posvećene usnimavanju privatnosti slavnih ličnosti, svuda pa i u kolektivnim garažama"
Opšta napast
Ali, apsolutne bezbednosti nema. Prepun lica proslavljenih u filmovima, to najbolje zna Los Anđeles.
Njime, kažu, prosto haraju – paparaci, koji su postali „opšta napast”. Ugrožavaju ne samo privatnost znanih nego i javnu bezbednost pa i, koliko-toliko, normalan život neznanih građana.
U jurnjavi za kinematografskim i estradnim zvezdama, kolima prelaze na trotoare, upadaju u restorane, pa i bolnice – kao nedavno u poteri za psihički uzdrmanom pevačicom Britni Spirs. Ovih dana su u Los Anđelesu uhapšena četvorica njenih foto-progonilaca zbog, kako je navedeno, opasne vožnje. Na slobodu su pušteni tek kad je za njih plaćeno po 5.000 dolara kaucije.
Policajci kalifornijskog velegrada rešili su, kako prenosi „Los Anđeles tajms”, da otvore širi front protiv paparaca. Kažnjavaće ih, kažu, po principu „nula tolerancije”, gde god i za šta stignu. Za – blokade saobraćaja, nemanje registarskih tablica (koje izostavljaju da ne bi bili identifikovani), nered na javnim mestima"
Prave i dosijee za paparace. Pripremaju i agente u civilu koji će se raspoređivati po „najugroženijim lokacijama”, to jest po mestima, kao što su noćni klubovi, u koja zalaze „mete” agresivnih snimatelja.
Predviđen je i „lov” na te lovce senzacija, koji nisu prezali čak ni od postavljanja stalnih kamera, bez dozvole, za direktni internetski prenos događaja ispred elitnih klubova. Policija će, najavljeno je, snimati „problematične” snimatelje, kako bi prikupila dokaze o njihovom „prestupničkom” ponašanju.
Kinematografski poklič „Pazi, snima se”, kao da deluje zarazno. Snima se sve što je dostupno, što donosi zaradu i zadovoljava znatiželju masa a remeti privatnost i ugrožava javnu bezbednost.
Zapadamo u rat – kamerama, kažu hroničari. Slute da „preveliko usnimavanje” poprilično zadire u građanske slobode. I da ljudi, mimo svoje volje, postaju neželjeni „junaci” raznih (ne)skrivenih kamera, reprizirajući tako pravilo pravih ratova: da su nedužni – najčešće žrtve.
Pravni propisi štite koliko mogu. Ali, zakoni tržišta i komunikacija deluju, na različite načine – protiv zaštićenosti.
Raste tražnja za snimcima intimnih trenutaka slavnih. Pune programe internetskih blogova što specijalizovane magazine nagoni da pojačaju „prodornost” kako bi odoleli novoj, neprofesionalnoj ali moćnoj konkurenciji.
Za sliku koja osvaja naslovnu stranicu, paparaco može da dobije i više od 100.000 dolara. Časopis, koji njom izazove vrhunsko zanimanje publike, zaradi milione.
Dok tiraži tradicionalnih magazina padaju, revijama sa „senzacionalnim slikama” prodaja raste. Izdanja šest glavnih takvih nedeljnika imaju ukupni tiraž od osam i po miliona primeraka.
Glad za indiskrecijama kao da je nepresušna. Pojedini cinici takvo stanje duha vide kao transfer nevolja: obožavaoci, koje more svakojake brige, žele da otkriju „tajne” obožavanih, da ih dožive kao „deo nas, sa svakodnevnim i vanrednim životnim iskušenjima, bez paradiranja”, a paparci im to omogućavaju.
Mnogi se, naravno, zgražavaju pred činjenicom da slika trudne glumice ili njeno novorođenče izazivaju veće zanimanje od izveštaja o ekonomskim potresima. Kad ne mogu da takvu znatiželju zadovolje „škljocanjem” iz prikrajka, časopisi „debelo” plaćaju „zvezdama” da im poziraju i tako „miroljubivo”, uz obostrani profit, reše duel privatnosti i javnosti.
Postoje i drugačiji pristupi. Andželina Džoli je prihvatila da pozira za naslovnu stranu s tim da honorar od pola miliona dolara, snimatelji uplate – ne njoj nego humanitarnoj organizaciji. Džulija Roberts je, pak, svoju bebu premijerno pokazala u „Opra šou”"
Vrebanje iza ćoška
Kamere vrebaju iza svakog ćoška, pa je sve teže doći do ekskluzivnih snimaka, tvrde poznavaoci. Jedan „tračerski” blog nudi posetiocima mapu kretanja slavnih ličnosti, pomoću koje svaki prolaznik može da postane – paparaco.
Takve okolnosti povećale su agresivnost profesionalnih paparaca. „Postali su zaista opasni”, misli glumica Dženifer Aniston, kao i portparol losanđeleskih snaga reda Stiv Vitmor, koji je najavio nove, strože, mere protiv takvih „napasnika”.
Nema, međutim, lakog rešenja. Paparaci se pozivaju na slobodu izražavanja a njihove „mete” na neprikosnovenost privatnosti.
Najizvesnije je – umnožavanje „foto-sačekuša”. Paparci će nastaviti da uslikavaju slavne, policija će snimati snimatelje da bi prikupila dokaze o njihovom „prestupničkom ponašanju”, a poteze i jednih i drugih, kao i sopstvene akcije, ovekovečiće i na sve strane razaslati – „internetski paparaci”"
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 20/01/2008]
