Izvor: Blic, 02.Jan.2017, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I nusproizvodi uskoro IZVOR ZARADE klanica u BiH
Vlasnici klanica uskoro će morati da razdvajaju životinjski otpad, propisno ga zbrinjavaju, pa će na jednom delu moći i da ubiru zaradu.
Životinjske iznutrice, rogovi, dlake i slično nisu otpad za bacanje, nego se tretiraju kao nusproizvod životinjskog porekla, koji se u svetu dalje korsti kao sirovina u proizvodnji. Najveći generatori otpada su proizvođači hrane životinjskog porekla, ali u BiH nema praciznih podataka koliko otpada proizvedu, jer se samo deo zbrinjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na registrovanim deponijama koje imaju uslove za to.
Uzgajivači će uskoro morati da razdvajaju otpad, pa će se onaj iz prve kategorije spaljivati. Druga kategorija može da se kompostira i pretvara u organska đubriva, ali ima i veliku kalorijsku vrednost, te može da služi za proizvodnju bioplina, biodizela ili elektirčne energije.
Otpad iz treće kategorije se prerađuje u hranu za kućne ljubimce, mesno koštano brašno, tehničku mast ili se koristi u farmaceutskoj industriji za proizvodnju medicinskih sredstava. Rogovi i papci, na primer, koriste se za proizvodnju dugmadi, čekinje za četke i slično.
- Ponašamo se ekonomski neracionalno, jer visoko razvijene zemlje koriste sve nusproizvode životinjskog porekla, a mi to odlažemo kao komunalni otpad, što je trošak za proizvođače. Otpad bi mogli da prodaju i smanje troškove poslovanja, samim tim da budu konkurentni i izađu i na druga tržišta – kaže veterinar Sanja Ćelebićanin.
Ona je vođa projekta „Tehnička pomoć u oblasti upravljanja nusproizvodima životinjskog porekla i životinjskim otpadom u BiH“, koji bi trebalo da reši problem nepropisnog odlaganja. Projekat sprovodi poljska Kancelarija ua ekonomsku politiku i regionalni razvoj „EPRD“ i u sklopu njega u BiH će biti uloženo 1,6 miliona evra iz IPA fondova.
Ćelebićaninova je istakla da će BiH u skladu sa evropskim direktivama morati da izgradi sistem razdvajanja otpada u klaonicama, organizovanog odvoza i otvoriti kafilerije za preradu ili spalionice.
Direktor Zemljoradničke zadruge „Livač“ iz Alekasandrovca, Draženko Budimir, ističe da već godinama imaju sagrađeno biogasno postrojenje koje služi za propisno zbrinjavanje stajskog gnojiva i u kojem proizvode struju.
- Problem nam je napravila birokratija, jer višak koji ne iskoristimo dajemo državi, ali ne možemo ga naplatiti. Zbog toga su mnogi uzgajivači odustali od ovakvih skupih postrojenja, a država je izgubila značajne investitore – rekao je Budimir.
Zbrinjavanje
Na deponiji u Ramićima prošle godine su zbrinuli 3.408 tona životinjskog otpada, za šta su im klaonice platile oko 409.000 KM.
- Ako se uzme u obzir da su te količine stigle iz osam opština i gradova, očigledno je da većina završi nepropisno zbrinuta – kažu nadležni u preduzeću.
Iskustva komšija
U Sloveniji mesari za odvoz kostiju i otpadnih salama plaćaju pet centi. Juneći loj i meko tkivo, kao i svinjske kožice prodaju za 15 centi, a dalje se koriste kao sirovina za proizvodnju kozmetike.
Za creva se takođe plaća odvoz, ali se većina iskoristi za pravljenje kobasica.
