Izvor: Vostok.rs, 04.Avg.2017, 10:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 03.08.

  
Interaktivna mapa bojevih dejstava i vazdušnih udara Rusije u Siriji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod






  OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima 



Pregled bojevih dejstava u Siriji za 03.08.



Dejstvo sirijskih snaga

Evakuacija civila

Ruska vojna policija kontroliše treću zonu bezbednosti u Homsu -  Treća zona bezbednosti i režim primirja stupio je na snagu severno od sirijskog grada Homs, a ruska vojna policija postavlja kontrolne punktove kao i osmatračnice radi razdvajanja zaraćenih strana, praćenja primirja, obezbeđivanja pružanja pomoći i obezbeđenja režima primirja.



Prekid vatre u trećoj zoni bezbednosti stupio je na snagu u 12:00 časova po lokalnom vremenu u četvrtak. Ruska vojna policija, koja već patrolira u dve zone bezbednosti na jugozapadu Sirije i Istočne Gute, počinje da obezbeđuje i pojas izvan grada Homsa u petak.



"Od 4. avgusta, ruska vojna policija postavlja dva kontrolna punkta, kao i tri osmatračnice duž linije kontakta između zaraćenih strana u zoni bezbednosti u Homsu", rekao je portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov.

Treća zona bezbednosti u Homsu obuhvata 84 naseljena mesta sa ukupno 147.000 stanovnika.

Ruski vojnici će biti zaduženi za razdvajanje zaraćenih strana i nadgledanja primene prekida vatre. Vojna policija će takođe osigurati da isporuke potrebne humanitarne pomoći dođu do određenih područja i olakša evakuaciju onih kojima je potrebno lečenje.

"Svi bolesni i ranjeni imaće priliku da se leče u ruskoj vojnoj bolnici ili u sirijskim zdravstvenim ustanovama", dodao je Konašenkov.

Stvaranje treće zone bezbednosti i primirja, koje ne uključuje terorističke organizacije "Islamska država" i "Džabat al Nusra", omogućeno je nakon najnovije runde pregovora u Kairu između Ministarstva odbrane Rusije i sirijske opozicije.


Pre nego što su ruski oficiri preuzeli svoje dužnosti u trećoj zoni bezbednosti, započeo je i prekid vatre između sirijske vojske i "umerene opozicije" u četvrtak u podne.

"Jedinice umerene opozicije i odredi sirijskih snaga u potpunosti prekidaju vatru iz svih vrsta oružja", rekao je Konašenkov.



"Opozicija se obavezala da će proterati sve jedinice povezane sa Islamskom državom i Džabat al Nusrom iz područja Homsa pod njenom kontrolom", dodao je Konašenkov. Takođe su se obavezali da će ukloniti blokadu puta koji prolazi kroz zonu bezbednosti od Homsa do Hame.

"Rešavanje dnevnih pitanja mirnog života u zoni bezbednosti će vršiti lokalni saveti, koje formira stanovništvo određenih područja", rekao je Konašenkov.



"Kako bi se osiguralo efikasno funkcionisanje zone bezbednosti u Homsu, formiraće se i Odbor za nacionalnu pravdu, koji će uključivati predstavnike opozicije iz svih glavnih etničkih, političkih i verskih grupa koje žive u ovoj oblasti".

Predlog za osnivanje četiri zone bezbednosti potpisali su Rusija, Iran i Turska, uz odobrenje sirijske vlade pre više od dva meseca u glavnom gradu Kazahstana, Astani. UN su pozdravile inicijativu.

Sve četiri zone su područja pod kontrolom "pobunjenika" koji su bili pod pritiskom napredovanja sirijskih snaga. Prema uslovima sporazuma o prekidu vatre, oni će biti nadgledani od strane potpisnika u Astani, dok Rusija zadržava pravo da kontroliše vazdušni prostor iznad njih, bez angažovanja u vazdušnim napadima.

Prekid vatre dodatno je konsolidovan tokom prvog sastanka između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa 7. jula u Hamburgu u Nemačkoj.

