Izvor: Politika, 31.Dec.2013, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voleo bih da igram s Tonijem Krosom
Od đaka čuvene „crno-bele” škole do važnog šrafa „parnog valjka”, mladog i „A” reprezentativca i najboljeg fudbalera naše Superlige. – „Nije tajna da mi je omiljeni strani klub Bajern i da mi se sviđaju nemački rad i disciplina“
Samo nekoliko meseci bilo je dovoljno Milošu Jojiću da od đaka čuvene Partizanove fudbalske škole izraste u jedan od najvažnijih šrafova „parnog valjka” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i mlade reprezentacije Srbije i da uspešno debituje za našu najbolju selekciju. Vešto barata s loptom, ima dobar pregled igre i rafiniran udarac sa obe noge. Proslavio se i kao strelac, ali i kao asistent. Nije previše brz, ali može dosta da trči.
Momak o kojem se priča, zasluženo je proglašen za najboljeg igrača jesenjeg dela Osmog prvenstva Srbije. Kažu i da se neki inostrani klubovi interesuju za njega. On za to ne haje, jer želi da ostavi trag u svom Partizanu i našem fudbalu. Uzor mu je fudbaler Bajerna i nemačke reprezentacije Toni Kros, zbog kojeg i nosi dres s brojem 39.
Po čemu ćete pamtiti 2013. godinu?
Pre svega po šestoj uzastopnoj tituli i golu u derbiju protiv Crvene zvezde u 90. minutu. Generalno, 2013. je za mene kao mladog fudbalera bila izuzetno uspešna. Mislim da sam opravdao poverenje svih onih koji su godinama verovali u mene, ali i da sam ispunio ono što sam tražio od sebe.
Šta vam znači nagrada namenjena najboljem igraču lige?
Veliki podsticaj za budući rad, ali i priznanje za sav uložen trud i odricanje. Međutim, nagrada ne pripada samo meni, već svim momcima u Partizanu. Da nismo prvi i da se nismo zalagali za svaki gol i pobedu, ni ona ne bi došla u moje ruke.
Da li i kako medijska pažnja utiče na karijeru?
Prijatelji znaju da nisam neko ko uživa u javnom eksponiranju. Imam krug onih sa kojima se družim i uživam u našim pričama. Svakako da je lepo kada vas prepoznaju, kada traže autogram, dres, pruže podršku. Ali, svoj mir, slobodu i prijatelje nikada ne bih menjao za tu vrstu popularnosti. Svakako, volim kad dobro igram i kada se o tome piše. Danas postoji i pritisak kroz medije, prisutan pred svaku utakmicu, ali sam kao profesionalac naučio da se nosim s njim. Umem da prepoznam da li je nešto dobronamerno ili nije.
Pričaju da je Nikola Ninković „projektovan” da bude naslednik Saše Ilića, međutim vi ste se nametnuli. Da li možete da budete kapitenov naslednik?
Velika je čast i samo poređenje sa legendom kakav je Saša Ilić. On je bio i ostao moj idol od malena. Za mene i tim Ilić nije samo kapiten, već prava ljudska veličina. Čast je poznavati ga i igrati s njim.
Da li je moguće da ostavite trag u Partizanu, s obzirom da naši igrači rano odlaze u inostranstvo?
Partizanovac sam od malena. Volim Partizan i sve što radim, radim da bismo imali dobre rezultate i da bih dobrom igrom doprineo kolektivu. Siguran sam da navijači i svi ljubitelji fudbala prepoznaju kada neko izgara na terenu i kada sa ponosom nosi crno-beli dres, bez obzira koliko se dugo zadrži u klubu.
Zašto je Partizan ove jeseni uglavnom igrao loše?
Javnost je navikla da Partizan pobeđuje i da je uvek na vrhu tabele. Ne bih rekao da je Partizan igrao slabo, već da je liga ojačala i da su uz nova sponzorstva i ulaganja pojavili novi klubovi na koje se nije računalo proteklih godina. Ipak, samo se pobede broje, a mi smo opet jesenji prvaci.
Koja su vam pobeda i gol najdraži?
Svaka pobeda je najdraža, jer smo korak bliže tituli. Okrenut sam samo budućnosti i novim pobedama, ali ako moram da izdvojim onda su to gol i pobeda u derbiju kojim je odlučen prošli šampionat.
Gde biste voleli da nastavite karijeru?
