Izvor: RTS, 08.Dec.2015, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska, HNS odbio da podrži veliku koaliciju
Hrvatska narodna stranka (HNS) Vesne Pusić, koalicionog partnera SDP Zorana Milanovića, odbila je predlog Mosta nezavisnih lista o formiranju zajedničke hrvatske vlade koju bi činile leva koalicija Hrvatska raste Zorana Milanovića i desna Domoljubna koalicija lidera HDZ-a Tomislava Karamarka zajedno sa Mostom. Analtičari ističu da je na predsednici Kolinidi Grabar Kitarović da raspetlja postizborni Gordijev čvor.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Potpredsednik HNS-a Ivan Vrdoljak rekao je da je ovo model kakav je Hrvatska imala u socijalizmu i jednopartijskom štemu.
HNS je, prenose hrvatski mediji, potvrdio da će radije ići na ponovljene izbore.
Došlo je vreme da potpuno jasno kažemo svoje stavove. Hrvatska narodna stranka je protiv velike koalicije koju predlaže Božo Petrov i HNS u takvoj vladi neće učestvovati", poručio je Vrdoljak.
Prema njegovim rečima, HNS će radije biti konstruktivna opozicija.
"Takva koalicija je u suprotnosti s voljom koju su građani iskazali na izborima, takva koalicija ne poznaje opoziciju, vraća nas u vreme socijalističkog saveza i jednopartijskog sistema", naveo je Vrdoljak i dodao da HNS ne želi da funkcioniše u takvom sistemu, a da, kako je naveo, Petrov mora prestati iscrpljivati hrvatske građane.
Hrvatskoj, dodao je, ne treba mesija, Petrov mora peuzeti odgovornost, uključiti se u reforme koje sledeća vlada mora odraditi.
"Ako na to nije spreman, onda Most snosi odgovornost za ponovljene izbore", rekao je Vrdoljak, na zvaničnoj Fejsbuk stranici HNS-a, preneo je portal Dnevno.hr.
Analitičari: Na predsednici razbijanje Gordijevog čvora
Hrvatski analitičari kažu da nije realno očekivati formiranje vlade nacionalnog jedinstva u kojoj bi bile dve najveće opcije, SDP i HDZ te Most, a na čelu stručnjak.
Most, smatra Višeslav Raos s Fakulteta političkih nauka, traži elegantan izlaz iz ove situacije te stoga i dalje predlažu veliku koaliciju.
Politički analitičar Davor Đenero ne odbacuje, pak, mogućnost da jedna od strana prihvati predlog Mosta o nestranačkom premijeru.
Božo Petrov je, de fakto, ultimatumom prisilio Zorana Milanovića i Tomislava Karamarka za isti sto, uslovljavajući im nepojavljivanje gubitkom podrške Mosta.
"Karamarko je spremniji od Milanovića da pristane na prepuštanje premijerskog mesta stručnjaku, dok se Milanović već pomirio s novim izborima", smatra Đenero.
Đenero je naveo da je Milanoviću jasno da, pošto je izgubio Raškovićev mandat i mandat albanske zastupnice, a ne može da računa ni na Bandića, neće dobiti deset mandata Mosta koliko mu je još potrebno da bi skupio većinu.
"Zato mu je sada cilj ostati tehnički premijer sve dok se ne izabere nova vlada odnosno sprečiti predsednicu da imenuje privremenu nestranačku vladu. Iz tog razloga i insistira na konstituiranju Sabora", uveren je Đenero.
Ne dogovori li se ubrzo Most s jednom od opcija, i Raos i Đenero slažu se da je sve u rukama predsednice. Ipak Raos smatra da bi ona već sada mogla da preseče ovaj Gordijev čvor i izbeći nove izbore, dok Đenero misli da će do toga doći tek ako i treći krug konsultacija o mandataru ne donese rezultat.
"Predsednica bi trebala da vrati dve najveće opcije u fokus. To znači da bi ona trebalo da odredi mandatara. Bivši predsednik Mesić je taj koji je u praksu uveo da se većina dokazuje samo skupljenim potpisima.
Međutim, u Ustavu to nigde ne stoji. I zato bi ona na osnovu konsultacija odnosno procene ko ima veće šanse da skupi većinu trebalo da odredi mandatara. Ako on ne uspe, onda treba dati mandat drugoj opciji", objašnjava Raos.
Đenero, je pak, na tragu onoga što govore pisci Ustava, a oni tumače da predsednica nikako ne može dati mandat bez čvrstih dokaza o većini.
"I zato, ako ni nakon trećeg kruga konsultacija budemo u istoj pat-poziciji, treba raspisati nove izbore", zaključuje Đenero.
Nakon jučerašnjih zajedničkih međustranačkih konsultacija i konsultacija održanih kod predsednice Kolinde Grabar Kitarović sa parlamentarnim strankama nameću se pitanja dokle sve ovo može trajati i da li je Hrvatska sve bliže novim izborima.
Iz krugova bliskih predsednici, Hrvatska radio-televizija saznaje da će se nakon sledećih konsultacija, ako niko od zastupnika ne priloži dokaz da uživa poverenje većine svih zposlanika (najmanje 76), znati više, pa i to da li Hrvatska ide na nove izbore.
Karte su, dakle, otkrivene, politička igra se nastavlja. Formiranje Sabora i vlade ni mesec dana nakon izbora ne nazire se.
Ustavni sud se zasad ne oglašava, ali, kako je nezvanično javio HRT, veliki je pritisak očekivanja i javnosti i političkih aktera.
Prema svemu sudeći, u idućim danima mogao bi se oglasiti i danas često spominjani Ustavni sud.
Portal Index.hr piše da je rotacijono predsedništvo u kojem su se šefovi menjali u pravilnim vremenskim razmacima po nacionalnom ključu smišljeno ne bi li sprečilo eksploziju jugoslavenske nacionalističke bačve baruta.
Umesto, kako se navodi, Hrvata, Crnogoraca, Srba, Makedonaca, Slovenaca, Bosanaca i Hercegovaca, državu bi naizmenično vodili HDZ i SDP, a šef Mosta nezavisnih lista Božo Petrov bi ih kontrolisao.
"Ako je šesteroglavom predsedništvu trebalo deset godina da Jugoslaviju gurnu u rat ovom bi dualnom trebalo barem triput manje vremena. Baš tako i treba biti. Vreme ide sve brže i brže. Za promene koje su nekada trajale stotinama godina danas su potrebni meseci. Sve ostale komponente već su tu", ocenjuje se u komentaru portala Index.hr.