Međutim, pošto je inicijativa za bezbednosne zone počela da se realizuje, koalicija pod vođstvom SAD je više puta napala sirijske snage i njihove saveznike u takozvanim "dekonfliktnim zonama" koje su samovoljno odredile SAD, a gde snagama koje nisu povezane sa Vašingtonom nije dozvoljen ulazak. Rusija i Damask ne priznaju takve zone jer im nedostaje saglasnost sirijske vlade ili odobrenje UN.

Kompleks ruske ambasade u Damasku meta minobacačkog napada  - Kompleks ruske ambasade u Damasku bio je meta minobacačkog napada, navodi Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
„Kompleks ambasade Rusije u Damasku bio je meta minobacačkog napada iz pravca pozicija militanata terorista. Dve granate su pale na teritoriju ruske diplomatske misije, dok su dve eksplodirale u neposrednoj blizini ograde“, navodi se u ruskom Ministarstvu.

„Na sreću, nije bilo žrtava, samo neznatna materijalna šteta“, dodali su u diplomatskom resoru.

„Želeli bismo još jednom da podsetimo da je Rusija više puta skretala pažnju na varvarska granatiranja koja teroristi redovno izvode na stambene četvrti Damaska i druge gusto naseljene sirijske gradove“, dodali su u resoru. Oni su obećali da će Rusija nastaviti beskompromisnu borbu protiv terorista u Siriji.    

Moskva se nada da će Zapad u savetu bezbednosti UN reagovati na minobacački napad na rusku ambasadu.  

Ruska ambasada u Damasku je u više navrata bila meta gađanja terorista.

Tokom napada najčešće su korišćene artiljerijske granate, kao i improvizovani minobacači, ali oni nisu dovoljno precizini, pa samim tim ni zgrada nije puno oštećena.



Pregled političkih i drugih vesti za 03.08.




Odnosi SAD i Rusije na opasnom minimumu, hvala Kongreu - Tramp  - Odnosi između SAD i Rusije su na istporijskom minimumu i opasno su niski, saopštio je američki predsednik Donald Tramp na Tviteru, dodajući da Amerikanci treba da krive Kongres za ovaj sled događaja.

„Naši odnosi s Rusijom su na istorijskom i veoma opasnom minimumu. Možete na tome da zahvalite Kongresu, ljudima koji ne mogu ni da nam daju zdravstveno osiguranje!“
Our relationship with Russia is at an all-time & very dangerous low. You can thank Congress, the same people that can't even give us HCare!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) August 3, 2017 U sredu je američki predsednik stavio svoj potpis na zakon o uvođenju dodatnih sankcija protiv Rusije, Irana i Severne Koreje, a koji ograničava i mogućnost predsednika SAD da ublaži ili ukine sankcije bez odobrenja Kongresa.

Tramp je ranije saopštio da je neželjeni akt potpisao "zarad nacionalnog jedinstva SAD", te da sadrži ozbiljne nedostatke, kao i da je nesustavan.

Prema Trampovim rečima, zakon krši nadležnosti američkog predsednika.

„Moja administracija se nada da Kongres neće koristiti ovaj nesrećni zakon… kako bi omeo naše napore u sprečavanju posledica zakona po američki biznis, naše prijatelje i saveznike“, dodaje se u saopštenju.

Peskov: Politika sankcija SAD je kratkovida, nezakonita i neperspektivna  - Sve zemlje koje su obuhvaćene nezakonitim američkim sankcijama, uključujući Rusiju i Iran, braniće svoje interese. Neophodno je da se to prihvati sa razumevanjem, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Politika sankcija je kratkovida, nezakonita i neperspektivna. Upravo iz tog razloga će sve zemlje braniti svoje interese, to je potrebno primiti k znanju“, rekao je on.

On je takođe rekao da niko ne treba ni da sumnja da će Rusija braniti sopstvene interese.

Govoreći o ukrajinskoj krizi, Peskov je naglasio da SAD moraju da koriste svoj uticaj na Kijev kako bi ukrajinske vlasti poštovale i realizovale sve tačke iz Minskog sporazuma.

