Izvor: Politika, 28.Jul.2011, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaterpolisti Srbije u finalu SP protiv Italije
U polufinalu Svetskog prvenstva za vaterpoliste u Šangaju: Srbija – Mađarska 14:13 (1:2, 5:7, 3:3, 4:1, 1:0, 1:1). – Dobijena već izgubljena utakmica
Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”
Šangaj – Srbija je u finalu svetskog prvenstva za vaterpoliste u Šangaju! U spektakularnom polufinalu, koje će ostati zapamćeno, ne samo u istoriji naše reprezentacije, već i svetskih prvenstava uopšte, pobedili su Mađarsku s 14:13 (1:2, 5:7, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 3:3, 4:1, 1:0, 1:1).
Dugo će se Mađari pitati šta ih je snašlo. Imali su 24 minuta milinu od igre. Protiv sebe naše igrače, koji su se mučili, tražili način da prvo pobegnu od poniženja, a zatim i poraza. Jer kako smo delovali pretila je bruka.
Izjednačena prva četvrtina, ali s jasnim nagoveštajima da Mađari znaju šta hoće. Bežali su našoj odbrani, pogađali.
Drugih osam minuta za nevericu. Posle samo 90 sekundi, posle samo tri napada, Kemenj je trljao ruke – na semaforu 5:1. Onda gol za gol, rutinsko čuvanje prednosti rivala, a tračak nade vraća Gocić kada je smanjio na 9:6.
Na veliki odmor smo otišli s minusom od tri gola, ali i sa shvatanjem da je primljeno sedam golova u četvrtini. Sedam!
Igrač više je bio za našu selekciju prava noćna mora. Imali smo često brojčanu prednost, ali gola nije bilo.
Pet puta u trećoj četvrtini i jedan u mreži.Mađari su čuvali četiri razlike koje je umanjio Prlainović golom sa zvukom sirene.
O čemu se mislilo pri 9:12.
– Samo da smanjimo razliku, postepeno – kazao je Udovičić.
I tada je krenula lavina sa srpske strane. Duško Pijetlović je pogodio, a zatim i Madaraš (13:10). U narednih 6,58 minuta Mađarska više nije ništa ubacila iza Sora. Prlainović je smanjio na dugo željenih minus dva i tu je postalo sve otvoreno. Filipović, 5,17 do kraja s igračem više – 12:13.
Mađarima je voda u ušima. Stala im je igra s igračem više, ma sve im je stalo. Milan Aleksić trese mrežu Sečija koji je zamenio Nađa i 4,28 do kraja je nula prema nula. Mi bez Rađena i Udovičića, Mađari bez Sivoša i Varge.
U tih 28 minuta – 26 golova, a zatim do kraja, u još ta četiri minuta mreže su mirovale. Bilo je prilika na obe strane i igrača više i stativa.
Stigli su produžeci kao u Rimu pre dve godine. Repriza je bila potpuna. Filipović je 30 sekundi pred poslednji odmor doveo Srbiju u vođstvo prvi put posle početnih 1:0.
Odmah na početku drugog produžetka Danijel Varga je vratio nadu Mađarima. Ona potpuno nestaje golom rovitog Stefana Mitrović 44 sekunda pre kraja.
Kemenj je naredio poslednji napad, dobio je njegov tim igrača više, ali je šut Hošnjanskog blokiran.
Pobeda Srbije, finale za Srbiju. Samo 15 minuta ranije činilo se da je sve otišlo do đavola, da će Udovičić i drugovi igrati za bronzu. Ali snaga ekipe, zajedništvo i vera da nemoguće može da bude moguće je razlog zašto slavimo.
Stručni štab zaslužuje sve čestitke. Udovičić je prilikom vođstva Mađara s 5:1 morao da potroši tajm aut. Njegova vika je imala odjek. Kod produžetaka se čulo samo bodrenje srpskih igrača. Takva galama je ugasila i ono malo mađarskih trzaja. Da, ova ekipa dobija izgubljeno, slavi kada je mnogi prežale.
Bazen: Natatorijum. Gledalaca: 1.200. Sudije: Margeta (Slovenija) i Stavridis (Grčka). Isključenja: Srbija 17(5), Mađarska 22 (6).
SRBIJA: Soro, Avramović, Gocić 1, V. Udovičić 1, Ćuk 1, D. Pijetlović 1, Nikić 2, Aleksić 1, Rađen, Filipović 3, Prlainović 3, Mitrović 2, G. Pijetlović. Selektor: Dej. Udovičić.
