Izvor: RTS, 25.Nov.2020, 21:47
Maradona, narodni šampion kojeg je samo Dijego mogao da dribla
Kada je Fifa pravila izbor za najboljeg igrača veka, narod je glasao za Maradonu, a onda je formiran nekakav komitet koji su činili sportski radnici i novinari i oni su izglasali Pelea. Pele je tako podelio tu titulu sa Maradonom, kad je već nije mogao dobiti na glasanju.
Kako se postaje Najveći?
Dijego Armando Maradona je odgovorio na to pitanje pre nekih 35 godina.
Što se mene tiče, on je spojio titule Najvećeg i Najboljeg. Po svetskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kući fudbala nije – Fifa je ipak smatrala da je Najbolji Pele. Ali to na kraju krajeva nije ni važno.
Niko ne osporava da je Maradona Najveći.
A po čemu se Najveći prepoznaje? Možda po tome što bi verovatno većina trenera i fudbalera u svakom, pa i najmoćnijem fudbalskom kolektivu na svetu, koliko juče dala "desetku" Maradoni da je ponese na terenu, u svojoj šezdesetoj godini, samo ako bi je poželeo. Niko se ne bi obazirao na to da je već oronuo, da ima višak kilograma, da su godine poročnog života ostavile svoje posledica, da uostalom ima šezdeset godina.
Kada je neko Najveći, to se ne dovodi u pitanje.
Još pamtim utakmicu kada se Maradona opraštao od fudbala. Igrana je na prepunoj Bombonijeri u Buenos Ajresu, okupljeni su svi oni igrači koje je Dijego poželeo na terenu. A on je tada delovao kao naš domaćin, kao neko ko nas je pozvao u svoj dom, na slavu, samo što mu je dom jedan od najvelelepnijih i najznačajnijih fudbalskih terena na svetu, a nas su desetine ili stotine miliona, što na tribinama, što pred televizorom.
Rođen za "desetku" I tada, već u petoj deceniji života, Maradona je igrao fudbal, komunicirao sa publikom, šalio sa saigračima i onima koji su bili izabrani da mu budu protivnici. Tako je izgledao i u najboljim danima. On je bio domaćin na svakom terenu na kom se našao, sublimirajući fudbal u svojoj igri, bilo da je reč o besprekornoj tehnici, ubitačnom šutu, hirurški preciznom pasu, izuzetnom pozicioniranju bez lopte.
Na kojoj je poziciji igrao Maradona? Pa, Maradona je igrao fudbal koji kao i svaki sport sa loptom zahteva da igrači imaju određene pozicije samo onda ako imaju neka ograničenja. Maradona ih nije imao. Nosio je broj "deset", a to u fudbalu znači da zna sve.
Postoje određena čvorišta u istoriji koja rađaju Najveće. Možda Lebron Džejms ili Kristijano Ronaldo nisu imali sreće da se pojave u pravom trenutku, ali pre će biti da su imali sreće da su se pre njih pojavili Majkl Džordan i Dijego Maradona.
Kao što je Majkl Džordan bio najbolji košarkaš tačno u onoj eri kada je NBA košarka postala globalna, i kada su se svi oni koji nešto znaju o tom sportu sakupili prvo na olimpijadi u Barseloni, a potom i na američkim parketima, da se ogledaju, tako je i Maradona bio spona između perioda kada su se fudbalom bavili oni koji dobro igraju lopte i oni koji su ozbiljni sportisti.
Zvezdina "zvezda" Istini za volju, pretvaranje fudbalera iz loptaša u atlete krenulo je nešto pre Maradoninog vremena, ali on je bio ta karika koja je nedostajala između perioda kada je fudbal bio sport poteza, lucidnosti i trika, i ovog sada, kada je sport snage i brzine, kompleksne taktike i tehnike razvijene do automatizma.
Isto tako fudbal je u Maradonino vreme bio drugačiji, klubovi su i dalje bili lokalni a reprezentacije su i dalje bile nacionalne. Teško je objasniti koliki je značaj nosilo osvajanje Svetskog prvenstva u trenutku kada praktično samo Argentinci navijaju za Argentinu jer ostali imaju svoje reprezentacije i nečemu se nadaju, ili doneti titulu u Napulj u periodu dominacije klubova sa bogatog severa.
