Izvor: Politika, 20.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo krizno doba
Na početku 61. zasedanja Generalne skupštine UN istaknuto da još nema zadovoljavajućih odgovora za niz globalnih i lokalnih pitanja. – Različiti akcenti Anana i Buša
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 19. septembra – Centar Njujorka danas dodatno podseća da je simbol sveta, jer je zbog globalnih potreba opet zapao u sezonsku lokalnu blokadu. Povećana je bezbednosna kontrola i saobraćaj znatno otežan zarad današnjeg početka 61. godišnjeg zasedanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Generalne skupštine UN, koje okuplja oko 70 šefova država ili vlada, oko 170 ministara, kao i druge predstavnike 192 članice.
Kad god nam se ovde skupi politika na najvišem nivou, život padne na niži nivo – žali se meštanin, dok ga policija preusmerava u drugom pravcu od željenog. Oraspoložiće se, možda, kasnije – kad ga obaveste kako su se u grad slile bujice dolara od masovnog došljačkog zaposedanja ne samo ulica, nego i hotelskih ležajeva, stolova, šankova i svakojakog šopinga...
Visoki gosti su pak ovamo pristigli da kažu kako širom planete postoje znatno veće brige, često bez utehe i uverljive nade, pa i bez mogućnosti da se razne rase i nacije međusobno sažive kao u Njujorku. Prema prvim istupima i najavama, reklo bi se da je nastupilo novo krizno doba, s povećavanjem globalnih i lokalnih pitanja koja ostaju bez zadovoljavajućih odgovora – od globalnog otopljavanja i terorizma, do ratova, siromaštva, epidemija.
To je potvrdio i generalni sekretar UN Kofi Anan, obraćajući se ovakvom samitu poslednji put pre odlaska s te dužnosti 31. decembra. "Problemi iz prošle decenije nisu rešeni, a čak su se i zaoštrili u tri ključne oblasti – nepravdom u svetskoj ekonomiji, svetskim neredom i rasprostranjenim nepoštovanjem ljudskih prava i pravnog poretka" – naglasio je.
Svetom vlada osećanje nesigurnosti – osnovna je Ananova poruka. Nesigurnost prevladava čak i kad statistike govore da je manje ratova i da je globalizacija donela dobrobit prostranim delovima Azije. Afrika je, sugerisao je, gotovo "otpisana", šire se oružje za masovno uništavanje i terorizam, ni posle pola veka nema mira na Bliskom istoku odakle se šire potresi i u drugim krajevima...
Kontradikcije ispunjavaju i glavne aktuelne procese. Globalizacija koja u teoriji treba da nas sve približi u praksi nas dalje deli – konstatovao je generalni sekretar. Legitimna borba protiv terorizma ne sme da se koristi za kršenje osnovnih ljudskih prava – dodao je Anan, s prepoznatljivom asocijacijom na postupke Amerikanaca prema ratnim zarobljenicima.
On je u svom nastupu izbegavao direktna prozivanja krivaca po imenu, trudeći se da zbivanja predstavlja kao fenomene za testiranje zajedničke odgovornosti i pojedinačnih savesti. Prethodno je juče upozorio da Iraku prete "potpuni državni slom i totalni građanski rat", čime je takođe posredno kritikovao SAD što nisu više uvažavale aktivnosti Ujedinjenih nacija.
Američki predsednik Džordž Buš, koji se skupu obratio u funkciji lidera zemlje domaćina svetskoj organizaciji, nastojao je da indirektno demantuje svoje reči od pre nekoliko godina kada je predviđao da će UN "otići u istoriju kao društvo neefektivnog debatovanja". Sada se založio za veću ulogu UN svuda gde je "gusto".
Ponovio je, međutim, teze da je u svetu u toku "odlučujuća ideološka bitka" između demokratija i ekstremista, deleći opet, praktično, civilizaciju na dobre i loše momke. Pozvao je zatim narode Bliskog istoka da "odbace ekstremizam koji izvitoperava islam" i izgrade tolerantnija društva. Pri tom je svakoj zemlji tog po SAD očigledno "ključnog regiona", diferencirao meru (ne)poverenja s kojim gleda na njenu specifičnu situaciju, pokazavši pojačanu dozu uzdržanosti, tako da nije zatražio zavođenje sankcija protiv "opasno nuklearizujućeg" Irana. Kao da sada više računa na unutrašnje prevrate nego na spoljne vojne intervencije, apelovao je na međunarodnu zajednicu da na Bliskom istoku podrži umerene reformatore i osudi ekstremiste. "Ako nećemo globalni rat moramo da obezbedimo globalnu pravdu", predočio je brazilski predsednik Luis Ignasio da Silva Lula. "Stotine milijardi dolara je potrošeno na ratove, pa i na sadašnji u Iraku, a sa 50 milijardi dolara mogla bi da se iskoreni glad od koje pati 840 miliona ljudi", precizirao je.
Na početom zasedanju je, čini se, bitna novost – u promeni shvatanja prema Ujedinjenim nacijama. Dugo optuživane za neefikasnost, ona se sada sagledavaju kao dragoceno sastajalište predstavnika dezorganizovanog sveta, gde će se sresti i oni koji ne pristaju nigde drugde da se vide, i oni koji se gledaju preko nišana, pa i oni koji su se jedni od drugih ratovima razdvajali. Takvo mišljenje, izgleda, prevladava i daje nadu da bi svet mogao da krene putem izlaska iz bar nekih kriza. Krize poverenja, na primer.
-------------------------------------------------------------------------
Aktivnosti Tadića i Draškovića
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 19. septembra – Naša delegacija nastoji da na zasedanju Generalne skupštine i sastancima oko tog skupa bude deo rešenja, a ne problema. Predsednik Boris Tadić je, tako, pred današnje zasedanje izjavio da će Generalnoj skupštini poručiti da je "demokratska Srbija snažno opredeljena za mir i stabilnost u regionu". Naglasiće i da je protiv nezavisnosti Kosova , pri čemu će "detaljno izložiti stav državnog pregovaračkog tima". "Ulazimo u finalnu fazu pregovora i potreban je još jači politički i diplomatski pritisak", predočio je Tadić i dodao da je Generalna skupština UN "pravo mesto da se još jednom argumentovano, pravnim i demokratskim sredstvima objasni kako Srbija vidi rešenje za Kosovo i Metohiju".
U međuvremenu, počeli su bilateralni susreti, čiji niz daje zasedanju diskretnost i neposrednost. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković počeo je takve susrete, najpre sa Američko-jevrejskim komitetom pa sa šefom albanske diplomatije Besnikom Mustafahom, pa sa generalnim sekretarom Japom de Hop Sheferom. Obavestio ih je o kompromisnoj poziciji Srbije u kosovskim pregovorima.
Shefer je, kako se prenosi, pozdravio Akcioni plan za ostvarivanje obaveza Srbije prema Haškom tribunalu i naglasio da plan ne može da bude zamena za akciju. Po njemu, Srbija je pred izborom da postane ključna država u regionu, ili da sama sebe izoluje "što NATO ne želi".
Kosovo je glavna tema srpskih predstavnika. Njemu će biti posvećeni i Tadićevi nastupi u Generalnoj skupštini i na sednici Saveta bezbednosti.
M. P.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 20.09.2006.]
