Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Maj.2017, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privatnost kao luksuz 21. veka

Mračna slika ljudskog društva u budućnosti koju je Džordž Orvel opisao i naslutio u svojoj epohalnoj knjizi "1984." pomaže nam da bolje razumemo današnji svet, trajno izmenjen terorističkim napadima u Americi 11. septembra, prenosi Politiko.

Pisac Tomas E. Riks proveo je tri godine, istražujući Orvelovu književnu zaostavštinu, i priznaje da je bio zatečen time koliko često Orvel u svojim delima zapravo ukazuje na savremene probleme.

Riks je za Politiko izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je to posebno zadivljujuće kada se uzme u obzir da je Orvel umro 1950.

U Orvelovom romanu "1984." vlada Okeanije stalno vodi ratove, kao što je danas slučaj sa Amerikom, i u tim ratovima učestvuje manji broj ljudi, većinom dobro obučenih specijalaca, tako da je, shodno tome, i broj žrtava relativno mali.

Borbe, ako ih uopšte ima, odigravaju se na nejasnim frontovima za koje prosečan građanin teško da zna gde se tačno nalaze.

I kao što mladi Amerikanci danas odrastaju u atmosferi rata protiv terorizma, tako i glavni junak romana "1984" Vinston ne može da se seti vremena kada njegova zemlja nije ratovala.

Orvel ne bi bio iznenađen što američka vlada, koja vodi takve ratove, zvanično po prvi put u istoriji podržava mučenje kao sredstvo, navodi Riks.

Ne bi Orvel bio iznenađen ni skromnim rečnikom predsednika Amerike Donalda Trampa koji za opis nečega samo koristi reči "žalosno", "loše" i "sjajno". U romanu "1984." vlada je namenski pojednostavila jezik, uvodeći u upotrebu izraze "dobar plus" i "dvostruko plus dobar".

Ipak, napominje Riks, Orvel nije sve predvideo. On nikada nije posetio SAD i možda upravo zato nije razumeo svu žilavost kapitalizma. Orvel je 1943. napisao da ekonomija koja se isključivo rukovodi profitom jednostavno ne može da parira onima koji se opremaju najnovijim naoružanjem.

Ta pretpostavka je možda bila tačna za Britaniju 30-ih godina prošlog veka, jer se zemlja suočavala sa ekonomskom stagnacijom i nije uspevala da na zadovoljavajući način ulaže u inovacije, ocenio je Riks.

Međutim, u proteklih 80 godina, SAD su u tri navrata pokazale da Orvelova pretpostavka nije tačna. Prvi put su to učinile u Drugom svetskom ratu, potom u vreme Hladnog rata i na kraju i posle rata u Vijetnamu.

Tada je američka vojna moć ponovo izgrađena zahvaljujući velikim ulaganjima i razvoju kompjutera, koji su omogućili uvođenje oružja velike preciznosti i brzu razmenu podataka.

Kao posledica toga, Orvel je potcenio koliko probojne mogu da budu zapadne kompanije i države. To je delimično posledica njegovih pogleda na ograničenja kapitalizma u Britaniji sredinom 20.veka u tadašnjoj fazi industrijskog kapitalizma u stagnaciji.

Najvažniji zadatak takve kapitalističke strukture bio je preciznost, što je značilo da kompanije nastoje da ostvare profit tako što njihovi rukovodioci dodatno pritiskaju radnike.

Orvel nije mogao da vidi da će, začetkom informatičkog doba nekoliko decenija kasnije, efikasnost postati daleko manje ekonomski značajna od inovacija i priagođavanja, piše Riks.

Kompanije poput Epla, Majkrosofta, Gugla, nastale krajem 20. veka, ponudile su potpuno nove proizvode, poput lap topova i programa za njih. One u tom poslu nisu bile tako efikasne, jer inovacija podrazumeva trošenje resursa i neuspehe i to mnogo više njih, nego uspeha.

Na primer, neverovatni usponi i padovi u karijeri osnivača Epla Stiva Džobsa daleko su od svega onoga što je Orvel mogao da posvedoči u svojoj rođenoj zemlji, Velikoj Britaniji.

Takve kompanije su trošile velike sume na svoje radnike koji su bili sposobni da osmisle i razviju nove proizvode i nisu svoj rast zasnivale na represiji nad njima.

Orvel bi verovatno bio fasciniran činjenicom da informatičke kompanije proizvode sredstva koja tako duboko zalaze u privatni život čoveka, mnogo više nego ranije.

Nije neoubičajeno danas da jedan dan na internetu tragate za avionskim kartama, a da vam sledećeg dana na vašoj stranici na Fejsbuku osvane oglas o hotelima sa povoljnim cenama na lokaciji za koju ste tražili karte.

Zastrašuje misao da je internet neprekidno pod prismotrom kompanija željnih da prodaju svoje proizvode. Baš kao što je Orvelov "Veliki brat" u romanu "1984." lično nadgledao građane, tako to rade i velike kompanije i to mnogo efikasnije od njega, ukazuje Riks.

Danas, informacija nije samo sredstvo moći, nego je postala i veoma profitabilna. Postoji izreka u Silikonskoj dolini da nema besplatne aplikacije i da, ako koristiš nekakav besplatan program, onda si ti sam proizvod. Današnje tehnološke kompanije posmatraju ljude kao svojevrstan rudnik i eksploatišu ga, smatra Riks.

I u sadašnjoj situaciji, Orvel bi verovatno mogao da pruži neki savet. Baš kao što je znao da piše o rudnicima uglja, umeo bi da tumači i moralni i politički značaj korporacijskog rudarstva u našim sopstvenim životima, smatra Riks.

Orvel bi posebno bio zaintrigiran kako privatnost postaje luksuz u 21.veku i to luksuz za koji moraš da platiš, ponekad prilično skupo. Baš kao što je to učinio Mark Zukerbegr, osnivač Fejsbuka, kada je kupio kuće u susedstvu.

Najveći Orvelov doprinos, koji se možda najmanje pominje i priznaje, mogao bi da bude u tome što nam je dao svojevrstan mentalni vokabular da razumemo sve to.

Ne bih mogao da napišem prethodne pasuse bez čitanja Orvela. U svom romanu i esejima, Orvel nas je podučio da budemo oprezni sa paralizujućom vladinom retorikom i neželjenim nadzorom predstavnika vlasti i korporacija, a najviše od svega sa zadiranjem državnih i komercijalnih moćnika u život pojedinca, zaključuje Riks.

Tomas E. Riks je pisac knjige "Čerčil i Orvel: Borba za slobodu" koja je objavljena u maju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...