„Još sa prošlom američkom administracijom uspostavljen je kanal za razmenu informacija, budući da Amerika nije učesnica ’normandijskog formata‘. Smatramo da SAD moraju da koriste sve svoje poluge moći kako bi uticale na Kijev da reši politički deo Minskog sporazuma“, zaključio je Peskov.

Stejt department: Nastavljamo saradnju sa Rusijom o Siriji uprkos sankcijama  - SAD će nastaviti saradnju sa Rusijom kada je reč o borbi protiv terorističke organizacije DAEŠ, ali i zarad pronalaska političkog rešenja u Siriji, uprkos porastu tenzija u bilateralnim odnosima, izjavio je neimenovani predstavnik Stejt departmenta.

Kako je rekao, SAD podržavaju sve pokušaje koji će dovesti do deeskalacije nasilja u Siriji i osigurati neprekidni humanitarni pristup građanima, ali i pojačati napore kada je reč o borbi protiv terorizma.

„Mi ćemo nastaviti naš rad sa svim partnerima, uključujući i Rusiju, kako bi konačno pobedili DAEŠ“, rekao je.

Ta izjava usledila je ubrzo nakon što je predsednik SAD Donald Tramp potpisao novi nacrt zakona o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji.

Tramp podržava jačanje pritiska na Rusiju, Iran i Severnu Koreju  - Predsednik SAD Donald Tramp nije razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre nego što je potpisao zakon o novim sankcijama Rusiji, saopštila je portparol Bele kuće Sara Sandres.

Sandersova je saopštila da Tramp u potpunosti podržava mere protiv Rusije, Irana i Severne Koreje.

„Predsednik podržava jačanje pritiska na ove tri države. Ona podržava te principe i namerava da preduzme akcije u tom pravcu“, saopštila je portparolka Bele kuće.

Moskva: Plodotvorna saradnja sa SAD moguća ako političari prevaziđu iskrivljenu realnost „američke izuzetnosti“  - Ruski spoljnopolitički resor reagovao je na to što je predsednik SAD Donald Tramp potpisao zakon o novim sankcijama Rusiji, naglasivši da je veoma kratkovida i čak opasna linija koja preti da potkopa globalnu bezbednost.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izrazio žaljenje povodom uvođenja novih antiruskih mera od strane Vašingtona i naglasio da „nikakve pretnje i pokušaji da se izvrši pritisak na Rusiju neće nju naterati da promeni svoju politiku ili ide nauštrb nacionalnih interesa“.

Pritom su Ministarstvu naveli da su otvoreni za saradnju sa SAD u onim sferama gde je to korisno za Rusiju i međunarodnu bezbednost, uključujući regionalne konflikte.

„Međutim, plodotvorna saradnja je moguća samo ako vašingtonski političari prevaziđu sopstvene zablude, prestanu gledati na ostali svet kroz iskrivljenu realnost „američke izuzetnosti“.

Saopšteno je i da Moskva ostavlja sebi pravo na kontramere prema SAD.

Peskov: Zakon o pooštravanju sankcija Rusiji u suštini ništa ne menja  - Zakon o pooštravanju sankcija Rusiji koji je potpisao Tramp u suštini ništa ne menja, smatra portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„To nije ništa novo. Stvar je u tome da je zakon donet i sa potpisom ili bez potpisa predsednika on bi automatski postao zakon. To, defakto, ništa ne menja“, rekao je novinarima Peskov komentarišući Trampovo potpisivanje zakona.

„Kakve recipročne mere? Nema ničeg novog, recipročne mere su već bile donete“, dodao je on, odgovarajući na pitanje da li će uslediti recipročne mere.

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je da se Rusija ne može slomiti sankcijama.
„Oni treba dobro da znaju da se nećemo saviti niti slomiti“, rekao je Nebenzja.

Konašenkov: Rojters na sve načine pokušava da diskredituje rusku operaciju u Siriji  - Predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general Igor Konašenkov opovrgao je podatke britanske agencije Rojters o broju ruskih vojnika poginulih u Siriji.

