Izvor: Politika, 01.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi dresovi – prošvercovani
„Boje kluba doneo sam iz koleža Šatlen iz Ženeve”. – Udovice smerno čekale poluvreme da prečicom odu na groblje. − Kritika u novinama „s čisto strategiskog i taktičkog gledišta”
BSK je osnovan s namerom da dotakne nebo. To se vidi i iz reči inž. Andre Jovića na osnivačkoj skupštini na kojoj je jednoglasno izabran za predsednika:
„Slogom i radom moramo kad-tad uspeti da klubove s one strane Save i Dunava kao M.t.k, Ferencvaroš, Rapid pobedimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da u Beogradu na velikom i modernom stadionu B.s.k-a istaknemo pobedničku plavu zastavu.”
Što se plave boje tiče Mileta Nedić, tadašnji as nad asovima, u klupskoj spomenici iz 1931. je napisao:
„Boje B.s. kluba doneo sam iz koleža Šatlen iz Ženeve u kome sam dotle igrao.”
Novi klub je zaplovio punim jedrima. O prvoj utakmici Nedić je ostavio ovakav zapis:
„Posle mnogo napora podignuto je igralište B.s.k-a i prvi gost „Šumadija” iz Kragujevca, prvak Srbije, odneo je osam golova a dao jedan. Publiku je sačinjavala „brižna familija” igrača i po neka udovica koja je smerno čekala polu vreme da bi prečicom mogla da ode na groblje, jer je igralište u prvo vreme bilo ograđeno „luftom” i kanapom. Navijači toga vremena nisu vikali „faul”, „hends”, ni „ua sudija” već bi se ovda onda čulo „ubiše dete” ili „di mu je majka da ga vidi”.”
Na svojoj prvoj utakmici u istoriji Sport, kako su po osnivanju zvali BSK, igrao je u ovom sastavu:
„Na golu Bota Stanković „Pufta” sada apotekar u Soko Banji, desni bek Miša Obućina „Laf” diplomirani pravnik, danas žitarski trgovac i veleposednik u Grockoj, levi bek Josif Papo „Joži”, bankarski činovnik prokurista, berzanski mešetar, za vreme rata hrabri oficir a sada trgovac i optičar u Zagrebu. Desni half pok. Đoka Popović „Kera”, centar half Boža Todorović „....”, levi half
Dušan Milošević „Cucko”, levo krilo M. Furjanović „Furka”, desno krilo Brana Veljković „Ciga”, polulevo Nikola Stefanović a poludesno Josif Bener „Jajo” a na centru „vaš sluga”.” To jest sam Mileta Nedić, koji je te 1931, kada je to napisao, bio direktor Francusko-srpske banke.
A o prvim sportskim novinarima je ostalo ovakvo Nedićevo svedočenje:
„Kritiku je pisao u „Malom Žurnalu” čika Dača Damnjanović, major u penziji i to sa čisto strategiskog i taktičkog gledišta, kao što to liči jednom vojniku i sportskom kritičaru”.
Posle prve utakmice za koju Miodrag Jovanović Cine, jedan od onih četrdesetak osnivača BSK-a, piše da je bila 26. oktobra 1911, usledio je još jedan važan poduhvat – nabavljanje dresova. To je ovako opisao:
„Sećam se dobro da je na ovoj utakmici bruto prihod izneo oko dinara 146 i sa prikupljenim ulogom i dobrovoljnim prilozima starijih članova, gospoda iz Praške Banke naručili su u Pragu prvi dres (već u samim pravilima boja kluba utvrđena je plavo otvoreno i plavo zatvoreno sa grbom kluba na levoj strani).”
Kad su dresovi iz Češke stigli u Zemun (tada je bio u Austro-Ugarskoj), predsednik Jović je pozvao četvoricu da s njim odu po njih. Jovanović, kome je to bio prvi prelazak granice, kaže:
„Pošto smo dobro navukli ko dva, ko tri, ko četiri dresa, u malim putnim koferima smestili smo nove futbalske cipele ukaljane blatom i odosmo do stanice, pošto nismo imali kuraži, da se vratimo ponovo lađom. Trebalo je platiti carinu a mi sa tolikim novčanim sredstvima nismo raspolagali, te smo rešili da izdriblujemo carinike.”
A taj dribling je ovako izveden:
„Po ulasku u voz obuze nas neka strepnja, da nas carinske vlasti ne uhvate i onda bi naša misija potpuno propala. U tom razmišljanju stigosmo u Beograd i predadosmo se sudbini. Ipak sreća je bila na našoj strani i posle malih i trenutnih zapitkivanja izađosmo sretno u Karađorđevu ulicu gde nas u tom momentu obuze raspoloženje, što smo našu zadaću potpuno izvršili. Drugari, radoznali, počeše nas pipati i čuditi se kako smo mogli da obučemo po četiri košulje a da nas carinici ne primete. Mi besmo zadovoljni što smo prvi dres preneli svome B.s.k.”
Dalji postupak s dresovima je, po Nedićevim rečima, bio ovakav:
„Gospođa Todorovićka, mati ekonoma B. Todorovića, sada potpredsednika J.n.s-a strpljivo je mesecima dozvoljavala da se u njenoj, kao košnica čistoj kući, svlače, peru i suše kaljavi i prašnjavi igrači prvoga tima B.s.k.”
Sutra: Odosmo u rat, a ti čuvaj loptu
Ivan Cvetković
objavljeno: 02.09.2011.
