Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će biti predsednik Turske
Kao kandidat ponovo se pominje šef diplomatije Abdulah Gul, ali nije jasno kako bi u tom slučaju reagovali moćni generali koji su već jednom osujetili njegov izbor Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 1.avgusta– Turska se posle vanrednih parlamentarnih izbora našla tamo gde je u bila aprilu: na dnevnom redu je ponovo izbor predsednika republike. Posle vanrednih izbora, iako novi parlament još nije konstituisan, počela su prva ispitivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terena ko bi mogao biti kandidat za šefa države. Karte se zasad, naravno, ne otkrivaju do kraja, pogotovo što vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) Tajipa Erdogana ponovo nema potrebnu većinu mesta u Medžlisu da bi mogla sama da nametne i izabere šefa države. Neophodna joj je podrška neke od dve opozicione partije ili nezavisnih poslanika.
"Čankaja (predsednička palata) ne pripada ni ovome ni onome, ona je narodna. Ja ne mogu da zatvaram oči pred željom građana koji traže da se kandidujem", izjavio je Abdulah Gul, šef diplomatije, koji je već jednom propao na izborima. On je, doduše, potvrdio da o tome konačnu odluku treba da donese rukovodstvo stranke.
Kandidatura Gula je u aprilu i dovela do političke krize i vanrednih parlamentarnih izbora, koji, kad je reč o predsedniku, nisu ništa razrešili. Generali su tada u kratkoj izjavi poručili da ih Gul zabrinjava (zbog islamističke prošlosti) i da neće sedeti skrštenih ruku. Šta će sada reći, ukoliko se on ponovo kandiduje, to je enigma u koju pokušavaju da proniknu i u zemlji i u svetu. U armijskom vrhu ćute kao zaliveni. "Prilikom izbora predsednika biće postignut kompromis i izostaće tenzije", diplomatski nedorečeno je izjavio premijer Erdogan iako je u toku kampanje nagoveštavao ponovnu kandidaturu svog prijatelja i istomišljenika Gula. To bi bilo, ukoliko se potvrdi, bacanje rukavice pravo u lice uvek namrgođeno važnim generalima.
U Ankari se ne isključuje novo podizanje političke temperature, pogotovo posle ubedljive pobede premijera Erdogana. U nadmetanju sa armijom, on je na parlamentarnim izborima izašao kao pobednik. Možda mu je ovo prilika da konačno obuzda moć generala, pogotovo što je predsednik, po funkciji, i komandant oružanih snaga. " Vojska, koja inače kaže da je narodna armija, ovog puta ne može izdati memorandum protiv vlade kada su ljudi masovno glasali za vladajuću Partiju pravde i razvoja", komentariše istanbulski "Zaman".
Sada ostaje da se vidi da li su u armiji, koja je sebe samoproglasila za čuvara kemalizma, konačno shvatili da su prošla vremena kada su vlade menjane i postavljane izvođenjem tenkova na ulice Ankare i Istanbula. U 21. veku armiji je mesto u kasarnama, poručuju iz vladajuće partije.
Sudbinu novog predsednika odrediće male opozicione partije ili nezavisni poslanici, iako premijer Erdogan ima čak 340 od ukupno 550 poslanika. Prema tumačenju ustavnog suda, kvorum prilikom izbora šefa države je prisustvo dve trećine poslanika. To znači da su mu potrebni saveznici, odnosno još 28 glasova. U prve dve runde glasanja kandidat mora dobiti dvotrećinsku većinu, ali u trećoj dovoljan je samo jedan glas preko polovine.
Prvak druge po snazi stranke u parlamentu – Republikanske narodne partije – Deniz Bajkal poručuje: "Na potezu je premijer: mi smo spremni na kompromis". Zajednički jezik bi, međutim, mogao da se nađe samo oko neke vanstranačke ličnosti. Političko pomirenje se ni u kom slučaju ne može izgraditi preko Gula, ili neke druge ličnosti sa sličnom biografijom.
Jezičak na vagi bi mogla da bude najmanja stranka u parlamentu – radikalna Partija nacionalističkog pokreta (MHP). Ona ima 71 poslanika. U njoj nezvanično najavljuju da će prisustvovati izboru predsednika, ali neće podržati vladinog kandidata. To bi za Erdogana bio kraj svih muka, pošto mu u trećem krugu glasanja nije potrebna ničija pomoć.
Dvoboj nove i stare elite se nastavlja. Turska se našla na istorijskom raskršću. Erdogan je dobio prvu rundu, i to ubedljivo. Sada ostaje da se vidi da li će imati kuraži da ide do kraja, i da, jednom zavazda, vrati generale tamo i gde im je mesto, u kasarne.
[objavljeno: 02.08.2007.]
