Izvor: Politika, 24.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugoslavija je razbijena
Prvi deo ekskluzivnog intervjua s jednim od poslednjih živih najviših vojnih rukovodilaca bivše SFRJ
Dvadeset godina posle raspada ili razbijanja SFRJ još postoje dileme da li je sve moralo da se dogodi baš tako krvavo i nesrećno. Da li su narodi nekadašnje Jugoslavije mogli da se raziđu relativno pristojno, bez razaranja, da li je moralo da dođe do ratova, da bi sada, posle svega, ti isti narodi opet morali da traže puteve neke nove saradnje? Je li Jugoslavija, zapravo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila paradigma veka na ovim prostorima?
Admiral flote u penziji Branko Mamula jedan je od poslednjih živih najviših vojnih rukovodilaca bivše SFRJ, svedok relevantnih događaja u političkom i vojnom vrhu zemlje, čovek koji zna šta se sve događalo u predvečerje raspada nekadašnje zajedničke države. Admiral Mamula bio je načelnik Generalštaba oružanih snaga SFRJ i savezni sekretar za narodnu odbranu, odnosno ministar odbrane, a na toj funkciji je penzionisan 1988. godine. U trenutku kada je otišao u penziju JNA je imala pod oružjem 336.000 vojnika, podoficira i oficira. Danas živi u Tivtu i ima 90 godina.
Admirale, kako danas gledate na tragediju Jugoslavije, da li smo se mogli drugačije razići?
Jugoslavija se nije raspala, ona je razbijena. Vatre su potpaljene u kući, a vatrogasci su, umesto da pomognu da se požar ugasi, srušili kuću do kraja. Mi iz JNA hteli smo da se Jugoslavija sačuva i reformiše u mirnim uslovima, jer smo procenjivali da sve drugo vodi u rat, ali mi nismo imali vlast u SFRJ. Vlast je bila u republikama, a na nivou savezne države vlast, ako je i postojala, bila je u rukama dvaju predsedništava: države i partije, zapravo partije pre svega. Zato je i najveća odgovornost za sve ono tragično što je proisteklo iz razbijanja Jugoslavije na onima koji su držali vlast.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 25. decembra. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ klikniteOVDE.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 25.12.2011
