Izvor: Glas javnosti, 14.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgore je kad sirotinja prokune
- Kad čujem neke naše političare kako kunu, mislim da nisu svesni šta izgovaraju. Ne treba ljude proklinjati, pogotovo ako onaj drugi nije ništa učinio - kaže kragujevački novinar Golub Lazarević, koji ovih dana završava jedinstvenu knjigu o srpskim prokletstvima. Svaka priča u knjizi je zasebna i istinita, za svaku kletvu se zna ko ju je izgovorio, i šta je stiglo onog na koga je kletva bačena. U početku, izgledalo je neverovatno, nije ni sam verovao u ono što je čuo, ali sve se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << promenilo, posle 1985. godine i reportaže u selu Jovanovac kod Kragujevca.
- Da mi je neko do tada rekao da treba da verujem u prokletstva, rekao bih „nemoj da me zamlaćuješ„. Bila je to tabu-tema. Te godine, slučajno, radeći reportažu u Jovanovcu, rekoše mi ljudi za vrtaču „kod ukletog mesta“. Ja se zainteresujem za vrtaču između Jovanovca i Cvetojevca, počnem da tragam i otkrijem da je jedanaest ljudi tu nasilno izgubilo život. Tako je počelo - objašnjava Lazarević svoje višedecenijsko novinarsko traganje.
- Šta je to - ne znam, ali neka sila postoji. I ja svima kažem - ne morate da verujete, ali navedite mi neki primer da je neko nešto loše činio, a da su dobro prošli on ili njegovi. Ako nađete, ja svoju reč povlačim, pogrešio sam. Pobožan sam čovek, ništa ne preterujem, ali verujem da nečeg tu ima - kaže Golub.
Najteža je, kaže, kletva koju sirotinja baci na one koji se ponašaju osiono i nemaju srca i razumevanja.
- Na kraj sela živela starica Ilinka. Muž joj poginu u prvom ratu, i ona osta sama, uboga. Imala je samo jednu potleušicu, štalče i kravče sa malo sena. Neki bogataš, Janković Živan slao stoku na seno njeno.
- Nemoj, Živane. Ako mi stoka tvoja pojede seno, meni će kravče da lipše do prve trave - govorila mu Ilinka.
- Šta mene briga, nemam ništa s tim, ako hoćeš, ti mene tuži - rekao joj Živan.
Gde će starica siromašna na imućna čoveka! Ilinka krene do sela, tri kilometra daleko, po ciči zimi, ledenice se svile po njoj. Ispriča kmetu, on formira komisiju da izađe sutra, ali Živan rasturi seno i ništa nije moglo da se utvrdi. Ilinka vide šta je uradio, upre prstom prema Živanu i prokune „onog ko je stoku na seno poslao“. Kad je došlo prvo kopanje, počela kiša, a Živan i radnici sklonili se kod stoke. Udari grom i ubi i Živana i krave mu!
Zabeležio je Golub i kletvu devojke Bugarke koju je kao „ratni plen“ silovao vojnik. Dadoše mu je, a ona samo šesnaest godina imala. Molila i preklinjala da je ne siluje, ali on - jok. I umre devojka. Pre nego što je oči sklopila proklela ga. On kao da nije čuo šta je govorila. Uskoro u borbi njega metak pogodi „na mesto“. Doživeo je čovek duboku starost, preko devedeset godina, bio najbolji lovac na Bešnjaji, ali nikad poroda nije imao!
Golub kaže da su sva prokletstva vezana za srpski narod. Najopasnija su, kaže, zaklinjanja „u zemlju“, kad komšije utvrđuju gde je međa. Ako čovek stavi prašinu na glavu i kaže „ovde je međa“, onaj drugi neće da se buni pa i ako je metar u njegovo imanje ušla.
