Izvor: Politika, 14.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bio jednom jedan kino u gradu na Morači
U bioskopu „Kultura” više nikada neće biti prikazan nijedan ljubavni film ni dečji crtać, a zgrada, zaštićena zakonom, biće adaptirana u dečje pozorište
Podgorica – Bio jednom jedan kino u gradu na Morači. Kino „Kultura”. Ne bi drugog, osim njega. Velika riznica filmske umetnosti. Konoba u kojoj su se dešavale brojne filmske scene i mimo platna i kino-projektora. Decenijama iza platna glavni glumac je bio Radosav Cico Popović. Na blizu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hiljadu strana sačuvao je u desetak knjiga od zaborava, mnoge dogodovštine, šale i dosetke iz ovog bioskopa.
Već danas se govori – Ovde je nekada bio kino „Kultura” i njegov Cico.Od juče više nema kina. Odselio se i Cico. Da li je to moguće, sa nevericom pitaju Podgoričani.
Kino „Kultura” odlukom odgovornih i Skupštine Podgorica juče je ukinut i više u njemu nikada neće biti prikazan ni dečji crtać. Umesto filma zgrada bioskopa, inače zaštićena zakonom, biće adaptirana za potrebe dečjeg pozorišta.
Mnoge su se suze prolile u kino sali ovog podgoričkog bioskopa dok su kauboji ubijali na hiljade Indijanaca „sa jednim metkom”. Bilo je i ovacija kada je Valter šmajserom odbranio Sarajevo od Nemaca, ali i uzdaha olakšanja pri izlasku iz sale posle projekcija Hičkokovih filmova. Ne mali broj puta mladići sa Konika užarenih očiju gledali su Sofiju Loren, Merilin Monro, Veru Čukić...
Bilo je i trenutaka radosti kada bi prvi poljubac upravo u kinu bio izmamljen od nove ljubavi, a često se moglo čuti i „zbogom ljubavi”, jer u životu nije kao na filmu. Bilo je i tuča zbog karte manje, a mnogi tapkarošiodlično su znali repertoar i za koji film će se tražiti karta više.
Kao što jedan narod ima svoj identitet i kulturno-istorijsko pamćenje tako i gradovi imaju svoje belege prepoznavanja. Podgorica, grad na dvema rekama – Morači i Ribnici ne može samo po njima biti prepoznatljiva, jer one tuda nisu protekle ljudskom voljom. Podgorica se prepoznaje i po delima ruku neimara. Među njima prednjači Sahat kula i kuća Čubranovića u Staroj varoši. Tu je i zgrada Gimnazije, Vezirov most, restoran „Radovče” i u strogom centru zgrada kina „Kultura”. Bez ovih zdanja i njihovih imena ne bi se umeo naći ni onaj novi deo grada nazvan Preko Morače gde je nekadašnje dopisništvo „Politike” staro skoro 80 godina prošle godine izbrisano i iz adresara grada, iako je bio glavni orjentir staro-novopodgoričanima.
Odluka podgoričke vlasti da zatvore kino „Kulturu”, treba shvatiti kao ozbiljnu pretnju tragovima nestajanja jednog grada, odnosno kulturnih sadržaja u njemu. Čini se da će se duže pamtiti gledane u njemu nezaboravne filmske storije sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka nego potezi preimenovanja kulturnih institucija i menjanja lica ovog grada. Uostalom, zašto bi neko ovo kultno mesto ukidao opštinskim dekretom kada je u njemu upravo prikazano mnogo filmova o događajima i nastajanju Crne Gore. Možda Crna Gora sebe i svoju prošlost seli u trezore muzeja pa i ova kao i svaka vlast veruje da svet sa njima počinje i završava. Novo lice Podgorice bez „Kulture” u mnogim elementima podseća na neobjašnjivi kič, poput novog lica ulice i Trga slobode.
Uostalom, šta bi bio Beograd bez kina „Balkan” i Skadarlije?
Novica Đurić
[objavljeno: 14/11/2008]
