Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod „Fijatovim“ drvetom neće biti ladovine
U „Zastavi“ sam počeo da radim još u vreme kada su se proizvodili „fiće“ i „tristaći“ i dobro se sećam da mi je bilo veoma teško kada je doneta odluka da se ovi modeli više ne proizvode. Tada sam se osećao, baš kao i sada, kada je doneta odluka da se više ne proizvode „stojadini“ i „jugići“, nekako čudno, kao da je sa tim modelima otišao i deo mog života. Svi smo mi svesni toga da mora da bude ovako, da je vreme pregazilo ove modele, ali emocije su mnogo jače - >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kaže Ranko Spasić, dugogodišnji radnik na proizvodnoj liniji za sklapanje „juga“ kragujevačke „Zastave“.
Posle potpisivanja ugovora između Vlade Srbije i italijanskog „Fijata“ o osnivanju zajedničke kompanije u kojoj će po osnovu ulaganja Italijani imati 67 odsto vlasništva, a Vlada Srbije 33 odsto, među „Zastavinim“ radnicima koji rade na montažnim linijama, uostalom, kao i u celom Kragujevcu, vlada nekako čudna atmosfera. Svi su nešto iščekivali, a kada se to „nešto“ dogodilo, kada su Italijani prelomili i odlučili da dođu u Srbiju, naravno, sa sobom donoseći i obavezu da narednih godina ulože 700 miliona evra u nove proizvodne linije i nove tipove automobila, mnogi kao da su zatečeni i zbunjeni novonastalom situacijom.
Montaža novih proizvodnih linija će otpočeti veoma brzo, ali će uporedo otpočeti proces gašenja proizvodnje sadašnjih „Zastavainih“ automobila čime „zastava 101“ i „jugo“, kao prevaziđeni modeli, zauvek odlaze sa auto scene. „Kečevi“ i „jugići“ odlaze sa tržišta, ali sasvim sigurno da će zauvek ostati u sećanju onih koji su ih proizvodili.
UČE ITALIJANSKI I JAVNO I TAJNO
U Kragujevcu je mnogo više onih koji pozdravljaju dolazak „Fijata“ od onih koje ova promena plaši, ali i jedni i drugi, tako kažu upućeni, užurbano uče italijanski jezik. Neki to rade javno, neki krijući, ali važno je da se jezik uči, a u kragujevačkim knjižarama italijanski rečnici su najtraženije štivo. Jer, kako stvari stoje, verovatno će u narednim godinama znanje italijanskog jezika biti veoma važno.
- Svi smo sa jedne strane zadovoljni što se Italijani preuzeli fabriku jer nam je to neka sigurnost, a sa druge strane, kod radnika je prisutna neka vrsta straha od toga šta će se i kako dalje dešavati. U svakom slučaju, dobro je što je Vlada Srbije donela ovakvu odluku koja je bitna za nas zaposlene, za Kragujevac, ali i za celu zemlju - ističe radnik Ranko Spasić.
Boljem se nada i Nada Vuković, radnica na montaži „stojadina“, baš kao i Tomislav Novičić, koji je proverio gotovo svaki auto koji je poslednjih godina sišao sa proizvodne trake i koji uskoro završava radni vek i odlazi u penziju.
- Naravno da smo optimisti i da očekujemo da će biti bolje. Jesmo svi mi koji odavno radimo na montaži „stojadina“ i „juga“ na neki način emotivno vezani za te modele, ali ovo je bio jedini način da „Zastava“ oživi i da se stvore uslovi da stvarno radimo i da zaradimo jer nam je dosta više da čekamo plate od države. Radnici „Zastave“ su dobri radnici i ovo je prilika da još jednom pokažu koliko znaju i da su po znanju u rangu radnika koji rade u Evropi.
U proizvodnim halama „Zastave“, odnosno budućeg preduzeća „Fijat Srbija“ uglavnom preovladava optimizam da će biti bolje, a slično je na kragujevačkoj buvljoj pijaci gde je najviše bivših radnika „Zastave“.
- Vidiš, od oko 1.000 prodavaca na buvljoj pijaci preko 70 odsto su bivši radnici „Zastave“ koji pozdravljaju osnivanje zajedničkog preduzeća sa Italijanima i potajno se nadaju da će ponovo dobiti posao u firmi koju još uvek smatraju svojom. Već deset godina prodajemo na buvljoj pijaci gaće, odeću, obuću, eksere, zavese, štipaljke... i to radimo da bismo prehranili porodice, a duša nam je još uvek u „Zastavi“. Ima mnogo razloga za optimizam jer za proizvodnju 300.000 automobila treba mnogo radnika, a nadu nam daje i to što je najavljeno da će u blizini „Zastave“ raditi i mnoga preduzeća u kojima će se proizvoditi delovi za automobile. Nadamo se da je dolaskom Italijana i kraj našim mukama i poniženjima. Naravno, ne potcenjujemo one ljude koji zarađuju hleb prodavajući na buvljim pijacama, ali mi smo, ipak, metalci - kažu Milka Mitrović, bivša radnica na montažnoj traci „Zastave“, i Slavoljub Vukašinović, električar na održavanju pogona.
Raspoloženje Kragujevčana najbolje poznaju oni koji su u prilici da sa strane posmatraju i usput, kao, recimo, konobari, ponešto i čuju.
- Ma, situacija ti je ovakva - dobri radnici se raduju ovoj promeni i njih je mnogo više od onih koji se plaše. Plaše se neradnici i oni koju su navikli da svaki čas izlaze sa posla da kao nešto kupe, da nešto vide, da i zdravi idu kod lekara po bolovanje... E, bratac, toga više nama jer pod „Fijatovim“ drvetom neće biti hladovine, a i ne treba! Sada je šansa da se oporave i „Zastava“ i Kragujevac i tu šansu treba dograbiti sa obe ruke - kategoričan je Dragan, konobar u poznatoj kragujevačkoj kafani „Dvorište“.
