Izvor: Politika, 08.Mar.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš prevod zaustavlja karijeru
Čini mi se da je dobra volja pobedila prvobitnu mrzovolju i kašnjenje u organizaciji srpskog nastupa na Sajmu knjiga u Lajpcigu, kaže Vladislav Bajac
Među piscima čije su knjige prevedene na nemački jezik i koji će biti predstavljeni na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu je i Vladislav Bajac. Ovoga puta pažnja će biti posvećena Bajčevom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << romanu „Hamam Balkanija”. Pored uloge autora, Vladislav Bajac je i član Odbora za nastup Srbije na Lajpciškom sajmu knjiga, što znači da je u prethodne dve godine bio u timu koji je učestvovao u pripremi ovog kulturnog događaja.
Šta će, po Vašem mišljenju, značiti nastup Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu za budućnost predstavljanja naše kulture u svetu?
Najvažniji domet ovog nastupa sastoji se iz dva dela. Jedan je da se naša književnost zapravo po prvi put organizovano i u ovom obimu predstavlja jednoj drugoj kulturi, i šire od toga, jednom rasprostranjenom jezičkom području, u Nemačkoj, Austriji, delu Švajcarske. Takođe je važno da su se u ovaj posao „umešali” svi važni činioci: država kojoj je to dužnost, pojedinci – od pisaca koji su u Odboru za ovaj i druge sajmove u svetu, a koji su tu dobrovoljno da bi radili i za svoju kulturu, svoju zemlju i druge autore, a ne samo za sebe (što u Srbiji počinje da bude retkost!), kritičari, ministarstva i fondacije pomenutih država germanskog jezičkog područja. No, možda najvažniji činilac od svih jeste – dobra volja. Čini mi se da je ona pobedila prvobitnu mrzovolju, kritizerstvo, kašnjenje, srpske sindrome – zavist i nespremnost da se potegne i za druge. Finansijska podrška našeg Ministarstva kulture i agilne fondacije Traduki i logistička podrška Lajpciškog sajma uspeli su da pomognu u najvažnijem elementu, pravljenju knjiga.
Čime će inostrani čitalac biti privučen srpskom štandu?
– Za nešto više od godinu dana dobili smo više od trideset knjiga prevoda srpskih autora na nemački jezik, a uz to još nekoliko antologija i zbornika. Najviše zahvaljujući vrednoći prevodilaca i priređivača, imaćemo čime da se pohvalimo. Pa čak i ako nas ne otkriju kao izvrsnu literaturu, moraće da nam priznaju kvalitet u raznovrsnost. No, važnije i od toga je da budemo otkriveni, viđeni, a potom i stavljeni u ravnopravni položaj sa drugim književnostima. To do sada nije bio slučaj. Uz pomoć ovog primera može se videti šta treba da bude kulturna politika jedne države: stalnost, u Evropskoj uniji bi rekli održivost. Lajpciški sajam bi zapravo trebalo da bude priprema za mnogo krupniji zalogaj, nastup na Frankfurtskom sajmu knjiga. A to nije nemoguće. Još pre nekoliko godina sam sa jednim svojim kolegom, sećam se, zameniku ministra spoljnih poslova Nemačke, zaduženom za ovu oblast, predložio naše samostalno ili, što je realističnije, balkansko počasno gostovanje na Frankfurtskom sajmu knjiga. I tada je reakcija bila više nego dobra. A sada su i politički preduslovi za to ispunjeni. Ova ideja je u saglasnosti sa drugim važnim očekivanim dometom lajpciškog gostovanja. Tek posle ovog gostovanja srpska književnost može u narednih nekoliko godina da očekuje pravi proboj u nemački jezik i u Evropu. Književnost inače sporim koracima osvaja prostor.
Vi ste prevođeni pisac, kako posebno vidite život romana „Hamam Balkanija” na nemačkom jeziku, među čitaocima nemačkog govornog područja?
Život svake pojedinačne knjige je osoben i nepredvidiv. Mene to raduje. Recimo, prvi rezultat nemačkog izdanja „Hamama” je krenuo sa repa. Još dok je knjiga prevođena, moj izdavač mi je ponudio ugovor za „Knjigu o bambusu”. Dakle, to je već dokaz smisla ovoga svega što radimo. To je ta putanja neprekidanja angažmana. Već sam dao nekoliko intervjua nemačkim medijima o budućoj knjizi, prošlog septembra sam bio jedan od počasnih gostiju Berlinskog književnog festivala, najvećeg u Evropi, i na njemu bio svedok ozbiljnog zanimanja publike i struke za ovaj roman. Ubrzo posle Lajpciga, petog aprila, gostujem u Berlinskoj kancelariji Evropske komisije gde predstavljam „Hamam Balkaniju”, ali i Srbiju, čelnicima kulturnih centara zemalja članica, kao i diplomatskim predstavnicima. Vrata se svakako otvaraju, no mene najviše zanima reakcija čitalaca. Zbog njih se piše.
