Izvor: Kurir, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MOJ OTAC JE HEROJ!
Ljudi o mom tati Veselinu imaju oprečna mišljenja, ali ja ću ga braniti dok god sam živ
Košarkaš Crvene zvezde Mlađen Šljivančanin u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir prvi put javno govori o odnosu sa svojim ocem Veselinom Šljivančaninom, bivšem komandantom JNA i haškim zatvorenikom, za koga kaže da je srpski heroj. Šljivančanin junior otkriva kakvo mu je bilo detinjstvo, kako podnosi očevo odsustvo i koliko se raduje njegovom povratku u Beograd.
Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << li osećate teret zbog zvučnog prezimena?
- Lagao bih kada bih rekao da nema pritiska, ali sve je to u nekoj normalnoj granici, jer ja želim da tako bude. Moj otac je srpski heroj i ja sam ponosan na to! Ljudi o mom ocu imaju oprečna mišljenja, ali ja ću ga braniti dok god sam živ. On je bio jugoslovenski nastrojen, pa ima čak i Hrvata koji ga veoma poštuju, jer je on mnogo dobar čovek.
Kako podnosite očevu sudbinu?
- Mnogo smo vezani i nedostajemo jedan drugom. Iako sam dosta emotivan, svestan sam da neću ceo život provesti sa roditeljima. Dok sam igrao u Nemačkoj, posećivao sam ga kad god sam imao slobodnog vremena. Naravno, nisam mogao često, jer sam imao utakmice, ali kad god mogu, zakažem posetu i odem. Sada se svakodnevno čujemo. Često pričamo o mom životu i košarci.
Kome u porodici on najviše nedostaje?
- Tatino odsustvo najteže podnosi mama, ali svima je mnogo lakše kada se ceo taj postupak završio i što znamo da će najkasnije do leta doći u Beograd. Verovao sam u takav ishod, čak i kada je otišao u Hag, znao sam da neće tamo dugo ostati, jer je nevin. Željno iščekujem da dođe kući. Možda već posle Nove godine cela porodica ponovo bude na okupu.
Da li su se Nemci interesovali za vašeg oca dok ste bili tamo?
- Jedna Hrvatica, koja je radila u tamošnjim novinama, ispričala im je ko je moj otac. Ona je bila dobra prema meni, ali je od muve pravila magarca. Posle toga su me jednostavno pitali da li želim da izađe u javnost, a ja sam rekao da nema potrebe jer sam ja tu da igram košarku. Tek posle kada sam prešao u Keln, počele su priče o tome, ali ništa značajno.
Koliko se vaše detinjstvo razlikovalo od onog koje su imali vaši vršnjaci?
- Svi sportisti imaju malo drugačije odrastanje, ali se u ostalom nije razlikovalo. Najnormalnije sam išao u školu. Dok je tata bio na ratištu, nisam bio svestan šta se stvarno dešava. Bio sam mali, ali sam navijao za njega. Znam da su se u mojoj kući tokom devedesetih gledale sve vesti, jer on je mogao tamo da pogine svakog dana. Iako je komadant bio stalno na meti, ja sam imao pozitivan osećaj i nisam se pribojavao da će mu se nešto loše dogoditi. [ antrfile ]
STALNO GA DOBIJAM NA BASKETU
Ko je bolji u basketu, Veselin ili vi?
- Mnogo puta smo igrali i uvek sam ga pobeđivao. Bez obzira na to što je bio fizički jači od mene, ja sam odmalena igrao dobro i nije mogao da me dobije. Često me je vodio u kasarnu na Banjici i tamo sam igrao sa njegovim kolegama, svi su hteli da igraju sa mnom i stavljali su me u ekipu da bi pobeđivali.
