Izvor: Politika, 07.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ka promenama, uz zebnje
Najavljuje se važna izmena u stranačkom odnosu snaga, dok se strepi od manjkavosti na biralištima
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 6. novembra – Dan pred sutrašnje nacionalno izjašnjavanje o sastavu Kongresa (parlamenta), ovdašnji birači izloženi su gotovo nezapamćenoj ofanzivi stranačkih agitatora koji im takoreći na svakom koraku traže "glas za nas". Celog prošlog vikenda i danas partijski mobilizatori im kucaju na kućna vrata, zivkaju telefonom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preplavljuju internetskim i televizijskim porukama, čak više nego što su to uobičajili agresivni propagandisti robe i usluga.
Izrazito povećani angažman političkih aktivista izazvan je dvostrukim velikim očekivanjima: najavljuje se važna promena u ovdašnjem rasporedu snaga, dok se istovremeno strepi od niza manjkavosti na biralištima. Istraživanja javnog mnjenja i izbornog postupka pokazuju, naime, da je opoziciona Demokratska partija u prilici da prekine 12 godina dugu dominaciju Republikanske partije u oba doma Kongresa, ali da će odziv birača opet biti slab, oko 40 odsto upisanih, kao i da mašine na kojima se glasa – nisu pouzdane.
Najnovije ankete ukazuju, međutim, da se poslednjih dana prednost demokrata smanjila, a pojedini analitičari misle da bi republikanci mogli u poslednjim trenucima da je još više istanje, uz ostalo, zbog dejstva smrtne kazne izrečene u Bagdadu Sadamu Huseinu. Obe strane stoga pojačavaju propagandnu ofanzivu, u kojoj su republikancima priskočili u pomoć i predsednik Džordž Buš i "prva dama" Lora Buš, dok je među demokratama vanredno aktiviran bivši predsednik Bil Klinton.
Analitičari ističu da se ovi izbori od prethodnih razlikuju po tome što bi za njihov ishod mogao da bude presudniji doživljaj spoljne nego unutrašnje politike. Većina sugeriše da će sutrašnje izjašnjavanje biti i neka vrsta referenduma o kursu Vašingtona prema Iraku, koji je doveo do vrlo niskog rejtinga i šefa Bele kuće i vladajućih republikanaca, pa i do nezadovoljstva građana ukupnim učinkom elite u obe partije.
Do izrazitog smanjivanja javne podrške potezima vlasti došlo je i zbog učestalih skandala. Korupcionaške i seksualne afere dovele su već do niza ostavki čiji bi broj mogao da se poveća tekućim istragama.
Republikanci se ipak održavaju u trci. Pre svega iz tri razloga: Prvo, ekonomija solidno raste uz vrlo nisu stopu nezaposlenosti, drugo, imaju lojalnu tradicionalističku bazu, i treće, opozicija svoje planove ne iznosi dovoljno konkretno.
Demokrate insistiraju, pak, da je vlast zgrešila serijski – u iračkom ratu, kao i povećanjem budžetskog deficita i socijalnih razlika, a smanjivanjem socijalnih davanja, građanskih sloboda i međunarodnog prestiža. Pokazuju, pri tom, više zaključaka da su neizbežne kadrovske i strateške promene, nego što preciziraju metode za njihovo praktično izvođenje.
Najintenzivnije su, ipak, obostrane akcije za pridobije razumljivo neodlučnih birača. Samo u saveznoj državi Misuri obe stranke su, kako se navodi, direktno kontaktirane sa po nekoliko stotina hiljada glasača, dok u Montani imaju po jednog agitatora volontera na dvadesetak birača.
Ujedno, predizborna kampanja poprima obrise nekakvog gigantskog sudskog spora. I vlast i opozicija angažovale su, uz visoke honorare, na hiljade advokata koji treba da daju pravne savete, ali i da pripremaju tužbe za očekivane nepravilnosti u izbornom postupku.
Na nedavnim lokalnim izborima ustanovljeno je tušte i tma grešaka kako u izbornim komisijama tako i u radu mašina, nalik bankomatima, za glasanje. Ispostavlja se, kažu hroničari, da SAD zapadaju u hroničnu nepouzdanost biračkog sistema pa da to ugrožava i uverljivost ovdašnje demokratije.
Šire se, stoga, strepnje da bi moglo da dođe do reprize sporne situacije iz predsedničkih izbora (koji se sada ne održavaju) na Floridi 2004. kada se do pobednika došlo tek višestrukim dobrojavanjem glasova i sudskom odlukom. Građani jesu željni promena, ali zaziru da i novosti mogu da ostave probleme nerešenim, kao što se zbilo i sa uvođenjem novih umesto starih aparata za glasanje.
Svet najviše zanima da li bi eventualna promena odnosa snaga u Kongresu dovela i do promene spoljne politike. Taj resor nije, međutim, u nadležnosti parlamenta već Bele kuće. Ali vrlo je verovatno da bi prerastanje sadašnje opozicije u kongresnu većinu dovelo do oštrih sporenja pa i potrebe za uzajamnim ustupcima između zakonodavne i izvršne vlasti. Čak i u spoljnoj politici, gde je irački lom već ključni deo i ovdašnje unutrašnje politike.
-----------------------------------------------------------
Šta se bira
Amerikanci sutra biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 33 od ukupno 100 senatora. Sada u Predstavničkom domu republikanci zauzimaju 231 sedište, demokrati 201, dok su dva mesta upražnjena a jedno pripada nezavisnom političaru. U Senatu su republikanci takođe u većini - imaju 55 predstavnika dok je rivala samo 44, uz jednog nezavisnog člana.
Da bi demokrati preuzeli dominaciju, potrebno je da konkurentima na izborima "oduzmu" 15 mesta u Predstavničkom domu i šest u Senatu.
Sutra se takođe održavaju izbori i za guvernere u 36 od 50 saveznih država SAD.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 07.11.2006.]