Zato je navijačima Crvene zvezde toliko značio onaj gol koji je u Beogradu protiv nas postigao Maradona jer je tada Zvezda bila klub u igri sa Barselonom, čiji je dres on nosio, a nije služila evropskim gigantima da se zagreju, pre nego što ceo svet, uključujući i današnje Zvezdine navijače, podeli svoje simpatije između Reala, Barselone, Mančester sitija i Juventusa, i nastavi da prati sezone navijajući za ove globalne brendove koji su samo još na papiru fudbalski klubovi sa sedištem u nekom gradu u nekoj zemlji.
Zvezda poluvremena Pre dolaska u Evropu, Dijego Armando Maradona igrao je za dva kluba – Arhentinos juniors i Boku juniors. To je period kada su igrači imali sreće ako su mogli da žive od fudbala, Argentina je bila u tranziciji iz diktature čiji je avanturizam na kraju skupo platila ratom na Folklandskim ostrvima u demokratiju.
To je bio period ekonomske krize i teškog stanja u društvu, a mali Dijego je posle početaka u lokalnom klubu Estrelja roha (Crvena zvezda) već kao dečak krenuo da nastupa na stadionima sa seniorma, prvo tako što je zabavljao publiku na poluvremenu, izvodeći trikove sa loptom.
Prvologaški debi ostvario je neposredno pred šesnaesti rođendan i proveo je pet sezona u dresu Arhentinosa. Iako je River plata nudila bolje uslove, Maradona za četiri miliona dolara prelazi u Boku juniors, klub za koji je oduvek navijao.
Maradona je dva puta u karijeri obarao rekord po visini transfera za nekog igrača. Moramo imati na umu, tada taj rekord nije imao današnji smisao – danas onaj sa najnovijim transferom obara rekord nezavisno od talenta. U Maradonino vreme takva investicija u igrača dešavala se retko i značila je puno.
Zato je jako važno naglasiti koliki je značaj dolaska Dijega Maradone u Barselonu za tadašnji rekord od sedam i po miliona dolara. Rekordna suma i odluka da prestižno i veoma cenjeno mesto jednog od dva stranca u postavi tako velikog kluba dobije baš Maradona, deluje nepojmljivo za današnje standarde kada igrači menjaju klubove u stvarnosti češće nego u menadžerskim kompjuterskim igrama.
Prevelika stihija za Barselonu Barselonu je predvodio čuveni argentinski trener Sesar Luis Menoti, a Maradona se vrlo brzo pokazao kao igrač koji dobija važne mečeve, eliminacione utakmice i one najvažnije – derbije sa Realom.
U te dve godine, Maradona je uspeo da dovede Kamp nou ali i Santijago Bernabeu do usijanja. Postigao je spektakularan gol protiv Reala, posle kog su mu aplaudirali navijači protivnika, zarazio se hepatitisom i zadobio prelom posle brutalnog starta Andonija Goikoečee.
Smatra se da je masovna tuča koju je posle jednog Goikoečeinog starta započeo na finalu Kupa Kralja protiv Atletik Bilbaoa bila tačka kada je klub shvatio da sa njim više ne može da izađe na kraj i da je u tom trenutku postao stihija koju čak ni katalonski velikan ne može da kontroliše.
Posle haotične dve sezone u kojima je odigrao 58 utakmica i postigao 38 golova, Maradona napušta Barselonu kao heroj čije ključne partije i poteze tek treba dostići.
Sve do Mesija, Barselona je tražila novog Maradonu, u Argentini, bili su tu i Rikelme i Saviola i razni. Spoj Lionela Mesija i Pepa Gvardiole konačno im je dao ono što su želeli, Maradonu za celu porodicu, od 7 do 77 godina.