O inostranstvu ne razmišljam. Usredsređen sam na fakultet, pripreme za prolećni deo i pohod na sedmu uzastopnu titulu. Nije tajna da mi je omiljeni klub Bajern i da mi se sviđa nemački rad i disciplina, kao i Bundesliga. Voleo bih da jednog dana igram sa Krosom, ali ima vremena za to.
Šta očekujete od 2014. godine?
Da Partizan osvoji sedmu uzastopnu titulu i da još više napredujem, a zatim da prođemo kvalifikacije i uđemo u Ligu šampiona. Sve radim vrlo studiozno i planski, tako da sam uveren da će i 2014. godina biti obeležena napretkom.
----------------------------------------------
Lična karta
Ime i prezime: Miloš Jojić
Datum i mesto rođenja: 19. mart 1992 – Beograd
Visina / Težina: 177 cm / 75 kg
Mesto u timu: vezni red
Broj na dresu: 39
Seniorska karijera: 2010-2012 Teleoptik (63 takmičarske utakmice, 15 golova, 9 žutih kartona), 2012-2013 Partizan (50, 11, 3, 1 crveni karton)
Ugovor: do 31. decembra 2015.
Reprezentacija: Omladinska (5 mečeva/1 gol), Mlada (15/3), „A“ reprezentacija (1/1)
Trofeji: prvak 2012/2013.
Lična priznanja: najbolji igrač Superlige u jesenjem delu prvenstva 2013/2014.
Tržišna vrednost: 1.500.000 evra
----------------------------------------------
Od Silvane do Nirvane
Rođen je u Beogradu, a odrastao u Staroj Pazovi. Sa pet godina je počeo da trenira u Jedinstvu. Prvi trener mu je bio Rade Mitrić, a prvog gola se ne seća. Sa 11 je došao u Partizan.
– Dane sam provodio na treninzima i u učenju na relaciji Stara Pazova – Beograd i nazad – kaže Jojić.
Voli da čita, a ljubav prema knjizi nasledio je od majke. Studira menadžment u sportu na „Alfa univerzitetu”. Ističe veliku podršku majke Sanja i oca Miroslava, kao i četiri godine mlađeg brata Nemanje, koji takođe trenira fudbal.
– Podrška stabilne porodice je veoma značajna, jer pruža osnovu i daje podstrek da se istraje na putu koji nije ni malo lak.
Sluša „ritam i bluz”, „haus” i domaću pop muziku, a na klupskim slavljima i narodnu.
– Kada mi neka pesma uđe u uho ona je na „mom repertoaru”. Što bi rekli slušam od Silvane do Nirvane.
Ističe da se pravilno hrani, da posti ceo post. Obožava ribu i morske specijalitete. Pored tri druga iz Stare Pazove, s kojima je odrastao, najviše se druži sa saigračima Nemanjom Petrovićem i Sašom Ivkovićem. Retko izlazi, jer želi da bude u dobroj formi. Tvrdi da nije sujeveran i da nema nikakav ritual pre utakmica.
Voli da putuje, ali za to nema mnogo vremena:
– Ponekad kolima odem na dva dana do Beča ili Minhena. Novu godinu ću dočekati u Srbiji, sa braćom Marković, Lazarom i Filipom. Želeo bih da odem u Španiju, London, Pariz...
----------------------------------------------
Debiji začinjeni golovima
Za prvi tim Teleoptika debitovao je u „Zemunelu” 14. avgusta 2010. protiv Sinđelića iz Niša. „Optičari” su pobedili s 2:0, a Jojić je bio strelac drugog gola u 51. minutu. „Crno-beli” dres je prvi put obukao u prvenstvenoj utakmici 15. septembra 2012. U duelu s Hajdukom 5:2 ušao je u igru u 38. minutu umesto povređenog Ilića, a u 47. postigao treći pogodak za šampiona. Za našu najbolju reprezentaciju debitovao je 11. oktobra 2013. u Novom Sadu protiv Japana 2:0. U 86. minutu je zamenio Ivana Radovanovića, a u 90. postavio konačan rezultat.
----------------------------------------------
Čast je nositi dres Srbije
„Debitovati u seniorskoj reprezentaciji je velika čast i velika obaveza i predstavlja krunu dosadašnjeg rada. Čast je igrati uz Stankovića, Kolarova, Ivanovića i nositi dres Srbije” – rekao nam je Jojić.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 31.12.2013.
Pogledaj vesti o: Parni Valjak u Beogradu
