Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kob Radovanjskog luga
Karađorđe Petrović je po nalogu Miloša Obrenovića ubijen 24. jula 1817. godine u Radovanjskom lugu. Ubio ga je momak iz pratnje Vujice Vulićevića, Nikola Novaković, na krajnje monstruozan i surov način. Odsekao mu je glavu koja je poslata u Beograd. Beogradski Marašli Ali paša je naredio da se koža sa glave odere i pošalje u Stambol, da se konačno turski sultan uveri da je „najveći krvnik turski“ mrtav.
- Miloš Obrenović je konačno mogao da odahne. Međutim, njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << žena kneginja LJubica, doznavši za smrt svoga kuma, danima ga je oplakivala i preko sebi najodanijih ljudi, da Miloš ne bi saznao, uspela je da dođe do voždove glave. I to baš zahvaljujući ćurćiji koji je glavu i oderao. Glavu je poštujući narodni običaj oprala, i u najvećoj tajnosti sahranila kod stare beogradske crkve, gde je sada Saborna crkva. Jedne noći, ona je glavu prenela u Topolu i spojila je s voždovim telom - kaže profesor Željko Zirojević.
Međutim, kako su joj deca Milan i Mihajlo stalno poboljevali, a ona plašeći se da je to zato što je Miloš kumoubica i da greh ispaštaju deca, odlučila je da jednu noć provede nad voždovim grobom moleći se za oprost greha zajedno sa svojom decom. To se pročulo po narodu i svi su počeli da dolaze na grob besmrtnog predvoditelja srpskog naroda. Kako se to Milošu nikako nije dopalo, a ne želeći da Karađorđe bude proglašen za sveca, lično je naredio da se njegovo telo prenese ispod oltara i zakopa na ulazu u crkvu. Grob je obeležio velikom crvenom mermernom pločom. Topolce je sve to veoma pogodilo, jer su smatrali da je Miloš razbacao Karađorđeve kosti.
- Knez Aleksandar Karađorđević, je na samrti, u amanet svom sinu Petru ostavio da podigne hram u kome će počivati besmrtni vožd - kaže Zirojević i otkriva tajnu da je kralj Petar lično zavirio u sanduk u kome su bile kosti velikog vožda.
- Posle ratova, prelaska albanskih gudura, proboja solunskog fronta i povratka u zemlju, kralj Petar već vidno bolestan i iscrpljen, krenuo je da gradi zadužbinu na Oplencu. Pošto ga je stalno mučilo šta je sa posmrtnim ostacima velikog dede, on je neposredno pre svoje smrti, sa najodanijim ljudima otvorio noću Karađorđev grob u Staroj crkvi. U već istrulelom hrastovom sanduku pronađeno su voždove kosti i lobanja.
- Lobanja je bila bela što je starog kralja navelo da potvrdi da je to ona ista lobanja koju je kneginja LJubica tajno poslala iz Beograda. Jasno se videlo da je Karađorđe udaren tupim predmetom po lobanji, da nedostaju dva vratna pršljena, koja su kada je odsečena glava bila bačena. Posle ovoga stari kralj Petar je mogao da bude spokojan i miran, utvrdio je pravu istinu da je voždova glava uz telo. Zahvaljujući pre svega čestitosti, odvažnosti i poštovanju kumstva, a ne želeći da nosi prokletstvo na svoju kuću i decu, kneginja LJubica je učinila veliko delo. Ona je sačuvala glavu čestitog vožda jer je za nju kum najveća svetinja - kaže profesor.
