Izvor: S media, 12.Avg.2010, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I majmuni se smeju?
Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje -
pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka ima pomalo različito mišljenje.
Mi smo prilično uvereni da se ni jedna druga životinja ne smeje ni približno onako kako to čini čovek. A to treba da zahvalimo jedinstvenom statusu primata koji je - naučio da
se kreće na dve noge
"Uspravljanje i hodanje na dve noge bilo je prelomni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << trenutak u evoluciji", naglasio je profesoir Robert Provin, doajen u istraživanju fenomena smeha, koji podseća da
"četvoronogi sisari moraju uskladiti disanje sa koračanjem".
Uklanjajući pritisak na toraks, kretanje na dve noge omogućilo nam je kontrolu disanja koja je neophodna za govor ali i sposobnost da prekidamo izdisanje i tako dobijemo
karakterističan "ha-ha-ha" zvuk u ljudskom smejanju.
Ako je tačno da je smeh neka vrsta "društvenog maziva" koje pomaže uspostavljanju odnosa između jedinki ili jedinki i društva, možda ste očekivati da bi naši najbliži "evolucioni rođaci", veliki primati, mogli da čine nešto slično.
"Smeh je u bukvalnom smislu reči zvuk grube igre praćene valjanjem i veliki majmuni u igri zaista proizvode nešto poput grohotnog smeha. Ali zvuci njihove radosti u igri nisu
tako 'muzikalni' kao naši kad smo dobro raspoloženi jer ih stvara trajno, neprekidno izdisanje vazduha iz pluća, njihov smeh je rezultat stalnog udisanja i izdisanja", izjavio je Provin za časopis Sajens.
Izvor: FoNet
