Izvor: Blic, 03.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karikatura s lokalnim dijalektom
Karikatura s lokalnim dijalektom
Aleksandra-Sašu Jovanovića, bivšeg programera u Industriji odeće 'Prvi maj', a sada vlasnika jedne privatne firme, mnogi u Pirotu znaju više po nadimku Saša Kivica, ali i po karikaturama koje crta više od tri decenije. Za novinare lokalnog nedeljnika 'Sloboda', čiji je dugogodišnji saradnik, on je 'pirotski Koraks'.
Prvu karikaturu Jovanović je nacrtao u šestom razredu osnovne škole. Bilo je to, kaže, šilo sa očima, nosem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ušima ispod koje je pisalo: 'Šilja'. Šilja je bio njegov drug iz odeljenja. Posle su pored drugova u njegove sveske počeli da ulaze nastavnici i profesori Gimnazije. Priseća se jednog od svojih nestašluka kada ga je profesor u pirotskoj gimnaziji 'uhvatio na delu'.
- Na času istorije, kod pokojnog profesora Draže, crtao sam karikaturu drugog profesora - telo konja a glava njegova. Profesor je primetio da se nešto dešava i zatražio mi papir. Bio je uporan, a ja sam znao da ako mu dam papir da ću da letim iz gimnazije, bez obzira što su i otac i majka bili profesori iste škole. Zgužvao sam papir u kuglicu. Da je nastavio dalje da traži papir, sigurno bih ga progutao - kaže Saša.
Prvu svoju karikaturu Saša je objavio na studentskoj strani 'Ježa' kao student elektrotehnike. Zapošljavanjem u 'Prvom maju' svoje karikature objavljivao je sve do 1989. u fabričkom listu istoimene konfekcije i bio saradnik podlistka 'Omladinska Sloboda' u pirotskoj 'Slobodi'. 'Prvi maj' je Jovanoviću organizovao i izložbu karikatura u Galeriji grada, a istoričar umetnosti Radmila Vlatković je primetila da su 'njegove karikature na neki način mala upozrenja i iskrivljena ogledala u kojima se ogledamo'.
- Ako nešto previše karikiramo, onda karikatura gubi smisao. Isto važi i u obrnutom smeru. Dobra karikatura je umerenost u preterivanju. Postoje prilično stroga pravila u crtežu da bi karikatura uspela - kaže on.
Tehniku portreta je kao vojnik učio od Đoleta iz Sremske Mitrovice, a on je zanat učio kod Petra Pismestrovića, jednog od najboljih portretista u Jugoslaviji.
- Geg karikature mi idu bolje od portreta - priča Saša Jovanović, koji je do sada uradio više od 150 karikatura.
U lokalnom nedeljniku 'Sloboda' česta tema Jovanovićevih karikatura je pirotska svakodnevica - duhoviti komentari na sukobe u lokalnoj vlasti, obeležavanje pojedinih praznika, a posebnu draž imaju njegove karikature koje ilustruju viceve o Piroćancima.
- Pomalo i slikam, ali moje opredeljenje je strip, ali još to nisam uspeo da isteram do kraja. Najteže je crtati žene. To je ona stara priča - u slikarstvu kao i u životu najteže je sa ženama. Najbolje su karikature bez reči kao što radi Koraks, ali lokalnu temu je teško predstaviti bez reči. Ja se koristim pirotskim govorom. Njime najbolje mogu da ilustrujem svoj crtež. Z. Panić
