Izvor: Politika, 24.Mar.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad šef države „preti” lokalnim vlastima
Iako još nije konačno uobličen, novi zakon o lokalnoj samoupravi je praktično spreman i njegovo usvajanje je najrealniji način za raspisivanje vanrednih izbora u svim lokalnim samoupravama
„Pokazali smo da smo najjači, dokazali smo da oni zaista više ne mogu da vladaju ovim gradom. Kako i na koji način će oni biti opozicija, odnosno kako ćemo mi preuzeti glavne konce u ovom gradu, odlučićemo na stranačkim organima narednih dana i nedelja...” Ovo je izjava lokalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << funkcionera Srpske napredne stranke u Valjevu data ubrzo po prebrojavanju glasova na vanrednim republičkim izborima, ali se sličan tekst ovih dana može čuti i u nekim drugim sredinama – Kragujevcu, Kraljevu, Pirotu, Čačku, pa čak i u Novom Sadu, gde naprednjaci već imaju vlast. Verovatno sličan zahtev uskoro može da očekuje i Dragan Marković Palma, jer je SNS i u njegovom „zabranu”, Jagodini, osvojio najviše glasova.
Da muka po sve ostale partije bude veća, slična pretnja po njihovu lokalnu vlast stigla je i sa najvišeg mesta – od šefa države. Tomislav Nikolić je, boraveći u Kragujevcu neposredno posle izbora, rekao, odgovarajući na pitanje novinara da li će se republički rezultati izbora preliti na lokalne samouprave u kojima SNS nije na vlasti, da svi koji danas obavljaju vlast mimo tih rezultata nemaju pravi legitimitet iza sebe i da bi trebalo da razmisle u čije ime danas vladaju.
„Ne možete da vladate u ime onih koji su vas izabrali pre dve-tri godine, nego u ime onih koji su juče glasali”, rekao je Nikolić i dodao, kako prenosi Tanjug, da bi ne samo u Kragujevcu nego i u svim gradovima Srbije trebalo da se ispita kako radi lokalna administracija, čime se bavi.
Kako razumeti ovakve poruke predsednika Srbije? I da li to i on najavljuje još jedan talas „prekomponovanja” lokalnih vlasti po Srbiji, onih gde to još nije učinjeno krajem 2012. i tokom prošle godine? Podsetimo, sastavu vladajuće koalicije na republičkom nivou u tom periodu su upodobljene lokalne vlasti u Novom Sadu, Užicu, Leskovcu, Šapcu, Novom Pazaru, Despotovcu, Kuršumliji, Vlasotincu, Majdanpeku, Žitištu, Novoj Crnji... U Vojvodini je demokratama ostalo sedam opština od 37 u kojima su formirali vlast posle opštih izbora 2012.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević ne vidi ništa sporno u takvim najavama, ali smatra da je neprimereno da one dolaze od šefa države, politikolog Jovan Komšić ocenjuje da se rezultati sa parlamentarnih izbora ne mogu uzimati za meru stvari na nižim nivoima vlasti, dok Đorđe Vuković iz Cesida smatra da nema osnova za postavljanje pitanja legitimiteta vlasti u pojedinim opštinama i gradovima, ali da ima u slučaju pokrajinske vlasti. Vuković navodi da je Demokratska stranka, koja je na vlasti u Vojvodini, imala loš rezultat na toj teritoriji na nedeljnim izborima (malo iznad pet odsto) i da je legitimitet te vlasti objektivno narušen. Lokalna samouprava pak „nije ista priča” i ovakvim potresima se urušava smisao lokalnih izbora.
Ivošević najpre ukazuje na to da gotovo polovina birača nije izašla na izbore, dakle nisu dali podršku nikome, i ako se to ima u vidu, onda svako, a pogotovo šef države, mora da bude obazriv.
„Da je to izgovorio kao predsednik SNS-a ja bih razumeo to što govori, zato što to na neki način i jeste tako. Ali nikako ne mogu da razumem njega kao predsednika države, posle njegove izjave od pre dve godine da će biti predsednik svih građana, a ne glasnogovornik partije koju je osnovao. Ovde se on ponašao upravo kao glasnogovornik i zato mu zameram. To ne priliči šefu države. Priliči šefovima partija, komentatorima, analitičarima... Ali, moram da kažem: da je on i dalje na čelu te partije, bio bi apsolutno u pravu, jer se odista postavlja pitanje legitimiteta, pošto je ovo u nedelju zaista bio jedan vrlo uverljiv preokret”, ističe Ivošević.
