Izvor: Sportski Žurnal, 30.Dec.2010, 03:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurić: Hoću da se svi tresu!

Partizan je u 2010. godini ostvario više od strateškog plana koji je izneo na početku sezone, a predsednik kluba Dragan Đurić je skroman u proceni urađenog.
- Želim da Partizan bude moderniji, klub u kojem se brže rešavaju problemi. Ceo klub mora da funkcioniše brže. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Nije to problem samo Partizana, svi klubovi u Srbiji zahvaljujući organizaciji poslovanja imaju slične probleme. Meni je u sećanju ostala misao jednog našeg političara – „hajde da probamo da ne idemo stepenik po stepenik, neka budu dva stepenika pa ćemo da pređemo duži put za kraće vreme”. U celom našem sportu sporo funkcionišemo i to nas košta.
Šta ćete konkretno uraditi u Partizanu?
- Svako u klubu će znati šta treba da radi i na kraju godine će odgovarati za ono što je uradio. Danas smo suočeni sa opštenarodnim problemom – radio, ne radio, imaš istu platu. Ne sme da postoji kolektivna odgovornost – svaki pojedinac mora da bude svestan svoje uloge u Partizanu. 
Rezultati su u Srbiji ipak, prevazišli očekivanja?
- Izvukli smo pouke iz, recimo 2003. godine kad smo zbog igranja u Ligi šampiona praktično zapostavljali nacionalno prvenstvo, ali ja želim da naš tim igra stalno napadački bez obzira na ime rivala. Želim da se svi tresu kad im u goste dođe Partizan i da smo sigurni da ćemo pobediti.  Da li sa dva ili tri gola razlike možda i nije primarno – ali da ne moramo da strepimo.
Osnovni cilj je ostao isti – titula?
- Ako uđemo 2011. u Ligu šampiona, igraćemo pet narednih sezona u tom takmičenju! Ono što smo radili protekle jeseni jeste početak realizacije projekta ulaska u Ligu šampiona 2011. U Ligu šampiona 2010. ušli smo srećno i to moramo da iskoristimo, ali, realno je bilo da se plasiramo samo u Ligu Evrope. Naš cilj je takmičenje u Ligi šampiona 2011. Ako to uspemo da uradimo, Partizan će krenuti u izuzetno ozbiljne reforme na svim poljima.
 
Ah ti menadžeri..
Šta predstavlja najveći problem srpskog fudbala?
- Možda od svega po malo... Mislim da je slaba liga najveći problem srpskog fudbala, ali su infrastruktura i menadžeri takođe izuzetno ozbiljni problemi... Svesni smo da moraju da postoje, ali danas ih i petlići imaju, a to je pogubno i za njih i za klubove u kojima ta deca tek uče da igraju. Žalosno je da neko sa 200 ili 300 evra praktično može da „zarobi” dete time što će roditeljima platiti stan, ili kupiti patike, obećati kule i gradove. Mi smo imali slučaj da Partizanu od jednog transfera pripadne 20 odsto, a ostalo je otišlo na menadžere! Toga danas, bar u Partizanu nema, ali postoji u manjim klubovima odakle deca odlaze u inostranstvo i normalno je propadaju...


Država mora da pomogne!
Potencirate na tome da država mora da pomogne. Kako da vam pomogne država kad stanovništvo jedva sastavlja kraj sa krajem?
- U Srbiji se defakto teško živi i to nije sporno, ali ako svi pričamo o Evropi i stalno ponavljamo priču kako želimo u nju, onda oni koji nam taj cilj primiču na neki način, moraju da imaju i neku podršku. Hrvatska je stala iza Dinama i pomogla mu sa ciljem da uđe u Ligu šampiona. Zahvaljujući novcu od Zagreba i države, Dinamo je mogao sebi da dozvoli luksuz da ne prodaje igrače da bi preživeo, ali je kasnije utrostručio cenu i stigao i do 15 miliona po fudbaleru.

Nastavak na Sportski Žurnal...