Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatsko, a naše
Suština oba akciona plana je ista i predviđa pojačanu medijsku kampanju i intenzivnije policijske akcije. – Srpski plan ne predviđa promene u bezbednosnim službama
Osim po obimu (tri strane teksta), srpski akcioni plan za hvatanje Ratka Mladića i po suštini je sličan onom koji je Hrvatska napravila 2005. godine kako bi Hagu isporučila Anta Gotovinu.
Njegove osnovne smernice su, zapravo, u duhu hrvatskog modela, što može da se nasluti i iz izjave srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijera Vojislava Koštunice da će sprovođenje plana da podrazumeva koordinaciju sektora bezbednosti s pravosuđem i saradnju s haškim sudom, kao i izmene nekih specijalnih zakona, dok će operativnim planom da bude obuhvaćena i medijska kampanja i eventualno donošenje specijalnih zakona.
Plan osmišljen u Zagrebu je, prema pisanju hrvatskih novina koje su se pozivale na dobro obaveštene izvore iz hrvatske i iz evropske administracije, imao šest tačaka i aprila 2005. u Luksemburgu ga je na sastanku radne grupe Evropske unije za procenu hrvatske saradnje s Haškim tribunalom predstavio predsednik vlade Ivo Sanader.
Prva tačka odnosila se na kampanju za jačanje svesti javnosti o potrebi poštovanja zakona i načela pravne države, čime je trebalo da se smanji podrška koju je u narodu uživao Ante Gotovina.
Drugom tačkom bilo je predviđeno jačanje policijskih akcija kojima bi se ušlo u trag Gotovini i ticale su se mreže koja ga podržava i organizuje mu beg.
Prema pisanju "Vjesnika" iz aprila 2005, treća tačka odnosila se na oštriju borbu protiv curenja poverljivih informacija iz državnih službi, koje je direktno štetilo policijskim i obaveštajnim akcijama.
O potrebi raščišćavanja u obaveštajnom sistemu države bilo je reči u četvrtoj tački plana, kojom je najavljen nastavak reforme obaveštajnih službi, dok je peta tačka predviđala nastavak pojačanih aktivnosti tih službi. Šesta tačka plana predviđala je jačanje saradnje sa susednim zemljama.
Medijska kampanja koju je Koštunica najavio i u Srbiji trebalo bi da dovede do toga da većina građana u Srbiji shvati da je saradnja sa Hagom, pa samim tim i izručivanje Ratka Mladića, neophodna u interesu države i nacije.
Vlasti u Beogradu, međutim, kako kaže jedan od visokih funkcionera u srpskoj administraciji koji je želeo da ostane anoniman, ne nameravaju da građanima "guraju prst u oko" time što bi, na primer, celu Srbiju oblepili poternicama sa likom odbeglog generala bosanskih Srba.
– To nikako ne bi bilo pametno u situaciji kada je, prema nekim istraživanjima, više od polovine građana protiv saradnje sa Hagom. Radićemo suptilno i građanima objašnjavati da je to naš nacionalni interes, da niko nije iznad zakona i da je neophodno poštovati načela pravne države – kaže sagovornik "Politike".
Pojačane policijske akcije, po ugledu na one koje su bile preduzete u Hrvatskoj, u Srbiji su, praktično, odavno u toku i rezultirale su hapšenjem nekoliko ljudi osumnjičenih da su skrivali Mladića.
Na curenje informacija žalila se i Karla del Ponte, glavna haška tužiteljka, zbog čega će sada, prema najavi Rasima Ljajića, šefa Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, "najoštrije biti sankcionisani svi koji odaju bilo kakve informacije".
Za razliku od čišćenja koje su hrvatske obaveštajne službe doživele uklanjanjem sa položaja Franje Tureka, prvog čoveka Protivobaveštajne agencije, i Željka Bagića, savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Stjepana Mesića, srpskim bezbednosnim agencijama, prema saznanjima "Politike", ne preti nešto slično.
One će, međutim, kako je Akcionim planom predviđeno, ubuduće biti dužne da sve informacije do kojih dođu u vezi sa potragom za generalom Mladićem dostavljaju koordinatorima svih akcija – Vladimiru Vukčeviću, specijalnom tužiocu za ratne zločine, i Rasimu Ljajiću, koji će potom održavati vezu sa Hagom i Briselom.
Ni hrvatski ni srpski plan, međutim, nikada nisu objavljeni u javnosti, a ako se uzme u obzir i pretnja sankcijama svima koji u javnost budu izlazili sa detaljima plana za hvatanje Mladiće, po svemu sudeći neće ni ubuduće.
Najveća razlika između srpskog i hrvatskog dokumenta inače je u tome što su iza plana koji je doveo do hvatanja Gotovine zajednički stali i predsednik i premijer Hrvatske Stjepan Mesić i Ivo Sanader, dok se srpski plan vezuje samo za premijera Koštunicu i Vladu Srbije. Predsednik Srbije Boris Tadić prošle nedelje izjavio je da je i njegov kabinet pripremio svoj predlog plana za saradnju s tribunalom, ali do usaglašavanja dva predloga nije došlo.
--------------------------------------------------------------------------
Nikiforov: Lokacija je napredak
Portparol tužilaštva tribunala u Hagu Anton Nikoforov izjavio je za B92 da je Akcioni plan samo sredstvo za postizanje rezultata, a to su lociranje i hapšenje haških begunaca, pre svih Ratka Mladića, te da dokazi da je na osnovu Akcionog plana sve pokušano, ali da Mladić nije nađen, neće dovesti do ocene da je saradnja ostvarena.
– To ne bi bio pozitivan rezultat. Mi imamo iskustva s drugim zemljama. Apsolutno verujemo da nadležne vlasti u vašoj zemlji mogu da lociraju preostale begunce ili da kažu gde bi se oni mogli nalaziti. Tačna lokacija s dobrim dokazima o toj lokaciji bi već bila napredak, to bi bio konkretan rezultat – rekao je Nikiforov.
M. R. Petrović
[objavljeno: 20.07.2006.]
