Izvor: Politika, 15.Sep.2014, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi na usijanom krovu
Neispravni dimnjaci su krivci za svaki treći požar u Srbiji, pokazuje statistika, a osim materijalne štete, nažalost, ima i ljudskih žrtava. Danas su u opisu posla svakog odžačara ekologija i uštede energenata
Uoči grejne sezone vreme je ne samo da se nabavi dovoljno goriva već i da se provere gasne instalacije, ložišta i dimnjaci. Jer, ako se bude čekao poslednji čas, neće biti dovoljno dimničara da opsluže sve klijente.
Tako bar proizlazi iz onoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što se moglo čuti na Evropskom kongresu dimničara, koji je nedavno prvi put održan u Srbiji. U Beogradu su se okupili gosti iz nekoliko evropskih država, članovi Evropske federacije dimničara, kao i predstavnici našeg strukovnog udruženja, Privredne komore i republičke vlade. A čulo se da se u stambenim objektima u poslednje tri godine dogodilo blizu tri hiljade požara čiji je uzrok požar u dimnjaku sa procenjenom štetom od blizu 150 miliona dinara. Kako je izneo Petar Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije, uistom periodu bilo je oko petsto požara u ugostiteljskim objektima, a šteta je veća od 14 miliona dinara. Uzevši u obzir da godišnje u Srbiji u požarima život izgubi oko 80 ljudi, a da je još oko 300 povređenih uz istovremeno visok udeo požara koji se primarno javljaju u dimnjacima, može se zaključiti da su požari u dimnjacima uzročnici znatnog broja ljudskih žrtava i povreda kao i znatne materijalne štete koja usled njihovog dejstva nastaje na objektima.
Dok kod nas još mnogo toga škripi i u „sistemu”, kod Nemaca „se zna”. Tamo su dimničari stroži od policajaca, dimničar može i svaku kuću da zatvori ako oceni da grejanje nije naštimovano kako treba, svedoče naši ljudi koji rade u ovoj zemlji. Bilo da je u pitanju sistem zagrevanja na gas, bilo na fosilna goriva majstori ovog profila pregledaju sve ventile, kotlove, cevi i vode računa o svakoj sitnici tako da je u ovoj zemlji broj požara i smrtnih slučajeva sveden na minimum.
U drugim evropskim zemljama nije baš tako, a kod nas nadležni se uglavnom žale na lošu zakonsku regulativu, nepostojanje pravilnika o radu i manjak dimničara. U Srbiji, kažu, ima svega 350 dimničara na milion i po domaćinstava koja koriste čvrsto gorivo, što je veliki raskorak, tvrde i zaključuju da će ovako biti dok država na uredi ovu oblast, i dok ne stvori uslove za povećanje broja ljudi ovog zanimanja za koje se oduvek verovalo da donose sreću. Jedno od predanja potiče iz 16. veka.
Naime, dok je kuljao dim iz zapušenog kamina u dvorcu jedne engleske ledi, pretio je da uništi najavljeni velelepni bal. Dimničari koje je ova dama dočekala rečima „evo moje sreće“ za tili čas su očistili kamin, pa su zajedno sa aristokratama uživali u zabavi. Ima više legendi kako je nastalo ovo verovanje, ali osnovni razlog nije u legendi već u koristi za ljude, svojim četkama i kuglama popravljali su dimnjake i ložišta i štitili domove od vatre i požara, a znamo da su kuće kada je nastalo ovo verovanje mahom građene od drveta.
Iako su donosili sreću, hroničari kažu da su se ove zanatlije vekovima mučile, bili su potcenjivani, naročito u počecima ovog zanimanja. Ovim poslom su se bavili mali, sitni i okretni ljudi, a nekad su čak i decu vezivali i spuštali u odžak da čiste, a živinu vezivali za noge da maše krilima i otera čađ.
– Danas dimničari imaju gomilu elektronskih uređaja da dobro naštimaju produkte sagorevanja, od sondi za merenje dimnih gasova do senzora za promaju. Njihov posao više nije samo da pročiste dimnjak, ili odžak kako se to još kaže, već najviše posla imaju u kućama gde je grejanje na gas. To je potencijalno najopasniji vid grejanja, pa zato treba najviše biti oprezan. Dimničar u 21. veku koristi najmoderniju aparaturu i opremu, on je i kontrolor i inspektor, obavlja veliki broj servisnih radova, uključujući i merenja zagađenja vazduha. To je danas potpuno drugačije od one predstave koju imamo o dimničarima iz ranijih vremena – ističe profesor dr Martin Bogner sa Mašinskog fakulteta. On je prošle godine povodom 150 godina dimničarstva u Srbiji i prvog kongresa koji je održan za ovaj jubilej objavio knjigu „O dimničarstvu“ koju je pisao zajedno sa Milanom Mihajlovićem, predsednikom Udruženja dimničara Srbije.
Predsednik Mihajlović navodi da u mnogim gradovima ne postoji ova služba, a ozbiljan problem je i nedostatak obrazovnog profila u školama. Udruženje na čijem je čelu napisalo je pravilnik o dimničarskoj službi koji još čeka na usvajanje.
– Svojim radom dimničarska služba utiče da se smanji potrošnja energenata i ekološko zagađenje. Posebno je važno da se dimničarska služba u Srbiji uredi kao i u zemljama EU. Tamo dimničari ne čiste samo dimnjake već mere emisiju štetnih gasova i dostavljaju podatke lokalnoj samoupravi – ističe inženjer Milan Mihajlović.