Komšić, međutim, ocenjuje da je Nikolićeva izjava u ravni klasičnih poriva za maksimizacijom moći. Ali, kako navodi, u demokratskim državama se mora voditi računa i o institucijama, o procedurama i o različitim krugovima legitimiteta.
„Ne može podrška građana desetorici ili sada četvorici partijskih poglavica biti uzeta za meru stvari za nivo lokalne zajednice koja ima sasvim drugi karakter problema. Zato su i lokalni izbori i regionalni izbori u evropskim državama izbori koji nisu najčešće sinhronizovani sa nacionalnim izborima”, ističe on, ukazujući da u slučaju uspostavljanja hijerarhije i apsolutne dominacije jednog političkog subjekta nema tog genija koji može, bez obzira na podršku građana, obezbediti stabilan institucionalni demokratski trajni rezultat u bilo kakvoj državi, a kamoli u Srbiji.
Kako su lokalne samouprave postale takoreći taoci političkih prilika u Srbiji, moneta za namirivanje apetita najjačih političkih partija? Iako se za početak prakse „prekomponovanja“ lokalnih vlasti uzima 2008. i potresi na lokalu radi upodobljavanja demokratsko-socijalističkoj koaliciji na republičkom nivou, jedan od prvih „zvučnih” pokušaja „prepakivanja” lokalne vlasti zbio se godinu dana ranije, kada su demokrate pokušale da oteraju Bidžu sa vlasti u Svilajncu.
Potpredsednik SNS-a Goran Knežević izjavio je pre nekoliko dana da je zagovornik ideje raspisivanja vanrednih lokalnih izbora u celoj Srbiji, „jer su parlamentarni izbori pokazali da je i u većini lokalnih samouprava značajno promenjena volja građana”. Kako je naveo u intervjuu listu „Danas”, planirana je promena Zakona o lokalnoj samoupravi, „nakon čega ide i raspisivanje lokalnih izbora”.
Prema nezvaničnim izvorima, novi zakon je praktično spreman, ali još nije konačno uobličen. To je trenutno i najrealniji način za eventualni pokušaj raspisivanje vanrednih izbora u svim lokalnim samoupravama. Ustav Srbije, naime, odbornicima garantuje četvorogodišnji mandat, a po Zakonu o lokalnoj samoupravi, postoje tri razloga za raspuštanje lokalne skupštine i vanredne lokalne izbore – ali to se odnosi na pojedinačne, konkretne lokalne skupštine. Ako bi se pak promenio Zakon o lokalnoj samoupravi, to bi moglo da posluži kao pravni osnov za opšte vanredne lokalne izbore, mada, prema ocenama onih koji su imali uvid u pripremljeni zakon, trenutno ne postoje odredbe koje bi dovele do bitno drugačije organizacije lokalne samouprave, a što bi mogao da bude opravdan razlog za takve izbore.
-------------------------------------------------------------------
Kako je Bidža „preživeo” Đilasa, ali ne i izbore
„Ako budemo čekali izbore 2008, Svilajnac će na investicije i sredstva iz vlade moći da računa tek za dve godine. Zato Bidžu moramo što pre da smenimo, a ministar Dragan Đilas je na poslednjem mitingu najavio da će, kad Bidža ode, vlada obezbediti sredstva za izgradnju novog mosta na Moravi, nove industrijske zone, da će završiti putnu mrežu...”, izjavio je lokalni funkcioner DS-a za „Politiku” 2007, na dan kada se održavao referendum za opoziv predsednika opštine Svilajnac Dobrivoja Budimirovića Bidže.
Bidža je politički preživeo taj referendum (ne i izbore sledeće godine), a ostala je i ta matrica koja se u osnovi upotrebljava do danas kada se opravdava potreba za promenom vlasti u nekoj sredini.
Biljana Baković
objavljeno: 24.03.2014.
