Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa pogledom na Everest
Dragoslav Gogić, novinar po profesiji, dobitnik je specijalne povelje Međunarodnog festivala „Interfer“ u kategoriji televizijske reportaže, održanog u Somboru. U konkurenciji su bila 62 projekta iz 11 zemalja sveta, među kojima i iz Amerike, Brazila...
- Moj film „Sa pogledom na Everest“ o ekspediciji na Himalajima, najvećem planinskom masivu sveta, snimljen je u aprilu ove godine, a televizijsku premijeru imao je početkom septembra na Javnom medijskom servisu Srbije. Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << projekat je sniman 24 dana, u Nepalu, montiran je sedam dana, a priprema za montažu sa odabirom muzike trajala je otprilike oko dva meseca. Vrhovi Himalaja dostižu i preko osam hiljada metara i tu su klimatske promene takve da se u toku deset minuta jednog dana izređaju sva četiri godišnja doba. Svako posle podne bila je magla, jer oblaci dolaze iz doline i tokom noći, a onda se oko sat posle ponoći razvedrava i bude prepodne vedro. Temperaturna razlika je bila takva da je tokom dana temperatura išla i do 20 stepeni, a noću se spuštala do minus 10. Tokom samog uspona, od baznog kampa sa 4.890 metara pa sve do vrha, do 6.189 metara, koliko je i najviša tačka gde smo mi bili, a to je Ajland pik, znači prvi komšija Everestu, bilo je najhladnije. Jak vetar duvao je brzinom od 80 do 100 kilometara na sat, a temperatura je bila minus 21. Inače, tamo se svakodnevno menjaju klimatski uslovi, zavisno od monsuna. Ti veliki vetrovi na Everestu znaju da dostignu i do 200 kilometara na sat - priča Dragoslav Gogić.
Ovo je njegova šesta ekspedicija na najviše planine sveta, od Alpa, Kavkaza, vulkana Italije, uspona na Olimp, na Visoki Atlas u Maroku... sa kojih je snimio šest filmova, a već naredne godine u planu je put u Južnu Ameriku i osvajanje Akonkagve na Andima.
U svom najnovijem filmu „Sa pogledom na Everest“ Gogić je znalački ispričao priču iz dalekog Nepala sa akcentom na šerpase, ljude koji živi u podnožju Himalaja.
- Oni su budisti, jako pošteni i nasmejan narod, koji živi veoma teško i skromno. Prosečno godišnje zarađuju oko 200 dolara i rade samo u međumonsunskom periodu. Znači, na proleće i na jesen. Dakle, dobar deo filma posvetio sam tim ljudima. Čak sam i strance s kojima sam razgovarao pitao o tim ljudima. Obišli smo jedan od najpoznatijih budističkih manastira, to je Tjeng Boče na oko četiri hiljade metara, tako da su utisci zaista impresivni. Na žiri su, osećam, možda najveći utisak ostavile zastavice želja na Himalajima. Jer, svuda su tamo te molitvene zastavice koje se vezuju, a posvećene su budi, koji je rođen u Nepalu, u mestu Mobino. Svaki istaknutiji kamen na planini ima urezane budine molitve sa Businih 109 ploča. Molitvene zastavice vezuju se na svim tamošnjim mostovima. Mi smo te marame dobili nakon osvajanja vrha, dole, od meštana. Na taj način, oni žele da nama pokažu da smo mi uspeli da umilostimo njihove bogove, koji su nam i dozvolili da budemo na Himalajima, a tih visećih mostova na Himalajima ima mnogo. Na njima mi vežemo te molitvene zastavice sa nekim budističkim natpisima i poželimo neku želju. Onda te zastavice lepršaju i vetar ih nosi, ispunjavajući naše želje. To su njihova verovanja, a ja verujem da je na himalajskim mostovima vezano preko dva miliona zastavica želja. Ja sam poželeo da se opet vratim na Himalaje. To je „strašan“ utisak - priča Dragoslav Gogić.