Pre godinu dana pokrenuta je, pod pokroviteljstvom MUP-a, i kampanja „Društvo otporno na požar” u okviru koje se realizuju aktivnosti izgradnje svesti o važnosti ove oblasti, kao i sagledavanja zakonske regulative i izrada adekvatnih tehničkih propisa neophodnih za dalju izgradnju sistema bezbednosti od požara u Srbiji, u skladu sa EU standardima ove oblasti.
Ali u našim prilikama do tog cilja nije lako doći. Veliko opterećenje su bespravno i nekvalitetno izgrađeni objekti i naknadne nelegalne i nestručne intervencije, u sadejstvu sa nedostatkom održavanja, koje i dalje predstavljaju najveće rizike za pojavu požara uopšte, pa i požara dimnjaka. To je nasleđe koje će još dugo predstavljati opasnost po naše ljude i okruženje.
------------------------------------------------------------------------
Znakovi na koje treba obratiti pažnju
Kad izbije požar u dimnjaku, zapravo se upali čađ u dimovodnom kanalu. Čađ je po sastavu pretežno čisti ugljenik. Požar dimovodnog kanala sam po sebi ne predstavlja opasnost. Ako je dimnjak ispravan i kvalitetno napravljen čađ u dimnjaku će izgoreti bez posledica, te će dimnjak ostati čist.
Najveća opasnost kod požara dimnjaka jeste njegovo širenje na okolinu. Kod novijih zgrada građenih pretežno od armiranobetonskih elemenata opasnost je minimalna. Kod starijih zgrada, kod kojih su u gradnji korišćeni gorivi materijali, naročito drvo, u vidu međuspratnih i krovnih konstrukcija, postoji velika opasnost od prenosa požara izvan dimovodnih kanala na druge konstrukcije, što može rezultirati požarima vrlo velikih razmera i šteta.
Požar može da tinja u zidu, na zapaljenoj gredi dugo, a bez jasno vidljivih znakova. Znakovi na koje bi trebalo obratiti pažnju nakon gašenja dimnjaka jesu ako se zid ne hladi, ako se i dalje oseća miris dima, smeđe mrlje u prostoriji blizu dimnjaka, pucketanje u plafonu. U takvim slučajevima valja otvoriti podne ili plafonske konstrukcije i izvaditi zapaljene grede.
Dimnjak se može upotrebljavati samo za gorivo za koje je predviđen. Ne sme se koristiti isti dimnjak za ložišta na čvrsta i ložišta na gas, niti se na dimnjak predviđen za ložišta jedne vrste goriva (npr. plin) naknadno smeju priključivati ložišta na čvrsta goriva.
------------------------------------------------------------------------
Razbacivanje energije
Jedna od karakteristika velikog dela stambenog i nestambenog fonda u Srbiji jeste neracionalno velika potrošnja svih tipova energije, prvenstveno za grejanje koja iznosi 60 odsto ukupne potrošnje energije.
• Srednja potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko 2,5 puta veća nego u Evropi.
• Potrošnja energije po jedinici bruto društvenog proizvoda u Srbiji je tri puta veća od prosečne u svetu.
• Emisija ugljen-dioksida je najmanje dva puta veća od svetskog proseka.
• Oko 60 odsto populacije koristi drvo ili lignit kao glavni izvor energije za grejanje, sanitarnu toplu vodu i kuvanje.
• Hronične bolesti, uključujući i bolesti disajnih organa, direktno su povezane sa znatnim zagađenjem unutrašnjeg prostora.
• Smrtnost tokom zimskih meseci je oko 30 odsto veća od godišnje prosečne.
------------------------------------------------------------------------
Energetske uštede
Organizovana i profesionalna dimničarska služba svojim radom i redovnim godišnjim kontrolama i čišćenjima dimnjaka i ložišnih uređaja doprinosi uštedi od deset odsto energenata. Ovo je podatak do koga se došlo u zemljama Evropske unije gde je dimničarska služba sa dugom tradicijom. To znači da se organizovanjem stručne dimničarske službe na celoj teritoriji Srbije može uštedeti oko 130.000 kubnih metara ogrevnog drveta, što je spasavanje od seče oko 1.300 hektara šume svake godine. To je ušteda od deset miliona evra, samo kod čvrstih goriva.
------------------------------------------------------------------------
Obrazovanje
Potrebno je uložiti i više napora u adekvatno obrazovanje, osavremenjavanje programa i sertifikaciju stečenih znanja, kao i u promovisanje struke. Kao ilustrativni primer: u Srbiji se školuje samo jedno odeljenje tehničara zaštite od požara (Niš), a od jeseni će biti još jedno (na mađarskom jeziku, Temerin). Visoko obrazovanje postoji na strukovnom nivou (Novi Sad i Zemun) i na akademskom u Nišu i od pre tri godine na FTN u NS školuju se dipl/master inženjeri zaštite od katastrofalnih događaja i požara. Dodatnim specifičnim usavršavanjem i sertifikacijom trebalo bi da se više bave i strukovna udruženja, ističe dr Mirjana Laban sa fakulteta Tehničkih nauka u Novom Sadu.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 15.09.2014.
