Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Feb.2015, 08:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava o amandmanima, sutra glasanje

Skupština Srbije završila je večeras raspravu o amandmanima na šest zakonskih rešenja kojima se pojačava kontrola banaka i uvode mehanizmi ranije intervencije Narodne banke Srbije u slučaju problema u poslovanju, a nova sednica na kojoj će poslanici glasati je zakazana za sutra, 3. februar.

Poslanici su raspravljali o izmenama Zakona o bankama i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, kao i izmene Zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o ministarstvima i o osiguranju depozita.

Zakon o bankama stavlja na raspolaganje NBS-u širi spektar mera koji će joj omogućiti efikasniju intervenciju nad problematičnom bankom, pri čemu te instrumente NBS može primeniti pre i nakon oduzimanja dozvole za rad banci.

Taj zakon omogućava uspostavljanje celovitog pravnog okvira za restrukturiranje banaka.

NBS preuzima ulogu tela koje će voditi restrukturiranje banaka, pri čemu će ovaj postupak, kako je obrazložio predlagač zakona, biti odvojen od supervizije.

U postupku restrukturiranja banke, NBS može primeniti nekoliko instrumenata - prodaju akcija, odnosno imovine i obaveza, zatim prenos akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene, zatim odvajanje imovine, a četvrta opcija je raspodela gubitaka na akcionare i poverioce.

Ovaj zakona predviđa i osnivanje banke za posebne namene, a dozvolu za njen rad daje NBS, na osnovu zahteva Republike Srbije.

Cilj ovih mera je da održe finansijsku stabilnost, kao i da upotrebu budžetskih javnih sredstava svede na najmanju moguću meru tako što će gubitke propasti banke snositi najpre akcionari i poverioci banke uz ograničenje da ne mogu da pretrpe veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom.

Zakon o agenciji za osiguranje depozita predviđa ukidanje nadležnost agencije za restrukturiranje banaka, kao i za sprovođenje testa najmanjih troškova.

Na taj način će se poslovanje agencije pojednostaviti i svesti na uobičajene poslove koji se obavljaju u uporednoj praksi.

Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje uvodi mehanizam koji bi trebalo da ubrza postupak okončavanja stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje.

U skladu sa direktivama Evropske unije, prilikom isplate iz stečajne mase, prioritet se daje osiguranicima poveriocima čiji su depoziti osigurani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

Izmene Zakona o ministarstvima podrazumevaju da se upravljanje bankama čiji je akcionar Republika, uključujući i osnivanje banke za posebne namene, prodaja akcija banaka u vlasništvu Republike, kao i prodaja društvenog i državnog kapitala u društvima za osiguranje prenesu i u delokrug nadležnosti ministarstva za poslove finansija.

Zakon o osiguranju depozita predviđeno je povećanje premije osiguranja u skladu sa rizikom koji je potrebno da se pokrije.

Istovremeno se ograničava upotrebe sredstava akumuliranih u fondu, kojim upravlja Agencija samo do iznosa osiguranih depozita, i to za isplatu osiguranih depozita ili za finansiranje postupka restrukturiranja banaka, u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke.

Finansiranje fonda će biti obezbeđeno uplatom premije osiguranja depozita od strane banaka.

Ukoliko za potrebe isplate osiguranih depozita nema dovoljno sredstava u fondu, nedostajući iznos se može pozajmiti od Srbije ili drugih poverilaca, a predviđena je i mogućnost povećanja premije osiguranja depozita radi popune fonda.

Izmene i dopune zakona o NBS se donose radi usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bankama.

Izmene Zakona o javnim nabavkama predviđaju manje pogodnosti za domaće ponuđače i za prodaju robe proizvedene u Srbiji.

Tim izmenama je predviđeno da u slučaju kad je javnom nabavkom propisan kriterijum najniže cene naručioci roba i usluga će i dalje morati da izaberu domaće ponuđače i da kupuju robu proizvedenu u Srbiji ako su ponuđene cene do pet odsto više od onih koje su ponudili ponuđači iz inostranstva, odnosno koja je ponuđena za inostranu robu.

Do sada je ta prednost za domaće proizvođače i robu domaćeg porekla bila 15, odnosno 20 odsto. Vlada Srbije procenila je da bi tim novinama u javnim nabavkama u javnom sektoru moglo da se uštedi milijardu i po dinara.

DS: Izmene zakona o javnim nabavkama štetne po privredu

Poslanik Demokratske stranke Ivan Jovanović ocenio je večeras da predlog izmena zakona o javnim nabavkama nije u interesu srpske privrede i da bi bilo efikasnije da se Vlada fokusirala na bolju primenu aktuelnog zakona koji državni subjekti u velikoj meri krše.

On je upitao i šta je 1,5 milijardi dinara ušteda koje se očekuju od novog zakonskog rešenja u odnosu na milijardu evra koje je predlagač aktuelnog zakona navodio kao moguće uštede kada je zakon počeo da se primenjuje.

"Vlada je boljom primenom sadašnjeg zakona mogla da ostvari daleko veću uštedu, možda i tih milijardu evra", istakao je on.

Jovanović je u prilog tome naveo i nedavnu izjavu državnog revizora Radoslava Sretenovića koji je rekao da od 135 kontrolisanih državnih subjekata, oko 45,8 odsto krši zakon o javnim nabavkama.

"Činjenica je da se ni sama ministarstva ne pridržavaju zakona i tu vlada ne pokušava da nađe uštedu, ali kada su u pitanju privrednici i građani, njima uvek može da se oduzme neko pravo", istakao je on.

Ocenio je i da nikako nije dobro rešenje po kome se smanjuje prednost koju domaći ponuđači imaju na tenderima.

"Ministar finansija Dušan Vujović je ovde govorio da su domaći ponuđači u znatnoj boljoj poziciji od stranih zato što oni imaju u Srbiji proizvodnju i sve resurse i mnogo im je lakše da posluju. Mislim da je daleko lošiji položaj naših ponuđača koji su u problemu i zbog nemogućnosti da dođu do jeftinih kredita i daleko su u lošijem položaju nego strane kompanije", rekao je on.

Naime, izmenama zakona o javnim nabavkama je predviđeno da u slučaju kad je javnom nabavkom propisan kriterijum najniže cene naručioci roba i usluga će i dalje morati da izaberu domaće ponuđače i da kupuju robu proizvedenu u Srbiji ako su ponuđene cene do pet odsto više od onih koje su ponudili ponuđači iz inostranstva.

Do sada je ta prednost za domaće proizvođače i robu domaćeg prorekla bila 15, odnosno 20 odsto.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Skupština o amandmanima na bankarske zakone