Izvor: Press, 19.Jul.2010, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami platili asfalt za put
Meštanima zaseoka Kokanovića mala, u Gornjoj Vranjskoj kod Šapca, dosadilo da čekaju na opštinske planove za rekonstrukciju seoskih saobraćajnica, pa skupili novac i asfaltirali put
Meštani zaseoka Kokanovića mala, u Gornjoj Vranjskoj kod Šapca, napravili su za vikend slavlje jer im je posle decenija čekanja najzad prošao asfaltirani put kraj kuća. Deonicu dugu skoro kilometar, koja spaja njihovo i susedno selo, platili su iz svog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << džepa. Nisu mogli više da čekaju da se saobraćajnica od koje zavise nađe u opštinskim planovima za rekonstrukciju.
Inicijativu za asfaltiranje puta u Gornjoj Vranjskoj, uz koji živi 13 domaćinstava, pokrenula je Borka Kokanović iz Šapca, koja je obezbedila početni kapital od 1.000 evra.
- Rođena sam u ovom kraju i želela sam da se poprave uslovi života za sve one koji ovde žive i dolaze. Ove godine završava se akcija šabačke Direkcije za puteve, koja je žiteljima seoskih područja dala mogućnost da ukoliko skupe trećinu novca potrebnog za asfaltiranje, iz budžeta dodaju ostatak. Nisam želela da propustimo priliku, pa sam prva odvojila novac u nadi da će me ostali meštani podržati - priča Borka Kokanović.
Većina domaćinstava sledila je njen primer i za manje od deset dana prikupila su čak 7.500 evra. Od puta koji je bio blatnjav i usred leta i kojim nije moglo da se prođe ni traktorom, do saobraćajnice kojom se za čas može stići do susedne Varne, ali i do Šapca, prošlo je manje od mesec dana.
- Imam 53 godine i od kada znam za sebe ovde nikada nismo imali normalan put. A ova saobraćajnica je vrlo važna, jer je najkraća veza sa susednom Varnom. Neka sela imaju po dvoje dece, a samo u našem zaseoku imamo dvadesetoro osnovaca. Bez pomoći roditelja i meštana nije bilo šanse da dođu do škole udaljene 3,5 kilometara - kaže Dragan Radovanović.
Meštani pričaju da su se ko zna koliko puta obraćali nadležnima da im pomognu, međutim obrazloženje je bilo da para nema, iako su se radili putevi u blizini centra sela. Kako kažu, da nisu sami odrešili kesu, ko zna koliko bi još čekali.
Veroljub Kokanović kaže da narod nema para, ali da sve može da se reši ako ima sloge.
- Nismo više mogli da čekamo hoće li nam neko iz opštine doći i pomoći da se uradi taj put, pa smo rešili da stvar uzmemo u svoje ruke i sami platimo asfaltiranje. Moje dete je završilo drugi razred osnovne škole i voleo bih da ostane ovde da živi. Jer šta mu vredi što ima telefon, ako nema put kojim će da dođe kući - kaže Veroljub.
Možda srećniji od svojih roditelja bili su Nemanja Kokanović, koji je završio prvi razred osnovne škole, i godinu dana stariji Aleksandar Kokanović. Kažu nam da sada mogu da voze bicikl, a da im ne budu blatnjava leđa i da će najzad uspeti da nagovore roditelje da im kupe rolere.