Za to vreme, ponovo kao najskuplji igrač na svetu, ovog puta za deset i po miliona dolara, Maradona odlazi u Napoli, tamo gde su ljudi naviknuti na malo pikantnije ukuse. Španija je bila zemlja u kojoj je tranzicija iz frankizma u demokratiju bila uspešno privedena kraju, svakako bilo je to previše mirno mesto za Dijega.
U Italiji je ponovo našao sebe. Zemlja u stalnoj političkoj krizi i njena najsiromažnija i najhaotičnija tačka bili su idealno mesto za Maradonu.
Kralj Napulja Kao u Argentini, tako je i u Napulju, Maradona konačno mogao da bude mesija i bavi se onim što je tim ljudima ne najvažnija sporedna stvar na svetu već jedina stvar u kojoj mogu naći neku radost.
Napoli koji danas znamo, sa plejadom asova i uvek nadomak titule u Seriji A zapravo je Maradonina zaostavština. Klub koji je on zatekao tada je imao tek dobru volju da pokuša i suprotstavi se Milanu, Juventusu, Interu i Romi.
Maradona je već posle dve godine podigao Napoli na vrh italijanskog fudbala. Kriza i tenzije u zemlji su besnele a on je postao simbol južne Italije i njenog jedinog pravog uspeha u tom periodu.
Posle leta kada je Argentini doneo Mundijal, u sezoni 1986/1987. i Napoliju donosi titulu. Time stiče status božanstva u ovom gradu, slavlje se prenosi na ulice a on nekim događajima od tada se i dan-danas ispredaju legende.
Novu titulu Napoliju donosi u sezoni 1988/1989, i do kraja svog ostanka tamo u vitrinama kluba našli se još i jedan Kup UEFA, Kup Italije i Italijanski Superkup.
Boravak na jugu ne može proći bez mafije i već u to vreme se šuška o Maradoninim prisnim odnosima sa lokalnim bosovima, sve su češće utakmice na koje ne dolazi zbog nekakvih nazeba i sitnih povreda, a uporedo organizuje i sistem privatnog testiranja na kokain koji konzumira u velikim količinama.
Sistem izbegavanja doping kontrole je bio toliko razvijen da je Maradona kasnije tvrdio da mu je pozitivan test namešten jer su njegovi laboranti tvrdili da je čist.
Život u ofsajduPriča sa kokainom krenula je još tokom boravka u Barseloni 1983. godine, a Maradona je razbio ceo sistem alternativnog sportskog života. Posle utakmice u nedelju lumpovao bi do srede a od četvrtka bi onda ponovo krenuo da se priprema za sport i u nedelju bi bio spreman za teren.
Za razliku od današnjih asova koji "nit se šiju nit se paraju" i deluju preparirano, Maradona je bio čovek sklon gojenju, sa metabolizmom koji je sam po sebi zahtevao način života koji je mnogo pažljiviji od onog koji je on vodio.
Suspenzija zbog konzumiranja kokaina nije bila sasvim neočekivana. Italijanska štampa je već nagoveštavala da Maradona vodi poročan život. Međutim, čak i takva sramotna afera nije smanjila Maradoninu slavu, ona je samo pokazala da se iza božanstva ipak krije neko sa svim ljudskim slabostima koje ni najveći uspesi nisu uspeli da suspregnu.
Završni trijumf Dijega Maradone u Napulju zbio se 1990. kada je na Svetskom prvenstvu deo Italijana sa juga radije navijao za njega nego za Italiju.
Kad je reč o nacionalnom timu, Maradona je učestvovao na četiri Mundijala. Prvi je bio 1982. u Španiji. Argentinci su bili branioci titule iz 1978. godine. Prvu utakmicu su igrali na Kamp Nou, na kom je katalonska publika prvi put videla svoje novo pojačanje. Maradona nije pokazao mnogo, možda zato jer ovo još nije bio "njegov tim", bilo je tu veterana iz generacije koja je osvojila titulu dok su Holanđani u finalu gledali u mitraljeze policije iz vojne hunte.
