Izvor: Objava, 23.Avg.2018, 14:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЧИРЛИДИНГ

Након америчког рата за независност, борбе за осамостаљење 13 британских колонија у Северној Америци, крајем 18. века почели су протести студената, посебно мушке популације која је била изразито незадовољна односом професора према студентима. Како би изразили своје незадовољство, неки су напустили школовање, а други су свој бес усмерили на ваннаставне делатности. Тако су се јавили први тимови навијача који су, осим подршке својим тимовима на терену публици слали поруке у којима су истицали своје незадовољство.

Угледавши се на колеге из Велике Британије који су у то време већ почели са навијањима на спортским догађањима, крајем 1860-их, на утакмици која се водила између Универзитета Принстон и Рутгерс, по први пут, група студената окупила се како би заједно навијали за свој тим. Када је један студент са Принстона отишао на Универзитет у Минесоти, окупио је заљубљенике у спорт те основао прву групу навијача. Група је састављена искључиво од мушкараца, а 1903. основано је прво службено братство.

Тек 1923. године у навијање су укључене жене, но било је потребно још много година да жене буду прихваћене као достојни навијачи. С почетком Другог светског рата мушкарци су морали да иду на ратиште, и тако су жене полако почеле преузимати навијање.

До седамдесетих, навијање су у потпуности преузеле жене. Догађај који је заслужан за ширење чирлидинга на друге континенте биле су 26. Олимпијске игре у Атланти 1996. године. Током отварања Олимпијских игара, између осталих наступиле су чирлслидерсице које су одушевиле публику, а снимке њиховог наступа обишле су свет.

Данас скоро нема школе и универзитета који нема своје навијаче. Чирлидинг је у САД-у постао неизоставан део спортских манифестација. Навијање је еволуирало током времена. На почетку су то били само мушкарци који су гласно навијали за своје тимове, онда су навијање преузеле жене које су навијању додале плесне покрете, а касније се претворило у спорт.