Izvor: Politika, 28.Okt.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selfi sa Nušićem, pomama za „Ripom Kirbijem”
Pažnju privlači pokretno kolo knjiga na štandu Geopoetike, a posetioci traže „najnovijeg” Umberta Eka, knjigu o Staljinu i neizbežnog– Paola Koelja
„Vidi na ’Fejsu’ moj selfi sa Nušićem”, mogu da kažu oni srećnici koji su juče na 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga imali priliku da sretnu dvojnika Branislava Nušića, u crnom odelu, sa šeširom, štapom i blagim osmehom i da se slikaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa njim. Bio je to dramski umetnik Milan Milosavljević, koji se na ovaj način družio sa čitaocima, uoči predstavljanja monografije profesora Raška V. Jovanovića „Nušić, život i delo”, u izdanju „Službenog glasnika”.
Ove godine na Sajmu knjiga obeležava se, pored ostalog, i 150 godina od rođenja ovog našeg velikog pisca, kao i vek od početka Prvog svetskog rata. Prelazeći albansku golgotu, Nušić je svojim spisima ovekovečio stradanje srpskog naroda.
– Moja misija je da dočaram ljudima izgled i pojavu Branislava Nušića, jer često, kao narod zaboravljamo svoje pisce. Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti „plašio” sam se Nušića i Šekspira, jer je za tumačenje njihovih tekstova potrebno životno iskustvo. Međutim, kada u Srbiji dođete u zrele godine shvatite koliko je Nušić ne samo aktuelan, već i da iza njegovog smeha stoji izvesna gorčina. Uglavnom se pamte Nušićeve komedije, a zanemaruje se diplomatski rad, kao i dragocene ideje na polju kulture – rekao je za „Politiku” Milan Milosavljević.
Profesor Raško V. Jovanović povodom svoje studije o Nušiću, kaže da je, pored naučnog teksta, štampao i odabrane anegdote i priče iz Nušićevog života. – Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama, tako da predstavlja jedno dinamično štivo, ali ne nauštrb naučnih činjenica. Međutim, nedovoljno se o ovom jubileju Nušića govori i zna, a kao i obično, kod nas se svi važni datumi obeležavaju poslednjih meseci u godini. Mislim da Nušić zaslužuje jedno izdanje celokupnih dela, jer je, osim rada za pozorište, pisao i prvoklasnu prozu, i bio autor ozbiljnih dramskih tekstova, koji se sada ponovo otkrivaju. Uopšte, ovaj jubilej je povod za nastavak izvođenja manje poznatih Nušićevih dela, u njihovom izvornom obliku – smatra profesor Raško V. Jovanović.
Ono što je i ove godine posebno uočljivo na Sajmu knjiga jeste i dizajn štanda „Geopoetike”, u čijem centru je veliko pokretno kolo, sa knjigama koje kruže od čitaoca do čitaoca. Ovaj štand dizajnirali su Marija Strajnić i Janko Tadić, deo tima koji je učestvovao na Venecijanskom bijenalu 2012. godine u okviru srpskog paviljona.
Dobri stripovi nešto su posebno i ovoga puta, a „Čarobna knjiga” specijalizovala se za ovu vrstu štiva. Traže se „Rip Kirbi”, „Princ Valijant”, a tu su „Marvelovi”, „Srebrni letač”, „ Čudesni spajderemen”, „Hulk”. U saradnji sa „Darkvudom” nastala je edicija „Čarobna šuma” gde se nalazi „Torgal” Van Hama i Rosinskog, Mebijusov „Arzak”, kao i serija „Inkal”, koja se smatra jednim od najznačajnijih dela u istoriji francusko-belgijskog stripa. Upravo je Petar Jončić, novinar i autor knjige „Neki drugi film” („Laguna”) primetio koliko je na ovom sajmu dobrih strip-izdanja, koja su deo istorije stripa, onoga što strip jeste. Njegov izbor su i studije „Orion arta” iz oblasti savremene umetnosti.
Među izdanjima za koje postoji interesovanje je i delo Umberta Eka „Istorija mitskih zemalja”, u izdanju „Vulkana”, zatim knjiga o Selindžeru, kod „Admiral buka”, kao i izdanje o Staljinu, kod „Ukronije”, o čemu svedoče čitaoci Mirko i Tanja Vasiljević.
Kod „Lagune” prvih dana Sajma posebno se traže „Preljuba” Paola Koelja, „Kainov ožiljak” Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića, a ovi autori biće gosti „Laguninog” štanda u subotu.
Marko Krstić, urednik „Portalibrisa”, kaže da je gostovanje autorke Džang Jueran povodom prevoda njenog romana „Deset ljubavi” doprinelo zanimanju za ovo njeno delo, kao i način na koji je ona prikazala Kinu. Među izdanjima „Evro-Đuntija” čitaju se osobito dela Kena Foleta, posebno treći deo trilogije „Stoleće” – „Na rubu večnosti”.
Kod „Paideje” mogu se naći izabrana dela Filipa Rota, dela Borhesa, Gombroviča, Igoa, Prusta, kod „Štampara Makarija” i „Oktoiha” „Novi Vujaklija” dr Draga Ćupića, kod „Prometeja” „Srbija u Prvom svetskom ratu” Đorđa Đurića, kao i popularna lingvistika, a kod „Akademske knjige” dela novog nobelovca Patrika Modijana „Dora Bruder”, „U kafeu izgubljene mladosti” i „Rodoslov”. „Rende” već četrnaest godina objavljuje knjige pisaca iz zemalja u okruženju, tako da se oni, prema rečima direktorke Slađane Novaković, mogu već smatrati našim piscima. Tu su knjige Ante Tomića i Miljenka Jergovića, a za njima ne zaostaju ni Ivančića Đerić, Berislav Blagojević, ni Emir Imamović Pirke, koji ima novi roman „Vršenje dužnosti”. Ante Tomić u „Rendetu” ima novo izdanje sabranih kolumni „Luk i voda”.
Urednik „Derete” i književnik Zoran Bognar posebno ukazuje na novu pesničku zbirku Enesa Halilovića „Zidovi” („Filip Višnjić”), izbor iz poezije Zvonka Karanovića u „Lomu”, kao i na novu zbirku poezije Radivoja Šajtinca „Pseća suza” („Dereta”).
Marina Vulićević
objavljeno: 29.10.2014