Na sledećem, Maradona je bio ključni igrač i doneo je Argentini titulu. Na istom prvenstvu postigao je najlepši gol u istoriji Mundijala, i najsporniji, i sve to na psihološki najtežoj utakmici, protiv Engleske koja je nekoliko godina ranije vojno porazila Argentinu. Bio je kapiten reprezentacija, odigrao je svaki minut na prvenstvu, postigao pet golova. Tada se desila "Božja ruka", tad se desilo rođenje Najvećeg, u Meksiku, na sajmu svega najboljeg što fudbal može da ponudi.
Poslednja šansa za SFRJ Svetsko prvenstvo u Italiji bilo je maltene na domaćem terenu zbog siromašnih Italijana sa juga koji su Maradonu više videli kao svog predstavnika nego samu italijansku reprezentaciju.
Mi ćemo pamtiti taj šampionat po penalu koji je Ivković odbranio Maradoni i penal seriji koju smo ipak izgubili. Njegov promašeni penal možda je bio poslednja šansa da se spase SFRJ i pružio nam je. Nismo je iskoristili. Argentina je došla do finala i izgubila od Nemačke.
Sledeći Mundijal bio je poslednji za Maradonu. Posle sezone u Sevilji koju možemo smatrati poslednjom takmičarskom u njegovoj karijeri, i pomalo potcenjenom ako uzmemo u obzir snagu te ekipe i ono što je tamo pružio, Maradona ima bljeske lucidnosti u grupnoj fazi ali onda iznova biva suspendovan i to zbog efedrina.
Za razliku od kokaina koji je uzimao radi zabave, efedrin je već zaista služio kao očajnički pokušaj da se nekako vrati u formu. Argentinu je ovo uzdrmalo i ispali su u eliminacionoj fazi iako su isprva izgledali dobro sa novom generacijom dobrih igrača poput Batistute i Simeonea.
Kada je Maradona diskvalikifovan sa ovog Mundijala, argentinski fudbalski aristokrata Fernando Redondo rekao je, "Dijego, tražili smo te svuda po terenu, ali tebe nije bilo."
Posle ovoga, Maradona je odigrao još malo takmičarskog fudbala u Boka Juniorsu. I dalje je tu bilo majstorija, ali nije više bilo povezane i kontinuirane igre na visokom nivou.
2001. odigrao je onaj oproštajni meč o kom sam govorio.
Posle svega ovoga, Maradona je ostao globalna zvezda, povremeno se bavio sportom kao funkcioner ili trener, ali na mestu selektora Argentine pokazao je da zbog veličine svog dara nije baš naučio da ostalim igračima koji nisu takvi geniji treba malo više pomoći. Tako je 2010. sa jakom ekipom Argentina doživela krah na prvenstvu u Južnoj Africi.
Levonogi i LevicaNadalje, Maradona je nastavio da govori van terena, stvarajući konflikte, braneći čast, gradeći čitav lični kriterijum izbora najboljeg igrača, konačno zastupajići čvrst anti-imperijalistički stav iako je počeo simpatišući desni liberalizam Karlosa Menema, jednog od najznačajnijih demokratskih predsednika Argentine. Kasnije međutim, Hugo Čavez i Fidel Kastro postaju Maradonini politički uzori.
Ne mogu se nabrojati filmovi i pesme inspirisani Maradonom, niti se mogu nabrojati ljudi kojima je on bio prvi sportski heroj i ostao otelotvorenje fudbala u njegovoj najčistijoj formi.
Sada kada ga više nema, više nema ni dileme ko je Najveći. Kada je FIFA pravila izbor za najboljeg igrača veka, narod je glasao za Maradonu a onda je formiran nekakav komitet koji su činili sportski radnici i novinari i oni su izglasali Pelea. Pele je tako podelio tu titulu sa Maradonom, kad je već nije mogao dobiti na glasanju.
U filmu Roki smo naučili da u borbi postoji pobednik kog će odrediti nokaut ili procena sudija, ali da i gledaoci biraju svog šampiona. Narod je izabrao Maradonu.
Danas nas je napustio Narodni šamion.
Tražićemo ga po terenu kad god nam bude teško ali ga više nikada nećemo naći.
Zbogom, Dijego.
Zbogom, zlatni dečače.
.jpg)
