Izvor: S media, 18.Maj.2010, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuzmanović sa predstavnicima SE i Ambasade SAD
Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović razgovarao je danas sa stalnim predstavnikom Saveta Evrope u BiH Karolin Ravo i političkim savetnikom ambasade SAD u Sarajevu Elizom Klajnvoks o modalitetima promena Ustava i drugim aktuelnim pitanjima u BiH.
Kako je saopšteno iz kabineta Kuzmanovića, tokom sastanka najviše reči je bilo o implementaciji odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Sejdić i Finci".
Kuzmanović je preneo da je RS i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dalje spremna da podrži promene koje će dovesti do usaglašavanja Ustava BiH sa Evropskom konvencijom za ljudska prava, u vezi sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić i Finci".
Istovremeno, predsednik RS je upozorio da promene Ustava BiH ne mogu prelaziti okvire merituma odluke Evropskog suda za ljudska prava.
U tom smislu, Kuzmanović je naglasio da pripadnicima nacionalnih manjina treba, osim aktivnog biračkog prava, kojeg već imaju, omogućiti i pasivno biračko pravo, odnosno mogućnost da se kandiduju za članove Predsedništva BiH i Dom naroda Parlamentrane skupštine BiH.
Predsednik RS je rekao predstavnicima Saveta Evrope i SAD da "optimalne i realne" promene Ustava opstruišu bošnjački političari koji su izneli maksimalističke zahteve za radikalne promene, nepotrebne u kontekstu odluke Evropskog suda za ljudska prava.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 22. decembra prošle godine doneo presudu u korist Jakoba Fincija i Derve Sejdića protiv države BiH, zbog diskriminacije manjinskih naroda u izbornom procesu tj. zabrani Romima i Jevrejima da se kandiduju u Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Koordinator Veća Roma BiH Sejdić i predsednik Jevrejske zajednice BiH Finci tužili su BiH Sudu u Strazburu zbog diskriminatornih odredbi Ustava BiH i izbornog zakona gde se pominju dve kategorije gradjana - pripadnici "konstitutivnih naroda" Bošnjaci, Hrvati i Srbi i "ostali", u koje spadaju Jevreji, Romi i pripadnici ostalih manjinskih zajednica.
Prema toj odredbi, za mesta u Predsedništvu BiH i Domu naroda mogu da se kandiduju samo pripadnici "konstitutivnih naroda".
