Izvor: Vesti-online.com, 12.Jan.2018, 11:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (8): Opasnost sa levog krila

Mladi Bečlija Gerasim Pavlović, koga smo upoznali u kampu Igraj za Srbiju, već na početku razgovora nam otkriva "tajnu".

- Znam da Vam je zanimljivo moje ime. Dobio sam ga mom deki, maminom tati.

Gerasimovi su rodom iz Topole. Član je First Vijene, a ima još dva brata. Oni - nisu zainteresovani za fudbal.

- Na treninge najčešće idem autobusom. Dobro poznajem Beč, posebno 16. becirk u kome živim. Kad ima vremena, vozi me tata.

Pavlović >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nije jedini srpski dečak u klubu.

- Sa mnom su tu još četiri ili pet dečaka iz Srbije. Jedan je želeo da dođe u kamp, ali su ga sprečili porodični problemi. Razboleo mu se deda, pa je ostao u Beču. Inače, prvi put sam došao u ovaj kamp i zaista mi je lepo. U klubu smo početkom decembra završili s treninzima, ali sam se u Staroj Pazovi brzo vratio u ritam.

Šta ti se posebno sviđa? Možda hrana?

- Da, hrana je čak bolja nego kod kuće. Tačnije, veći je izbor jela.

Mama se valjda neće naljutiti... U vreme zahtevnih treninga, snaga ulazi na usta.

- Meni treninzi nisu naporni! Doduše, teži su od onih na koje sam navikao u Austriji, nekako su sadržajniji. Na sreću, služilo nas je vreme, svih dana je bilo sunčano i toplo, pa je sve bilo lakše. Inače, kod kuće mi je trener Italijan. Igramo u Prvoj ligi Beča, u konkurenciji sa Austrijom i Rapidom postižemo dobre rezultate. Svi nas vole jer mlađe kategorije First Vijene imaju bolje rezultate od seniora koji su sve slabiji i imaju novčanih problema.

Nije propustio priliku da se pohvali.

- Imamo po dva travnata i veštačka terena. Igram na mestu levog krila, iako mi je desna noga bolja! San mi je da jednog dana postanem slavan fudbaler - otvoreno će Gerasim Pavlović.

Među dečacima koji su ove zime prvi put bili polaznici kampa FSS Igraj za Srbiju nalazi se i Danijel Mihajlović. Večito nasmejan, toplih očiju koje odaju radoznalost, odmah nam otkriva da mu je, ujedno, ovo bio drugi put da je uopšte u Srbiji.

Danijel ističe da je cela njegova porodica "zvezdaška". Prirodno, i njemu su crveno-bele boje najbliže srcu.

- Želim da postanem fudbaler i da jednog dana imam ovakav put - da igram u Zvezdi, pa u Mančester Junajtedu kao moj idol Nemanja Matić, a na kraju u Barseloni koju pored Zvezde najviše volim.

- Moji roditelji, mama Radmila i tata Jovo, rođeni su u Bosni i Hercegovini, pa iz Austrije idemo uglavnom u Miladiće gde imamo kuću - priča nam ovaj devetogodišnjak, rođen u Veklabruku, gradiću u Gornjoj Austriji nedaleko od Linca.

I on, kao i njegov drugar Gerasim iz Beča, igra levo krilo u ekipi ATSV Timelkam.

- Počeo sam da treniram fudbal sa četiri godine, ide mi dobro, igramo na raznim turnirima. Jednom smo igrali i sa vršnjacima iz slavnog Juventusa, nadigrali ih, pobedili i osvojili prvo mesto - ponosno će Danijel.

Ali, fudbal nije njegova jedina ljubav.

- Porodična strast nam je - folklor. Igraju ga i moje starije sestre Jovana (14) i Tijana (10), svi smo članovi KUD "Knez Lazar". Važno je da čuvamo tradiciju našeg naroda - zrelo priča ovaj dečak i dodaje da naizmenično, dva dana u nedelji ide na treninge folklore i još dva dana na fudbalsko igralište. - Sve se može i sve se stiže kad se voli!

U Veklabruku pohađa četvrti razred.

- Škola je teška, dosta od nas traže, ali navikao sam se... Ide mi sve bolje - kaže uz obavezni osmeh.

Kamp je, kaže, "pronašao" njegov trener s folklora videvši neke pozitivne komentare u jednoj grupi na viberu.

- Raspitao se podrobnije, obavestio mog tatu i zajedno smo odlučili da se prijavim. Bio sam oduševljen. Sve je sjajno. Radimo sve što je potrebno - od sticanja kondicije, rada na taktici, poboljšanja nekih elemenata u igri. Igrali smo i utakmice i dobio sam neke pohvale za igru na levom krilu - nabraja Danijel Mihajlović i obećava: - Ovo je tek početak, ponovo ću doći u kamp jer mislim da ovde mogu mnogo da napredujem.

Nastavak na Vesti-online.com...