Prevod je najvažniji jezik. Šta za jednu kulturu znače kvalitetni literarni prevodi?
Od prevoda na strani jezik skoro da sve i zavisi. Ako prevod nije dobar, on ne samo da je uništio knjigu već je verovatno stopirao piščevu buduću karijeru u dotičnom jeziku. Kako tada dokazati da niste loš pisac već da vas je oštetio loš jezički posrednik? Sa druge strane, dobar prevod daje dokaz da imate možda i univerzalnijih poruka no što se pomišlja. Dobar prevodilac je često, pre objavljivanja knjige, piščev agent, u vreme prevođenja prvi i zapravo najprobitačniji čitalac, a po objavljivanju knjige, piščev prvi kritičar.
Marina Vulićević
--------------------------------------
Srbija u fokusu
To što će Srbija biti zemlja u fokusu, ili zemlja počasni gost, na Međunarodnom Sajmu knjiga u Lajpcigu, od 17. do 20. marta, prvi je i pravi korak u dugoročnom i ozbiljnom predstavljanju srpske literarne scene na nemačkom govornom području, zaključili su juče u Ministarstvu kulture potpredsednik Odbora za nastup Srbije na ovom sajmu Zoran Hamović, kao i članovi Odbora Radoslav Petković, Sreten Ugričić, Vladislav Bajac i Zoran Paunović.
– Predstojeći nastup ima poseban kvalitet i ozbiljnost. Biće predstavljeno više od trideset knjiga srpskih autora, koje su prevedene na nemački jezik. Pripreme za ovu manifestaciju trajale su više od dve godine, a planiran je kontinuitet našeg prisustva na nemačkom govornom području. Pored bibliografije svih knjiga koje su prevedene na nemački jezik, kao i iz oblasti stručne literature iz proteklih dvadeset godina, Angela Rihter i Robert Hodel načinili su antologije srpske proze, poezije i drame. Naši pisci učestvovaće u atraktivnim sajamskim programima, kao što je „Lajpcig čita”, i u razgovorima sa autorima iz drugih zemalja, naglasio je Hamović, posebno zahvalivši fondaciji Traduki, koja je pomogla u organizaciji srpskog nastupa i u prevođenju knjiga.
Ono što, po rečima Hamovića, predstavlja buduću perspektivu srpsko-nemačkih kulturnih odnosa jeste i upoznavanje nemačke strane sa mogućnostima koje pružaju konkursi Ministarstva kulture za prevođenje literature, Međunarodni prevodilački centar u Sremskim Karlovcima, kao i gostovanja koja nudi Kuća pisaca u Tršiću.
Zoran Paunović posebno je ukazao na sporazum o dugoročnoj saradnji koji će na Lajpciškom sajmu biti potpisan između Univerziteta u Majncu i beogradskog Filološkog fakulteta, a koji će se odnositi na razmenu studenata i profesora, partnersko učešće u međunarodnim akademskim programima, kao i obrazovanje izdavača.
Sreten Ugričić najavio je i posebnu promociju alternativnog srpskog stripa u poslednje tri decenije, a Bajac je ukazao na pažnju koja će biti posvećena edicijama „Geopoetike”– „Srpska proza u prevodu” i „Arhipelaga”– „Sto slovenskih romana”.
U okviru jučerašnjeg razgovora, pisac Nikola Vukolić postavio je pitanje zbog čega su pisci iz Republike Srpske izostavljeni iz foruma Sajma knjiga u Lajpcigu, u kojima će biti reči o ratovima na Balkanu, aludirajući na namerno zapostavljanje njihovog mišljenja. Zoran Hamović i Sreten Ugričić odgovorili su da je ovo jedinstvena prilika da pisci iz Srbije predstave svoje literarno stvaralaštvo i da na taj način pokažu šta misle ne samo o ovim, već i o univerzalnim problemima, dok pisce za učešće na ovim forumima bira nemačka strana.
M. V.
objavljeno: 09.03.2011.
