Izvor: Politika, 06.Feb.2011, 01:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplava planeta, Zemlje niotkuda
Svemirski teleskop „Kepler” uočio je 54 nove, na prvi pogled nastanjive, među kojima je neobična šestočlana porodica oko zvezde 2000 svetlosnih godina od nas udaljene
Kada će Zemlja izgubiti svoje jedinstveno mesto u kosmosu?
Najnovija „poplava planeta” nakratko je to nagovestila. Za samo nekoliko meseci (od 12. maja do 17. septembra 2009) svemirski teleskop „Kepler” (u slavu nemačkog astronoma Johana Keplera) snimio je 1.235 mogućih egzoplaneta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (izvan Sunčeve porodice), što je NASA prekjuče objavila.
Dva i po puta više od svih dosadašnjih traganja u proteklih 15 godina (ukupno 519). A na razvrstavanje – jesu li to ili nisu – čeka, nećete verovati, gotovo 12.000!
Druga Zemlja još nije pronađena, jer joj nijedna nije srodna, niti je slične veličine. Ali do kada?
Najpotpuniji odgovor pružiće nam, kako se očekuje, ovaj planetolovac bez premca koji je odaslat u svemir u potrazi za zemljolikim svetovima. Do kraja 2012. godine (koliko bi trebalo da potraje osmatranje) ili, možda, ranije saznaćemo da li ćemo i ubuduće uživati u svakodnevnoj neponovljivosti boravka na našoj plavo-zelenoj planeti.
Zagonetno sabijanje
Upravo obelodanjeni podaci visoko su podigli letvicu očekivanja: čak 54 novootkrivene izgledaju, na prvi pogled, pogodne za nastanjivanje, zajedno s neobičnom svitom od šest (od toga pet zbijenih na malom rastojanju od matične zvezde – Kepler-11).
Potonje su uveliko zagolicale astronomsku znatiželju, zato što su se načičkale na istoj razdaljini na kojoj su Merkur i Venera od Sunca. A krupnije su i toplije od sve četiri stenovite iz Sunčeve planetarne družine i znatno se brže okreću oko svoje zvezde.
Krupnoćom više podsećaju na Neptun, jednog od četiri gasovita diva (uz Jupiter, Saturn i Uran) koji obleću putanjama iza Marsove, s gustom atmosferom od vodonika i helijuma kakvom je obmotan Uran.
Nije jasno zašto su se toliko pribile uz matičnu zvezdu i zgurale jedna pored druge. A gde se one, u stvari, nalaze?
Razmeštene su u dva sazvežđa u našoj galaksiji, Labudu i Liri, od nas daleko 2000 svetlosnih godina. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9,6 hiljada milijardi kilometara.) Poželite li da ma koju posetite, trebalo bi da jezdite kosmosom 2000 godina u jednom smeru, i to jureći brzinom svetlosti koja je – prema vladajućim zakonima fizike – za nas još nedostižna!
Hoće li najnovije otkriće olakšati astrofizičarima da razumeju postanak planeta – gde i kako?
Sijalica pred kućom
Naučnici dugo raspravljaju na kojoj se udaljenosti od matične zvezde, iz pljosnatog diska prvobitnog (primordijalnog) gasa i prašine, uobličuju džinovske gasovite. Jedna pretpostavka nagovešćuje da nastaju daleko – otprilike tamo gde su sada Jupiter i Saturn – i da se s protekom vremena približavaju, druga ukazuje da se obrazuju (i ostaju) tu gde jesu.
Svemirski teleskop „Kepler”, čija masa iznosi 1.039 kilograma, verno prati Zemljin „kosmički trag” oko Sunca, da mu ona ne bi zaklanjala pogled (fotometar). Usmeren je ka sazvežđu Labuda, Lire i Zmaja u Mlečnom putu, u parčence neba sa oko 156.000 zvezda, da osmatra galaktičko područje za koje se pretpostavlja da je nastanjivo. Kako opaža toliko daleke svetove?
Opremljen je najvećom kamerom (nekoliko objedinjenih) koja je ikada poslata, čija moć razlaganja (rezolucija) dostiže 95 megapiksela, koja otkriva i najmanju promenu sjaja zvezde ispred koje povremeno prođe neko nebesko telo (za planetu Zemljine veličine to iznosi 0,01 odsto).
Iz svoje putanje može da snimi da li je čovek u nekom malom gradu na našoj planeti ugasio sijalicu na ulazu u svoju kuću!
To je prvi poduhvat (vrednost 600 miliona dolara) koji je u stanju da pronađe drugu Zemlju, planetu koja kruži oko zvezde kao što je Sunce u nastanjivom pojasu, s temperaturom podesnom (od 18 do 93 Celzijusova stepena) da voda teče njenom površinom.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 06.02.2011
Pogledaj vesti o: Poplave
.jpg)