MAĐARSKA: Nađ, Gor-Nađ, Madaraš 4, Den. Varga 1, Sivoš 1, Hošnjanski 1, G. Kiš 1, Ž. Varga, Dan. Varga 2, Biroš 1, A. Štajnmec 1, Harai 2, Seči. Selektor: Kemenj.
----------------------------------------------
U Subotu za zlato protiv Italije
Sutra, u finalu (15 č po našem vremenu) Srbija će igrati protiv Italije. „Azuri” su u drugoj polufinalnoj utakmici pobedili Hrvate s 9:8 (1:0, 2:1, 5:3, 1:4).
----------------------------------------------
Ova ekipa ima nešto što druge nemaju
Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”
Šangaj – Koga izdvojiti u meču u kojem te tri četvrtine praktično nema. U kojem statiraš i na momente daješ doprinos lepršavoj igri sjajnih Mađara. Koga izdvojiti u poslednjih osam minuta regularnog dela i oba produžetka kada se jedna ekipa vratila iz predvorja poraza i na veličanstven način prošla kroz vrata pobednika.
Srbija! Vaterpolisti Srbije! Sinonim uspeha, ambasadori zemlje, momci koji stalno pokazuju da mogu sve.
Selektor Dejan Udovičić je teško nalazio reči. Na momente bi zastao, učinilo mi se kao da vidim suzu u oku. Počinje:
– Vratili smo se iz nemoguće situacije. Nemoguće! U meču u kojem smo hteli da u jednom napadu postignemo četiri gola. E, to ne može. Znali smo Mađare. Sjajno su, možda i najbolje fizički pripremljeni. Kemenj je znao raspored i znao je da se prilagodi i da praktično 40 dana vežba samo za igru protiv nas.
Kakav je bio osećaj na 1:5, na sve silne minuse do kraja trećeg dela utakmice.
– Sve vreme smo verovali da možemo da se dignemo. Čak i oni koji su možda digli ruke prihvatili su bodrenje. U stvari oni su sami odredili tok poslednjih 14 minuta. Rekli smo: „Idemo gol po gol, pa ako stignemo”. A verovali smo da možemo.
Dodaje:
– Imali smo tri vrhunca ove godine: Rim, Firencu i sada Šangaj. I nikada niste čuli da u tome tražimo opravdanje za eventualni neuspeh. A šta je neuspeh u ovakvoj konkurenciji? Primiš sedam golova u četvrtini i pobediš. Hoćeš da igraš na mali rezultat, a bude 26 golova za 32 minuta. Ova ekipa ima nešto što druge nemaju.
Ostaje finale:
– Idemo da pobedimo.
----------------------------------------------
Predsednik kao prorok
Neke izjave Velibora Sovrovića, predsednika Vaterpolo saveza Srbije, bile su proročanske. Doslovno je rekao:
– Ako damo više od 12 golova pobeđujemo. I ako Prlainović i Aleksić postignu ukupno bar tri gola dobijamo.
Za vreme utakmice na momente je zaboravio na funkciju. Dočekao je kraj promukao i njegove reči upućene Andriji Prlainoviću sve govore:
– Izrasli ste u zrele ličnosti! Govorili su da ste u Rimu na svetskom pobedili slučajno. Da je treće mesto u Evropi neuspeh. Da smo dosadan sport. Bilo je nipodaštavanja.
A zatim:
- A onda dođe ovakva utakmica u kojoj izvučete maksimum maksimuma, u kojoj pokažete da nema nikada predaje. Uspeli ste i to je neverovatan meč jedne neverovatne generacije. Gledao sam vas kako se bodrite sa klupe i bio ponosan na sve vas: igrače, trenere, sve koji smo ovde.
----------------------------------------------
Nikada nema razloga za predaju
Od specijalnog izveštača „Sportskog žurnala”
Šangaj – Oduševljenje je bilo takvo da je teško naći reči kojima bi moglo da se opiše. Skočili su svi u vodu, sa tribina je ono malo Srba pojurilo na bazen ne bili odmah čestitali pobedniku teško ponovljivog meča. Mađari su bili u šoku. Deneš Kemenj, crven u licu, prolazio je bez reči.
