Izvor: Blic, 17.Jan.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Martijev izveštaj mora da dovede do istrage zločina
BEOGRAD - Izveštaj Dika Martija koji ukazuje da je na Kosovu bilo strašnih zločina u koje su umešani Hašim Tači i drugi, ali i da je postojala dublja međunarodna kriminalna veza promeniće crno-belu sliko o „dobroj“ OVK i „lošoj“ srpskoj policiji i stvoriti drugačiju sliku srpsko-albanskih odnosa, kaže za „Blic“ Dragoljub Mićunović, šef srpske delegacije koja će sledeće nedelje učestvovati u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
- Naš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadatak je da podržimo rezoluciju i zahtev da se zločini istraže. Moramo da izbegnemo svaku politizaciju, a članovi naše delegacije ne bi smeli da se ponašaju kao da su usred predizborne kampanje u Srbiji, jer bi to Martijev izveštaj gurnulo u drugi plan, ukazuje Mićunović.
Izveštaj švajcarskog parlamentarca trebalo bi 25. januara da bude usvojen u najvišoj evropskoj instituciji koja se bavi zaštitom ljudskih prava, a kod članova delegacije srpskog parlamenta još nema pune saglasnosti oko strategije nastupa u Strazburu. Mićunović upozorava da ne treba dozvoliti da se rasprava pretvori u srpsko-albanski spor jer će to ispolitizovati celu ideju o istraživanju zločina.
- To za nas ne bi bila tako dobra pozicija kao što je sad, kada to pokreće kredibilna neutralna ličnost, sa isključivim motivom da se zločini istraže i zločinci privedu pravdi. Nacionalni sukobi nemaju dignitet i težinu oko istraživanja zločina, kao što ima međunarodna institucija koja legitimno traži odgovornost za zločine ili povredu ljudskih prava - kaže šef srpske parlamentarne delegacije.
Pojedini političari u Srbiji smatraju da je izveštaj Martija dobar povod da se od država koje su priznale Kosovo zatraži da priznanje povuku. Da li je to realno?
- Nije. Ne možemo optužiti sve Albance da su sekli bubrege svojim komšijama i prodavali ih. Ključna je individualizacija zločina i na njoj moramo da insistiramo. Teško da možemo bilo koga ubediti da povuče priznanje zato što su pojedinci vršili zločine. To bi nam se vratilo kao bumerang, napravilo bi se političko pitanje, a izveštaj Dika Martija bi otišao u drugi plan.
Da li očekujete da bi rezolucija amandmanima mogla biti oslabljena i manje povoljna za nas?
- Pre svega, ona nije samo povoljna za nas nego uopšte za ljudska prava i pravdu i verujem da će se većina pri glasanju time rukovoditi. Biće sigurno pokušaja da se neki oštriji zaključci ublaže, ali ne verujem da može doći do bitnog narušavanja osnovnog cilja rezolucije, koja ukazuje da istraga treba zločine da rasvetli do kraja. Kosovski političari imaju veliku podršku SAD i vodećih zemalja EU.
Da li, i pored toga, sa sigurnošću možemo da očekujemo da rezolucija dovede do istrage?
- Ne treba očekivati ni brz ni spektakularan rezultat jer nije lako utvrditi takvu vrstu dubokog kriminala. Ako se pokaže da postoji veza između rukovodstva OVK i monstruoznih zločina i kriminalnih organizacija koje planetarno zagađuju svet, onda će ih se odreći oni koji su ih do juče podržavali. Kad se jedna ovakva afera otvori, teško ju je zataškati.
Albanci lobiraju i pokušavaju da rezoluciju prikažu kao politički napad na Kosovo. Da li i Srbija lobira?
- Lobiranje da se u Savetu Evrope zaustavi jedan izveštaj naišlo bi na krajnje kontraproduktivan efekat. S druge strane, lobiranje protiv amandmana je unapred nemoguće jer još ne znamo kakvi će biti.
A da lobiranjem pripremimo teren da rezolucija proizvede konkretne efekte?
- To je već drugo pitanje. Postoje rezolucije s preporukama i one idu na Savet ministara i oni mogu da dogovore konkretne akcije. Dik Marti nije predvideo da ova rezolucija ima preporuku, ali ako rezolucija dobije dvotrećinsku većinu u Parlamentarnoj skupštini, imaće moralnu snagu preporuke.
Da li očekujete takvu većinu?
- Da, mada očekujem i otpore nastojanju da dobije dvotrećinsku većinu. Naš zadatak će tamo biti da podržimo rezoluciju u partijskim grupama, u komitetima i u plenarnoj raspravi i da probamo da sprečimo amandmane koji bi okrnjili rezoluciju.