Prema rečima Konašenkova, britanska agencija na sve načine pokušava da diskredituje rusku operaciju u Siriji, od čega nije izuzetak ni ovaj članak o „tajnim gubicima“ ruske vojske.

„Opet su izvor neke glasine, podaci sa društvenih mreža i izmišljeni razgovori sa navodno ’zaplašenim‘ anonimnim ’rođacima i prijateljima‘“, konstatovao je on.

Konašenkov je naglasio da se članak oslanja na priče da su poginuli neki „vojnici po ugovoru“ iz „tajne organizacije“. Predstavnik Ministarstva odbrane je naveo da je resoru poznat naručilac ovog članka i onaj koji je „pomagao“ da se on napiše.

„Nikakvih navodnih tajnih sahrana ruske vojske, niti poginulih u Siriji, nije bilo niti ima. Pokušaji da se privatna lica predstave kao poginuli vojnici, iako oni nemaju nikakve veze sa Oružanim snagama, tim pre sa operacijom u Siriji, neistiniti su od početka do kraja“, dodao je on.

Konašenkov je naveo da „za razliku od britanskih vojnika koji se nezakonito nalaze u Siriji navodno radi borbe protiv terorizma“, ruski vojnici rizikuju živote isporučiujući humanitarnu pomoć ili mireći zaraćene strane.

„Zato izrugivanje britanske agencije Rojters na temu pogibije ruskih vojnika u Siriji ne može izazvati ništa osim našeg prezira“, naglasio je on.

Konašenkov je podsetio i na saopštenja Rojtersa o „masovnim žrtvama bombardovanja ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga“.

„Teško je zaboraviti histeriju Rojtersa zbog navodnih ’masovnih žrtava‘ koje su nastale usled ’ruskog bombardovanja‘ Alepa početkom 2017. godine, kada se nijedan ruski avion nije čak ni približio gradu. Kao i kasniji ’muk‘ agencije na činjenice zverstava militanata u Alepu ili današnje ’slepilo‘ na masovne žrtve stanovnika Rake i Mosula od bombardovanja koalicije na čelu sa SAD“, naveo je on.

Ranije je Rojters objavio članak o rastu gubitaka među ruskom vojskom u Siriji. Prema zvaničnim podacima, u arapskoj republici je od početka godine poginulo 10 ruskih vojnika, ali prema proračunima samih medija, radi se o najmanjae 40 Rusa. Prema podacima Rojtersa, među njima je 21 privatni vojni savetnik i 17 vojnih, dok status dvojice nije utvrđen.

Medvedev: Sankcije SAD su proglašenje punopravnog ekonomskog rata Rusiji  - Američki establišment je u potpunosti nadigrao Donalda Trampa i iskoristio slabu administraciju da proglasi potpuni ekonomski rat protiv Rusije, saopštio je premijer Rusije Dmitrij Medvedev i dodao da taj potez ne ostavlja sumnju da se bilateralne veze nikada neće poboljšati.
The US President's signing of the package of new Russia sanctions ends hopes for improving our relations https://t.co/UizYaTbSR6
— Dmitry Medvedev (@MedvedevRussiaE) August 2, 2017
U sredu je Donald Tramp potpisao zakon kojim se nameću nove sankcije Rusiji, što po Medvedevu stavlja taknu na "nade za poboljšanje naših odnosa sa novom američkom administracijom".

"To je proglašenje punopravnog ekonomskog rata Rusiji", napisao je u podužem osuđujućem tekstu na Fejsbuku, na engleskom i ruskom jeziku.

"Ako se ne desi čudo", zakon će uticati na američko-ruske odnose decenijama, napisao je Medvedev.

Upozoravajući Vašington na "nekoliko posledica", ruski premijer je ukazao na "slabost" Bele kuće i nemogućnost izdržavanja unutrašnjeg političkog pritiska.

"Trampova administracija pokazala je svoju potpunu slabost prenošenjem izvršne vlasti na Kongres na najponižavajući način", napisao je Medvedev.

