Izvor: Politika, 08.Mar.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije vreme za nerealne troškove
Ambijent je pogodan za nerealne, kratkovide zahteve za povećanje javne potrošnje koji ne vode računa o širim posledicama. – Privrede koje žele da obezbede značajniji privredni rast moraće da se okrenu domaćoj štednji
Srbija se suočava sa značajnom ekonomskom i političkom neizvesnošću, koja lako može da sklizne u vrtlog ekonomske nestabilnosti. Inflacija je visoka, a istovremeno postoje snažni pritisci da se znatno povećaju plate u javnom sektoru, a time i penzije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To bi moglo dovesti do spirale rasta cena i plata i verovatno do neodrživog povećanja javnog duga. Međunarodni trendovi nam ne idu naruku – cene hrane i energije snažno rastu, što čini dodatni pritisak na inflaciju kod nas i koči ekonomski oporavak. S druge strane, oslabljena je vlada, a zemlja ulazi u predizbornu kampanju. Ovakav ambijent je pogodan za nerealne, kratkovide zahteve za povećanje javne potrošnje koji ne vode računa o širim posledicama.
Stoga ekonomska politika u 2011. mora da bude konzervativnija, opreznija nego inače. Pre svega, vlada ne sme da dopusti povećanje javne potrošnje preko nivoa koji je predviđen u budžetu. Važnu, ako ne i presudnu ulogu da se ova politika i ostvari predstavljao bi novi ugovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Ugovor bi bio garancija da privreda neće da sklizne u nestabilnost, što je posebno važno za međunarodni kredibilitet Srbije, odnosno za strane a i domaće investitore. Zaključenjem dvogodišnjeg ugovora Srbija bi, uz pomoć MMF-a, lakše prošla kroz burno i neizvesno vreme oko izbora i međunarodnih ekonomskih poremećaja.
Inflacija u Srbiji je još uvek visoka (11,4 odsto) − najviša u regionu i verovatno se neće smanjivati do sredine godine. U ovakvim uslovima teško da će Narodna banka Srbije ostvariti i gornju granicu svog cilja, šest odsto inflacije na kraju 2011. godine. Naime, već će prva polovina godine „pojesti” 5,5 odsto od prethodno postavljenog cilja. Ipak, ima i nekih dobrih naznaka – „tržišna inflacija” je (kada se isključe spoljni uticaji rasta cena hrane i energije) u poslednja tri meseca počela da pada, iako je još uvek značajna, šest odsto na godišnjem nivou. Ovo važi i za januarsku inflaciju koja je visoka, pre svega zbog rasta cena hrane i nafte. Posmatrano na širem planu, postoje rizici da inflacija bude i dalje visoka u ovoj godini. Povećanje plata u javnom sektoru i penzija u ovako „rovitoj” situaciji značajnije bi podstaklo novi talas inflacije.
Sadašnji visok rast cena hrane u svetu odraz je dugoročnog trenda i Srbija treba da računa na to. U januaru 2011, cene hrane su na globalnom nivou premašile prethodni rekordni nivo iz juna 2008. godine. Svetska tražnja za hranom je trajno porasla – mnogoljudne zemlje (Kina i Indija) ostvarile su ogroman privredni rast od početka tržišnih reformi. Privreda Kine je od 1978. porasla približno dvadeset puta, a Indije četiri puta od 1991. godine. Srbija se pridružuje svetskom trendu porasta cena hrane − brži rast tih cena započeo je u drugoj polovini prošle i nastavlja se u januaru ove godine. Cene hrane su u tom periodu skoro duplo brže rasle od ostalih cena. Skuplji prehrambeni proizvodi trajno pogoršavaju položaj siromašnijih slojeva stanovništva zbog većeg učešća hrane u njihovoj potrošnji. Kod 10 odsto najsiromašnijih u Srbiji učešće izdataka za hranu iznosi oko 55 odsto, dok je prosečno učešće tih izdataka 41 odsto. Zbog toga bi ove godine eventualne uštede u budžetu trebalo da se iskoriste za pomoć najugroženijim, dok u sledećim godinama ta pomoć treba da bude deo socijalne politike.
Obuzdavanje inflacije i kontrola javne potrošnje stvara povoljno okruženje za zdrav oporavak srpske privrede, vođen izvozom i povećanjem domaće štednje. Jedan drugi svetski trend ukazuje na značaj domaće štednje. Nedavna analiza dugoročnog kretanja ponude i tražnje kapitala na svetskom nivou ukazuje da se tridesetogodišnji period obilno raspoloživog i jeftinog kapitala bliži kraju i da će u sledeće dve decenije kapital biti znatno oskudniji i skuplji. Rezultirajuće podizanje dugoročnih kamatnih stopa može da smanji svetski privredni rast u proseku čak za jedan procentni poen. Pri tome će veće usporavanje rasta od ovog proseka imati privrede kao što je srpska – s visokim deficitom (spoljnog) tekućeg računa, jer će veliki priliv stranog kapitala ubuduće znatno skuplje plaćati. Stoga će privrede koje žele da obezbede značajniji privredni rast morati da se okrenu domaćoj štednji.
Autor je profesor Ekonomskog fakulteta i urednik časopisa „Kvartalni monitor”
Pavle Petrović
objavljeno: 09.03.2011.