– Šta je, ljudi, ovo, neverovatno! – blistao je od sreće Slobodan Nikić posle svoje najbolje partije na prvenstvu.
Živko Gocić je odradio 34,37 minuta, bio je isceđen kao limun:
– Šta da ti kažem?! Piši, pobedili smo.
Vanja Udovičić je završio sa tri lične greške posle 26 minuta:
– Velika škola za sve nas. Nismo bili kakvi treba da budemo, na čitavom prvenstvu još nismo odigrali utakmicu na našem nivou. Nije lako odigrati tri turnira u 40 dana sa najvišim ciljevima. Bilo je ovde grešaka, ali i našeg velikog prijateljstva i malo sportske sreće. To je sport. Vratili smo se i pokazali da nema nikada razloga za predaju. Igra se dok nada postoji.
Duška Pijetlovića su sjajno čuvali oštri mađarski bekovi:
– Samo smo pokazali da je ova generacija sazrela za najveća dela. Ne pamtim kada smo ovako loše počeli meč. Ej, sedam golova u jednoj četvrtini!? Videli smo da Mađari mogu i da nas ponize i onda smo počeli da igramo. Zbili smo redove i stalno čekali da se približimo na dva gola. Kada smo u tome uspeli videlo se kod njih da posustaju, da nisu sigurni u sebe. Popustio im je motiv, ali presudila je naša velika želja da dobijemo.
Marko Avramović nije mnogo igrao, ali je izgledao kao da iz vode nije izlazio tri dana:
– Teško, preteško. Sve je izgledalo da nas nema nigde. Međutim, smogli smo snage. Nismo imali u poslednjoj četvrtini razloga da taktiziramo. Uspeli smo i mojoj sreći nema kraja.
Nikola Rađen je u Šangaju izgubio pet kilograma:
– Teška borba, sjajni mađarski centri. Nije nam dugo išlo, ali kada je krenulo nismo stali do pobede.
----------------------------------------------
Zajedničko srce– igrač više
Odigrali su kada je bilo potrebno maestralno. Filipović je nastavio seriju golova, a Prlainović pokazao da je izuzetno inspirisan protiv Mađara: tri udarca – tri gola.
Filipović je odao priznanje protivniku:
– Izvanredna ekipa i, ako hoćemo da budemo pošteni, nismo bili bolji. Ali, imali smo u zajedničkom srcu igrača više. Neverovatno je kako smo se podigli, kako nas je ta atmosfera vratila u igru. Ponosan sam na saigrače, na druženje, na želju za uspehom. Mađari će biti najozbiljniji kandidat za zlato u Londonu i za njih moramo da se pripremamo.
Andrija Prlainović je dodao:
– Ne pamtim da ekipa koja primi sedam golova u jednoj četvrtini pobedi u utakmici ovakvog uloga na svetskom prvenstvu. Nije bilo lako da se juri minus od tri-četiri gola. Ali nismo odustajali. Na kraju nismo imali šta da izgubimo.
----------------------------------------------
Mitrović vratio dug saigračima
Svašta mu se događa na svetskim prvenstvima. U Rimu zbog bolesti ode kući posle prvog kola. Tada je na aerodromu sačekao svetske prvake i rekao:
– Hvala vam za ovu radost, dugujem vam.
U Šangaju ga je opet napao virus. Bez treninga, na dve infuzije.
– Ma mogu da igram.
I igrao je. A učinak za nepunih sedam minuta briljantan: dva gola, jedna „ukradena” lopta. Drugi gol – za finale, 44 sekunda pre kraja.
– Poklopilo se. Presrećan sam, ali već sada mislimo na sledeću utakmicu, na meč koji igramo s medaljom u džepu. A hoćemo da bude najsjajnija.
----------------------------------------------
Kemenj priznaje da su sami krivi za poraz
Deneš Kemenj, trostruki olimpijski pobednik, teško je nalazio reči kojima bi objasnio poraz. Njegov tim je vodio s 5:1, 6:2, 8:4, 11:7, 12:8, 13:10. Vodio i izgubio:
– Tri četvrtine smo apsolutno dominirali, držali igru pod kontrolom. Onda je usledila serija grešaka, glupih poteza i Srbi su se vratili u igru. Nisu mi jasna obostrana isključenja. Mislim da suđenje, u principu, nije bilo na visokom nivou. Ali, sami smo izgubili meč.
Dejan Stevović
objavljeno: 28.07.2011
