Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinezi kreću na Mesec
Kina je uspešno lansirala svoj prvi veštački satelit prema Mesečevoj orbiti, što je početni korak u ostvarenju plana za iskrcavanje prvog Kineza na Mesec do 2020. godine. Dok se Amerikanci i Rusi nadmeću ko će pre stići na Mars, Kinezi daju prednost osvajanju Meseca, uvereni da tamo leži neiscrpna energija za čovekove potrebe na Zemlji. Sličnu orijentaciju imaju još dve velike azijske zemlje: Japan je nedavno poslao svoj satelit u Mesečevu orbitu, a Indija će to učiniti u aprilu iduće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine.
Kineski put do Meseca odvijaće se u tri faze. U prvoj fazi, upravo lansirani satelit "Čange" – nazvan tako po boginji iz kineske mitologije za koju se veruje da živi na Mesecu – kružiće po lunarnoj orbiti godinu dana da bi obezbedio precizne snimke planete u tri dimenzije i podatke o debljini njene kore. U drugoj fazi, od 2012. godine, novi satelit bi odneo na Mesec motorizovani robot, samohod, koji bi sakupljao uzorke sa tla. U trećoj fazi, posle 2017, ispitivali bi se uzorci sa Mesečevog tla i istovremeno ubrzale pripreme za slanje broda sa ljudskom posadom na Mesec do 2020.
U toku ostvarenja ove misije, veruju stručnjaci, kineski vasionski program mogao bi sa naučno-tehnološkog stanovišta da se približi programima Amerike i Rusije. Kad se to tvrdi, imaju se u vidu uslovi za to, što potvrđuje nekoliko važnih činjenica.
Najpre, otkad je lansirala svoj prvi veštački satelit u Zemljinu orbitu 1970, Kina je sistematično razvijala sopstvenu kosmičku tehnologiju i raketnu tehniku. Na put oko Zemlje poslala je preko pedeset veštačkih satelita. Njene rakete "dugi marš" su u komercijalnoj upotrebi u svetu za lansiranje satelita za telekomunikacije i meteorološka istraživanja. U pripremi je nova generacija projektila veće nosivosti – do 25 tona.
Drugo, iako sve veći broj zemalja razvija, iz različitih razloga, svoje kosmičke programe, Kina je jedina koja je, posle Rusije i Amerike, sposobna da u svemir šalje brodove sa ljudskom posadom, što je već učinila u dva navrata, 2003. i 2005. godine.
Treće, dok na razvoju kosmičke tehnologije u Americi radi 75.000, a u Rusiji 150.000 ljudi, kineski vasionski program realizuje armija od 200.000 stručnjaka. Samo na lansiranju satelita "Čange", koji će kružiti oko Meseca, radilo je oko deset hiljada ljudi. Istina, sa godišnjim budžetom od 2,5 milijarde dolara kineski program nije ni blizu snazi NASA (16 milijardi). Ali Kinezi za vasionska istraživanja već izdvajaju dva i po puta veća sredstva od Rusa.
Četvrto, iako se prevashodno orijentiše prema Mesecu, Kina nastoji da prati celokupni razvoj kosmičke tehnologije. Njeni naučnici tvrde da će "primena kosmičke tehnologije u 21. veku biti za čoveka značajna kao što su to bili elektricitet i nafta u 19. veku". Zato Kinezi sa Rusima pripremaju slanje zajedničkog satelita na Mars 2009. godine (ruski brod, kineska oprema), doprinose evropskom vasionskom projektu "Galilej" i imaju sporazume sa oko 40 zemalja o saradnji u kosmičkoj industriji.
(Sa Amerikom, međutim, Kina ne sarađuje u istraživanju kosmosa, jer Pentagon smatra da kineski vasionski program predstavlja "potencijalnu pretnju američkom satelitskom sistemu", a Kongres je protiv transfera američke tehnologije koja može da ima primenu i u vojnoj industriji.)
Dva su glavna razloga zbog kojih Kinezi sada vrlo drže do svog projekta o istraživanju Meseca.
Prvi je, naravno, politički, jer svi letovi u kosmos imaju – kako se zvanično ističe – "ogroman značaj za podizanje ugleda Kine u svetu i za podsticanje njenih ekonomskih, naučnih i odbrambenih potencijala, kao i za učvršćenje nacionalnog jedinstva". Svet se tako podseća da su naučni, tehnički i odbrambeni dometi Kine na nivou njene ekonomske moći.
Drugi razlog je nominalno geološki, a zapravo je egzistencijalan. Kinezi žure ka Mesecu da bi bolje živeli na Zemlji. Za razliku od Amerikanaca, koji su istraživali Mesec, ali ga ne tretiraju kao izvor energije, i Rusa, koji procenjuju da korišćenje Mesečevog energetskog potencijala još ne može da bude isplativo, Kinezi su uvereni da – ne smeju da kasne.
Mesec je, tvrde kineski naučnici, jedinstveno i neiscrpno izvorište Sunčeve energije. Radijaciona moć akumulirane Sunčeve svetlosti, koja stiže na Mesec, mogla bi da generiše dovoljno električne energije za bezbrižan život ljudi na Zemlji punih deset hiljada godina. Uz to, Mesec krije, uz rezerve uranijuma, fosfora i kalijuma, i čitav rudnik, velik po površini kao Kina, helijuma-3, fuzionog goriva, takođe dragocenog za proizvodnju električne energije. Tri tone helijuma-3 bile bi dovoljne da podmire sadašnje godišnje potrebe Kine za energijom.
Sve je to, možda, daleka budućnost. Ali Kinezi smatraju da moraju da budu na licu mesta pre nego što sveci počnu blago da dele. Imaju za to i dodatni razlog: lunarne posmatračke stanice igraće ubuduće važniju ulogu od veštačkih satelita u Zemljinoj orbiti, osobito kad Amerikanci, kao što su najavili, sa Meseca upute svoje astronaute na Mars.
Pošto su dugo pod stalnom prismotrom i iz svemira, Kinezi veruju da imaju pravo da na sličan način posmatraju druge.
[objavljeno: ]