The Trump administration has shown its total weakness by handing over executive power to Congress in the most humiliating way
— Dmitry Medvedev (@MedvedevRussiaE) August 2, 2017
"Ovo menja balans snaga u američkim političkim krugovima", napisao je Medvedev, tvrdeći da je konačni cilj američkog establišmenta da ukloni Trampa sa funkcije.

Američka politička elita, rekao je Medvedev, nije zainteresovana za Trampov pragmatičan pristup ili za interese američkih multinacionalnih kompanija koje su istupile protiv novih sankcija.

"Dolaze novi koraci, i na kraju će imati za cilj uklanjanje Trampa sa vlasti. Nesistemski igrač mora biti uklonjen ", istakao je Medvedev.

"Ova zakonska regulativa će biti strožija od amandmana Džeksona-Venika, jer je sveobuhvatna i ne može biti ukinuta posebnom predsedničkom odlukom bez odobrenja Kongresa. Prema tome, odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država će biti izuzetno napeti bez obzira na sastav Kongresa i bez obzira na to ko je predsednik", istakao je Medvedev.

"Rusija, koja je decenijama pod velikim sankcijama SAD-a, će se nositi sa novim merama i fokusirati na dalje razvijanje ekonomije i socijalnog sektora", rekao je Medvedev.

We will steadily continue our work on developing the economy, relying mostly on ourselves. We have learned to do this
— Dmitry Medvedev (@MedvedevRussiaE) August 2, 2017
Tramp je potpisao zakon pod nazivom "Borba protiv protivnika SAD kroz sankcije", uprkos njegovim napomenama da je "zakonodavstvo značajno pogrešno i neustavno", dok je takođe kritikovao Kongres zbog prisiljavanja na njegov potpis.

Senator iz Virdžinije Ričard Blek smatra da će novi zakon, koji takođe sankcijama pogađa Iran i Severnu Koreju, naneti ogromnu štetu na to kako SAD sprovode svoju spoljnu politiku.

"To je veoma, veoma loš zakon. To je smešno i konfotirajuće. Zakon će ometati spoljne odnose bez presedana", rekao je Blek za RT.

Ali uprkos nedostacima zakona, Blek je rekao da Trump nije imao drugog izbora osim da se pokloni političkom pritisku.

"Tramp zaista nije imao izbora, doveden je pred svršen čin i nije imao načina da se odupre. Nije mogao da uloži veto ", rekao je senator.

"Kongres počinje trgovinski rat, a ne predsednik. Predsednik se protivi trgovinskom ratu, a ipak je prisiljen da uđe u njega", napomenuo je Blek.

"U srži cele stvari želi se zaustaviti gasni projekat "Severni tok2" u korist američkih proizvođača", američkog teškog prirodnog gasa, rekao je Blek za RT.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u međuvremenu saopštilo da je potpisivanjem zakona Vašington započeo "opasnu politiku, koja će pokrenuti eroziju globalne stabilnosti, za koju Moskva i Vašington imaju posebnu odgovornost".

Naglašavajući da Moskva zadržava pravo na druge kontramere, osim progona američkih diplomata, ministarstvo je jasno stavilo do znanja da će Rusija i pored bilo kakvog ekonomskog pritiska uvek pratiti svoje nacionalne interese.

Lюbitelяm sankciй v #SŠA pora uяsnitь: ugrozami i popыtkami okazatь davlenie Rossiю ne zastavitь izmenitь svoй kurs https://t.co/Pmr6LmrGbIpic.twitter.com/NIYi2feDA9
— MID Rossii (@MID_RF) August 2, 2017
"Američka ljubav prema sankcijama koje su uvukle Sjedinjene Države u rusofobične nastupe besa treba da se otarase iluzija i shvate da nikakve pretnje ili pokušaji vršenja pritiska ne mogu prisiliti Rusiju da promeni svoj put ili žrtvuje svoje nacionalne interese" saopštilo je Ministarstvo.
Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
    OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima 

 

Nastavak na Vostok.rs...