Izvor: Blic, 13.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalno sanjam da prebijem trenera
Stalno sanjam da prebijem trenera
Gorica Bilak iz Laktaša jedna je od retkih dvadesetogodišnjakinja čija se biografija čita nekoliko sati bez predaha, a u kojoj su velikim slovima ispisani uglavnom trofeji i priznanja. Ona je vrhunski sportista, ali i veoma stidljiv devojčurak - jedva da je na početku razgovora uspela da prevali gde je rođena, kada je počela da se bavi džudoom, i čime se još bavi osim sporta...
Rođena je u Banjaluci, džudo trenira od svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << desete godine i trenutno je student druge godine međunarodnog Fakulteta za sport sa prosečnom ocenom 9,55. Kada reprezentativac BiH u džudou Gorica Bilak kaže da je ona seniorski prvak RS i BiH u ovom sportu, onda to zvuči toliko skromno, kao da govori o najobičnijim svakodnevnim događajima.
Savršena biografija najbolje džudistkinje u BiH, ne bi bila toliko perfektna bez samboa, kojim se Gorica profesionalno bavi paralelno sa džudom.
- Ja sam prvak Savezne Republike Jugoslavije u sambou - opet skromno kaže Gorica, i pojašnjava da je sambo sport blizak i džudou i rvanju, dolazi iz Rusije, i da reč sambo u prevodu sa ruskog jezika znači samoodbrana bez oružja.
Kako se Gorica brani bez oružja, govori osvojeno treće mesto na Svetskom prvenstvu u sambou koje je održano prošle godine u Aranđelovcu. Ravne joj nisu bile devojke iz Japana, Mongolije, SAD-a, Rusije i Grčke. U polufinalu ovog takmičenja Jugoslovenka Jelena Kostić bila je bolja od Gorice, a u borbi za treće mesto ona je savladala bugarsku predstavnicu.
Za najpoznatiju Laktašanku njeni prijatelji kažu da je borac u duši, i da se i pored velike tragedije i nesreće koju je prošle godine imala ne predaje. Gorica je vraćajući se automobilom sa Evropskog prvenstva iz Maribora u maju mesecu 2002. imala strašnu saobraćajnu nesreću kod Ptuja, u kojoj je tragično nastradao njen klupski kolega Siniša Vukelić - jedan od tada najperspektivnijih mladih džudista u Republici Srpskoj. Njena sestra Bojana, takođe uspešna džudistkinja, na dva mesta je polomila vilicu i dobila teške telesne povrede. Siniša Đukić, Goričin trener, kaže da je nakon nesreće zadobio frakturu lobanje i da je dugo nakon toga hodao kao robot. Gorica je tada prošla s lakšim telesnim povredama.
- Nakon nesreće naAstupio je težak period za mene, ali nisam klonula duhom - ističe ova hrabra devojka. Samo dvadeset dana nakon velike nesreće, morala je, kaže, dalje...
- Zbog ovog poraza ne smem gubiti nadu i moram nastaviti dalje - kaže Bilakova. U Novom Sadu, Goricu je trenirala njena sestra Bojana, koja se polako vraća u formu, što za Goricu predstavlja dodatno ohrabrenje. Ona i dalje trenira tri puta dnevno i planira i naredne godine da odbrani titulu prvaka RS i BiH.
- Nemam razloga da krijem i moje ambicije za odlazak na Olimpijadu u Atinu 2004. godine, što uz adekvatnu finansijsku pomoć neće biti nemoguće. Za džudiste je plasman na olimpijske igre najveći san i preda mnom su kvalifikacioni turniri za osvajanje bodova i postizanje olimpijske norme - kaže Gorica.
Poveravajući se reporteru 'Blica', otkrila je tajnu da je njen najveći san pobeda nad trenerom Đukićem, koji se u toku razgovora pohvalio kako bez problema prebije Goricu, svaki put kad se vrati sa nekog velikog takmičenja.
- Prebiću ja njega kad-tad! - zapretila je Gorica u šali. Ž. M.
