Izvor: Politika, 13.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući pravdu dočekao penziju
Milorad Cvetković dobio spor protiv države u Strazburu, ali i dalje čeka da, posle 20 godina, okonča slučaj pred domaćim sudovima
Milorad Cvetković (75), svojevremeno inspektor rada u opštini Leskovac, sada već davne 1988. godine ostao je bez posla kao tehnološki višak. U međuvremenu dočekao je starosnu penziju, ali ne i okončanje sudskog postupka. Ni posle dve decenije nije uspeo da se vrati na posao, niti da dobije naknadu za neisplaćene zarade. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U međuvremenu obratio se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, u čijoj presudi piše da je Cvetkoviću povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno članovi 6. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Cvetković kaže da je pre dve decenije otkaz dobio nezakonito: „Ali ni ja sam dugo to nisam znao”. Radio je kao inspektor zaštite na radu do 1988. godine kada su zbog zakonskih promena i u opštini Leskovac odlučili da sačine novu sistematizaciju radnih mesta. Mesto inspektora podrazumevalo je visoku stručnu spremu koju Cvetković nije imao, pa je ostao neraspoređen i upućen na plaćeno odsustvo. Dvogodišnji period pauziranja je istekao, drugo radno mesto nije dobio i tek tada je saznao da ga je opština odavno odjavila sa evidencije zaposlenih. Prva adresa na koju se Cvetković pre dve decenije obratio bio je sud udruženog rada u Vranju, svojevremena tvorevina samoupravljanja koja je sada samo deo istorije. Tako počinje višegodišnje sudovanje, a ovim radnim sporom su se bavili i opštinski i okružni sud u Leskovcu, a predmet je stigao i do Vrhovnog suda Srbije. Presude koje je dobijao u svoju korist, kaže, nisu izvršavane. Sredinom devedesetih godina prošlog veka sud usvaja zahtev opštine Leskovac da se postupak obnovi i cela stvar vraća se na početak. U iščekivanju pravde, Cvetković je 1994. godine dočekao starosnu penziju koja je mnogo manja od one koju bi imao da je radio do kraja radnog veka.
Presudom iz Strazbura državi je naloženo da ovom Leskovčaninu isplati protivvrednost od 2.400 evra naknade za nematerijalnu štetu i 600 evra za sudske troškove, ali i da se postara da se sudski postupak dovede do kraja pred domaćim sudom. Ovakav ishod predstavlja ohrabrenje, ali Cvetković smatra da njegova bitka još nije završena.
– Ne mogu da budem zadovoljan sve dok se stvar pravno ne dovede do kraja. Imam 75 godina i nije mi lako da proučavam i tumačim zakone, pišem sudu dopise, jer nisam pravnik, umesto da izađem, vidim se i popričam sa kolegama ili pogledam neku emisiju. Za mene to je veliko opterećenje, ali i trošak. Po našem zakonu, radni spor može da traje najviše šest meseci, a moj, eto, traje već 20 godina i za to niko ne odgovara – kaže Cvetković.
On smatra, međutim, da ni Evropskom sudu za ljudska prava ažurnost nije jača strana. Predstavku je uputio pre četiri godine, a, pošto odgovor nije stizao, poslao je i dodatno pismo u Strazbur. Tamošnjem sudu zamerio je što predmete ne rešava brže i izneo utisak da između sporosti srpskog pravosuđa i Evropskog suda kao da nema razlike. Uveren je da je taj protest ubrzao donošenje najnovije presude.
M. Petrić
[objavljeno: 14/06/2008.]
Pogledaj vesti o: Leskovac
