Izvor: Story, 23.Nov.2014, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta dovodi do krstobolje?
Lumbago je bol u donjem delu kičme, a ukoliko se spušta duž noge, to je išijas. Loše držanje tela, deformiteti kičmenog stuba, neravnomerno opterećenje, previše sedenja, a malo aktivnosti i debljina doprinose tim oboljenjima.
foto: Shutterstock
Najčešći razlog za posetu fizijatru jesu bolovi u leđima. Probadanja u lumbalnom delu kičme doživi 80 odsto ljudi, podjednako žene i muškarci. U više od 95 posto slučajeva reč je o nespecifičnom bolu u krstima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << dok išijas obuhvata manje od pet odsto pacijenata.
Piše: Dr Milica Krstić,
specijalista fizikalne medicine,
Dom zdravlja Dr Ristić, članica MEDIGROUP
ŠTA JE IŠIJAS?
Bol u lumbalnom delu kičme naziva se lumbago, a ukoliko se spušta duž noge, to je lumboišijalgija ili išijas. Išijas obično počinje posle nezgodnog pokreta ili podizanja tereta. Bolovi se šire duž jedne ili obe noge i mogu biti praćeni napetošću mišića i ograničenjem pokretljivosti kičme. Sve ovo može pratiti i mišićna slabost, osećaj trnjenja, mravinjanja, smanjena osetljivost, kao i otežano kretanje. Bolovi kod išijasa pojačavaju se prilikom dugog stajanja, sedenja, tokom kijanja, kašljanja i naprezanja. Najčešći uzrok je kompresija ili iritacija nervnih korenova od intervertebralnog diska (hernijacija diskusa – diskus hernija), ali tu su i degenerativne promene u lumbalnom delu kičme, traume, upalni procesi… Prerano starenje i degenerativne promene međupršljenskog diskusa svakako su osnovni razlog ove bolesti. Najčešće pri podizanju tereta iz savijenog položaja tela dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i nepravilnog položaja njegovog središnjeg dela, koji zatim pritiska odgovarajući kičmeni nervni koren ili, ređe, ide ka kičmenoj moždini. Najčešće mesto za hernijaciju diskusa nalazi se između petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena. Ređi je nepravilan položaj između četvrtog i petog lumbalnog pršljena, a još ređi između trećeg i četvrtog ili drugog i trećeg lumbalnog pršljena.
POJAVA PRVOG BOLA
Po pojavi bola treba da se javite fizijatru koji će detaljnom anamnezom i kliničkim pregledom razdvojiti običan lumbalni sindrom (bol u krstima) od išijasa i drugih oboljenja koja se mogu ispoljiti kao bol u donjem delu leđa. Nakon pregleda često se preporučuje i rendgenski snimak kičme. Ukoliko se utvrde i neurološki deficiti, na primer odsustvo refleksa, poremećaj senzibiliteta, slabost muskulature i slično, lekar će odlučiti o daljim dijagnostičkim postupcima, kao što su elektromioneurografija, CT, magnetna rezonanca, a i laboratorijski nalazi mogu ukazati na mogući uzrok bola u leđima. Lečenje je u najvećem broju slučajeva neoperativno, uglavnom se daju lekovi kako bi se umanjio bol. Zatim, tu su metode fizikalne terapije (elektroterapija, magnetoterapija, primena lasera, ultrazvuk…). Posle smirivanja akutnih bolova, preporučuje se ciljana medicinska gimnastika – kineziterapija, radi jačanja muskulature. Program vežbanja je individualan, što znači da se mora prilagoditi bolesniku, njegovima godinama, polu, opštem stanju, kao i stanju koštanog, mišićnog i ligamentnog sistema kičme. Važno mesto zauzima i edukacija pacijenta – saveti za pravilno držanje, kako da sedi, ustaje, podiže predmete i slično, kao i motivisanje za svakodnevno sprovođenje naučenih vežbi kod kuće.
KAD JE NEOPHODNA OPERACIJA ?
Operativno lečenje sprovodi se kad se jedino hirurškim putem može otkloniti uzrok bola u leđima ili ukoliko je došlo do razvoja ozbiljnih neuroloških simptoma poput pritiska na kičmenu moždinu ili vlakna caudae equinae, bola i trnjenja u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu pa čak i do njihove oduzetosti, kao i gubitka kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
ŠTA MOŽEMO SAMI DA UČINIMO?
Savremeni način života doveo je do smanjenja fizičkih aktivnosti. Dugotrajno sedenje u kolima, na poslu, kod kuće, ispred televizora i kompjutera dovodi do slabljenja mišića podupirača kičmenog stuba. Zbog promene životnog stila, degenerativne promene na kičmenom stubu sve češće se javljaju kod osoba između 30. i 40. godine, pa i mlađih. Kod mališana još od ranog detinjstva treba razvijati kulturu bavljenja sportom. Važno je i blagovremeno otkrivanje i korekcija svih statičkih poremećaja koji mogu da dovedu do rane pojave degenerativnih procesa na kičmenom stubu.
Priredila: Ksenija Konić
Izvor: Story
