Izvor: Objava, 14.Avg.2018, 12:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

РАДИЧ ПЕТРОВИЋ

Аустријски капетан и војвода у Првом српском устанку, рођен 1738. у Сиоковцу у Левчу. Пошто се сукобио с локалним Турцима, преселио се у Остружницу где се бавио трговином. У време припрема Аустрије за рат с Турском ступио је у аустријску службу. У рату (1788-1791) постао је фрајкорски официр и добио чин капетана. Цар Леополд му је, за ратне заслуге, доделио звање племића и пензију и до 1804. године живео је у селу Јакову у Срему.

Кад је почела буна на дахије, Радич се придружио Карађорђу, кога је волео као свога сина. Као искусан официр помагао је устаничкој војсци разним уредбама и прописима, установио инжењерију, градио шанчеве и утврђења, организовао опсаду градова. Лично је командовао устаничком војском која је јула 1805. ослободила Карановац и за те заслуге стекао звање војводе.

За време опсаде Београда и заузећа београдске тврђаве одиграо је изванредну улогу изградњом шанчева и распоређивањем топова. Том приликом био је тешко рањен и од последица рањавања остао трајно погурен. Овим је Радичево војевање за извесно време прекинуто. Године 1808. постављен је за судију у Београдском магистрату.

Слом устанка опет га је одвео у Аустрију и од 1813. до 1816. живео је у Срему једва преживљавајући са женом и дететом. У Србију се вратио 1816. и уточиште нашао код Петра Молера који га је примио у свој конак. На тражење кнеза Милоша Турци су 11. маја 1816. погубили и Радича и Молера.