Izvor: Blic, 19.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partijska knjižica važnija od diplome
Banjaluka - Direktori preduzeća i javnih ustanova imenuju se po partijskoj liniji i to je već odavno javna tajna, a praksa je nasleđena još iz doba jednopartijskog sistema, ali je problem što se niko ne trudi da je prekine.
Priznaju interes samo svoje partije
Najveću odgovornost imaju pravosudne institucije, ali i vlast koja bi trebalo da obezbedi sistem po kojem će direktori za svoj rad zaista odgovarati upravnim i nadzornim odborima, ali i snositi odgovornost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za loše rezultate. Ovo je sugestija pojedinih analitičara povodom prozivki opozicije u RS da SNSD kontroliše rad direktora javnih preduzeća, koji su zahvaljujući stranačkoj pripadnosti došli na čelo firmi i javnih ustanova. Nakon što su se „dočepali” Dodikovog pisma opštinskim odborima SNSD u kojem traži da mu se dostave izveštaji o radu direktora javnih preduzeća koji su imenovani na predlog SNSD, kao i njihov „odnos prema stranci”, iz SDS su optužili vladajuću partiju da od RS pokušava napraviti privatnu i jednostranačku republiku”. Ni iz SNSD nisu ostali dužni, tvrdeći kako ne rade ništa što nije legalno i u interesu građana.
„To radi i SNSD i SDS i ostale stranke. Dakle, SDS-ova priča da treba da se postavljaju najbolji, eksperti i najstručniji kadrovi ne slaže se sa praksom - ni njihovom, ni ostalih stranaka”, priznaju u SNSD-u.
Politikolog Enes Osmančević upravo ukazuje na problem da zbog favorizovanja stranačke, a ne stručne podobnosti direktora u javnim firmama, najveću štetu trpe građani. „Imate i javna preduzeća na nivou države gde direktorima po dva puta istekne mandat, a od te fotelje stvori se 'državni’ problem. Jedino rešenje je da se počnu poštovati kompetencije ljudi i njihova stručnost i da direktori zaista počnu da odgovaraju za svoj rad. Tek kada napravimo sistem u kojem će se o radu postavljenih funkcionera raspravljati i u parlamentima ili upravnim odborima, onda ćemo videti ko je šta i kako radio i da li postoji odgovornost”, kaže Osmančević.
Politički analitičar Danijel Simić smatra da bi o radu direktora javnih preduzeća i ustanova trebalo da se više bave tužilaštvo i sudovi, nego što je to posao opozicije, budući da je praksa postavljanja rukovodioca po partijskoj liniji svojstvena svim strankama. „Iste stvari su se dešavale i ranije, a u ovom slučaju je jedini problem što je to dospelo u javnost. Ako je u njihovom radu nešto protivpravno onda treba da se oglasi sudska vlast, koja je trenutno najslabija karika u društvu. Činjenica je da sudski sporovi u oblasti privrednog kriminala, a posebno koji se tiču procesiranja funkcionera traju godinama i da je suština ovog problema u radu pravosudnih organa”, smatra Simić.
Nadzornici gubitaka
Analitičari smatraju poražavajućim što ni same stranke više ne kriju „kako stvari funkcionišu” i da se za direktore i članove upravnih i nadzornih odbora biraju ljudi od partijskog poverenja. Bez obzira na loše rezultate, menadžment uglavnom ostaje netaknut, a vlast im se tako odužuje zbog glasova ili pomoći tokom izbora. Primera radi, „Željeznice RS” 2008. zaključile su gubitkom od oko 14,5 miliona KM, prošlogodišnja dobit „Puteva RS” pet puta je manja u odnosu na 2008, „Aerodromi RS” godinama posluju sa gubicima... Nelogičnost je vidljiva i kod članova nadzornih i upravnih odbora „državnih” firmi, pri čemu su isti ljudi imenovani u nekoliko odbora, a firme grcaju u gubicima.
